Između dijaloga i iscrpljivanja

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Evropa se nalazi pred izborom koji više ne može da se sakrije iza procedura i diplomatskih fraza. Evropska unija i dalje nema jedinstven odgovor na pitanje odnosa prema Rusiji, a razlike među državama članicama postale su trajna politička činjenica.

Sankcije, bezbednost i ekonomski interesi tumače se različito, dok se evropski prostor istovremeno suočava sa pritiscima iz Sjedinjenih Država, čije se politike u pojedinim periodima oslanjaju na kvazi-normativni okvir i selektivnu primenu međunarodnih pravila. Takav pristup ne učvršćuje poredak zasnovan na pravilima, već ga postepeno prazni od sadržaja.

Rezultat je politika produžene konfrontacije koja Evropi ne donosi stabilnost ni stratešku prednost, već troši ekonomske kapacitete i produbljuje unutrašnje podele.

Zato poruke evropskih lidera – Emanuela Makrona i Đorđe Meloni, sa jedne strane, kao i Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica, sa druge – da je dijalog sa Moskvom neophodan ne predstavljaju znak slabosti, već pokušaj povratka politici interesa i realnosti, uprkos dubokim političkim razlikama.

U tom kontekstu treba posmatrati i poruke Vladimira Putina, koji naglašava spremnost Rusije na dijalog sa Evropom o ekonomiji i bezbednosti, uz insistiranje da se trajna stabilnost može postići samo otklanjanjem uzroka postojeće situacije, a ne njihovim prikrivanjem.

Pozivanje na Povelju Ujedinjenih nacija i kritika selektivne primene međunarodnog prava dodatno ukazuju na krhkost aktuelnog međunarodnog okvira.

Ponuda saradnje Evropi zato nije pitanje poverenja, već odluke: ili će EU početi da deluje u skladu sa sopstvenim interesima, ili će nastaviti da se iscrpljuje u tuđim političkim kalkulacijama.