Kako Vinska vizija pomaže u promociji Balkana kao ozbiljnog tržišta vina

Uoči početka sajma „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ ovog vikenda u Beogradu, predstavljamo članak koji je The Buyer objavio prošle godine o brzom usponu ove manifestacije.

U uvodnom obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o potencijalnom globalnom dometu manifestacije „Vinska vizija Otvorenog Balkana“. Učestvovali su profesionalci i distributeri iz celog sveta, uključujući ključna tržišta kao što su Italija, SAD, Kina, Australija, Južna Afrika, Liban, Meksiko, Francuska, Holandija, Tunis, Uganda i Velika Britanija.

Nakon što su se dugo oslanjali na druge da ispričaju priču o njihovoj vinskoj renesansi, Vinska vizija preuzima vođstvo u predstavljanju onoga što region nudi u sve konkurentnijem vinskom svetu. Dok se mnogo pažnje posvećuje Hrvatskoj i Sloveniji, ostatak bivše Jugoslavije ostaje relativno zanemaren, uprkos ponosnoj vinskoj tradiciji, nedavnim ulaganjima u modernizaciju i specifičnim domaćim sortama. Vinska vizija počinje da vraća balans, sa jasnim osećajem inicijative i zamaha.

Edukacija za sve

Vinska vizija je bila prilika da kupci i uvoznici sa ključnih tržišta širom sveta vide kakve mogućnosti postoje kako za snabdevanje tako i za nabavku vina i jakih pića sa celog Balkana.

Impresivna lista masterklasova ponudila je tematske i konkretne uvide. Kristofer Bur MW dao je dragocene savete o izvozu u Veliku Britaniju, Zuza Toronji i Karolin Gilbi MW predstavile su strategije marketinga i prodaje vina na konkurentnim tržištima, a Eniko Kiralj opisala je inovativna i održiva rešenja za vinske zatvarače.

Ovo su oblasti u kojima mnogi vinari iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije često uče kroz praksu, snalazeći se u složenim propisima i promenljivim potrošačkim preferencijama.

Autohtone sorte poput prokupca i tamjanike (ili temjenike) takođe su bile istaknute. Karolin Gilbi MW i Igor Luković, vinski kritičar iz Srbije, govorili su o retkim sortama iz Srbije, dok je Sajmon Vulf opisao „ambar revoluciju“ koja se dešava od Gruzije do Balkana.

Naglasak na autohtonim sortama deo je koherentne strategije da se promoviše jedinstvenost regiona. Postoje mnogi izvanredni primeri internacionalnih sorti i kupaža, ali su domaće sorte te koje pružaju novu i upečatljivu priču za potrošače vina, posebno na razvijenijim tržištima.

Razvoj prokupca, grašca i vranca – da pomenemo samo tri – tokom protekle decenije pokazuje njihov potencijal u rukama vinara koji eksperimentišu sa različitim pristupima. Iako je potrebno još rada na razvijanju specifičnih identiteta regiona iz kojih potiču, postoji mišljenje da nedostatak strogih regulativa omogućava vinarima slobodniju inovaciju.

Dva stručnjaka iz Severne Makedonije, Zvonko Herceg i Jadranka Klarić, istraživali su karakteristike vranca i stanušine. Saša Špiranec iz Hrvatske govorio je o GROV-u, akronimu sastavljenom od naziva grašac/graševina, olaszrizling, i velšrizling. Za mnoge u publici ovo su bila nova i uzbudljiva otkrića.

Nagrađivani kvalitet

Vinska vizija nastoji da istakne najbolje sa Balkana kroz sopstvenu nagradu Vinski trofej.

Vinski trofej Otvorenog balkana postao je znak prestiža za vinarije u regionu. O nagradama je odlučivalo šest mastera vina (Masters of Wine), a komisiju je ove godine predvodila Karolin Gilbi MW. Neki od najznačajnijih dobitnika bili su: Beli Kamen Merlot 2019, Vinarija Temet, Srbija (najbolje crveno vino); Vranec „Terroir“ Grand Reserva 2020, Chateau Kamnik, Severna Makedonija (najbolje crveno vino od autohtone sorte); Signum Chardonnay 2022, Vinarija Frug, Srbija (najbolje belo vino); Grašac Grand Fru 2020, Vinarija Vinčić, Srbija (najbolje belo vino od autohtone sorte); i Moma Traminac 2023, Bikicki, Srbija (najbolje narandžasto vino).

Poslovna saradnja

Trgovinski aspekti Vinske vizije pružili su vinarijama priliku da predstave svoje proizvode velikom broju vinskih profesionalaca. Privredna komora Srbije procenjuje da je Vinsku viziju posetilo više od 400 međunarodnih kupaca, uz više od 1.500 zakazanih poslovnih sastanaka, što ne uključuje hiljade spontanih susreta na pojedinačnim štandovima.

Jordan Trajkov, osnivač i izvršni direktor vinarije Popova Kula iz Severne Makedonije, pohvalio je sajam zbog toga što je obezbedio prisustvo, a ne samo pozvao vinske kupce.

„B2B sastanci na Vinskoj viziji bili su veoma uspešni, posebno za povezivanje vinarija sa međunarodnim kupcima i uvoznicima“, rekao je dr Slobodan Vujić, vlasnik nagrađivane vinarije Fragaria iz Srbije, dodajući: „Bilo je moguće degustirati Fragaria vina i razgovarati o daljem izvozu na neka veoma interesantna tržišta, koja bi inače bila teško dostupna, kao što su Holandija, Angola i druga.“

„Omogućivši obema stranama pristup platformi ‘B2Match’, omogućili su direktnu komunikaciju unapred i tokom sajma“, objasnio je Trajkov.

To je značilo da proizvođači i potencijalni kupci i snabdevači sličnih interesovanja mogu da zakazuju sastanke na osnovu specifičnih kriterijuma. On je takođe pohvalio sajam Vinska vizija zbog toga što je aktivno obezbedio prisustvo kupaca, a ne samo uputio pozivnice.

Ovi uspesi doprineli su tome da i drugi iz sveta vina, destilata i gastronomije dođu u Beograd kako bi pronašli nova tržišta za svoje proizvode. Prisustvo brojnih kupaca iz Azije, na primer, predstavlja ubedljiv pokazatelj koji dodatno potvrđuje da od Vinske vizije koristi imaju ne samo proizvođači sa Zapadnog Balkana, već i da ona funkcioniše kao globalni centar.

Piše: Ian Bankroft, pisac i bivši diplomata na prostoru bivše Jugoslavije