KO je KO - Donika Gervala Švarc: Hodžina „pionirka“, Rugovina sledbenica i Kurtijeva ministarka

Poslanici Pokreta Samoopredeljenje predložili su za novog predsednika Skupštine Kosova ministarku za spoljne poslove i dijasporu u tehničkom mandatu Doniku Gervalu. Njen mandat obeležio je niz kontroverzi, a prošlost tragičan gubitak oca i politički angažman od rane mladosti. U više navrata je optuživala Beograd da predstavlja pretnju za region i tražila da uslov za formiranje ZSO bude bezuslovno priznanje Kosova od strane Srbije.

„Ako ne znate odakle dolazite, ne možete znati ni kuda želite ići“, poručila je 2021. Gervala nakon što je izabrana u vladu Aljbina Kurtija za ministra inostranih poslova i dijaspore.

Mediji na Kosovu su je već te godine proglasili za „ministarku grešaka“ zbog više gafova objavljenih na njenom ili društvenim nalozima ministarstva spoljnih poslova.

Među „legendarnim“ propustima je čestitka za Dan nezavisnosti Andore, ali sa zastavom Moldavije ili najava dolaska na Kosovo tadašnjeg generalnog sekretara Natoa Jensa Stoltenberga sa ilustracijom zastave UN.

Većina tih objava je ispravljena.

Mnogo dramatičniji bio je diplomatski skandal iz oktobra 2022. godine u Skoplju kada ju je, prema pisanju medija, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev - izbacio iz kabineta.

Do incidenta je došlo nakon što je, navodno, od Zaeva tražila da ta zemlja izađe iz Otvorenog Balkana ili će „imati posla sa njima“.

Suočen sa ovom neobičnom situacijom Zaev je zatražio od Gervale da napusti njegovu kancelariju.

„Žao mi je gospođo, ali ovo vikanje je nepodnošljivo u mojoj kancelariji. Iz ljubaznosti ne mogu lično da vas izvedem, inače, ne možete da pričate ovim jezikom i na ovaj način“, rekao je Zaev prema navodima Ekonomije onlajn.

Poslednji „diplomatski incident“ zabeležen je aprila ove godine kada je Škeljćimu Devoliju prekinuta funkcija počasnog konzula u Crnoj Gori koju je u ime Kosova obavljao od 2019. godine.

Gervala je saopštila da je to odlučila zato što se u crnogorskoj ličnoj karti Devolija navodi da je rođen u Peći - gradu u Srbiji.

Imovinska karta pred sudom

Gervala je tokom svog četvorogišnjeg mandata, prema tvrdnji Kljana Kosova - udvostručila svoju imovinu.

Osnovno tužilaštvo u Prištini podiglo je protiv nje optužnicu 31. januara 2023. za krivično delo „neprijavljivanje ili lažno prijavljivanje imovine“.

Optužena je da se nije izjasnila da je vlasnik firme „Alblingua UG“ u Nemačkoj, kao i da se nije izjasnila da je direktorka fondacije „Gervala“ na Kosovu, te da nije prijavila imovinu svog supruga i dece.

Ministarka je pred sudom tvrdila da je reč o „nekim propustima“.

Dve godine kasnije, 19. novembra 2024. godine, Osnovni sud u Prištini je pomilovao Gervalu i proglasio je nevinom, odbacivši optužnicu za lažno prijavljivanje imovine. Prema rečima sudije u predmetu Dibrana Jusufija, ti Gervalini postupci nisu krivično delo.

U godini kada je oslobođena, Gervala je prijavila duplo veću imovinu od one koju je navela u godini kada je optužena.
Njeno bogatstvo je 2024. godine bilo 48,59 odsto veće nego 2021. Te godine, Gervala je u Agenciji za sprečavanje korupcije izjavila da poseduje imovinu vrednu 360.495 evra.

U februaru ove godine Reporteri je optužio Gervalu i MSP Kosova da su za kontrolu izbora u dijaspori angažovani članovi porodica i bivši vladini savetnici.

Nije bilo demantija na ovu vest jer su taksativno navedeni blizak rođak šefa kabineta Aljbina Kurtija, brat visokog funkcionera Pokreta Samopredeljenje, bivša savetnica u ministarstvu poljoprivrede...

Istovremeno, prema podacima RSE za period januar 2023/jun 2024. njeno ministarstvo je za usluge lobiranja u SAD dvema firmama isplatilo 277.000 dolara.

U objavljevenim dokumentima je navedeno da su ove dve firme ostvarile ukupno šest kontakata.

„Tokom protekle četiri godine odnosi sa SAD su postigli značajnu transformaciju, što je dovelo do jačanja bilateralnih odnosa u mnogim važnim oblastima, posebno u bezbednosti i diplomatiji“, izjavila je Gervala nakon odluke Vlade Kosova da jednostrano ukine carinena uvoz robe iz SAD.

Protiv ZSO i SPC

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU njeni stavovi se nisu puno menjali.

U više navrata je ponovila da Zajednice srpskih opština može biti formirana tek kada Srbija formalno prizna Kosovo.

Od ovih tvrdnji nije odustala ni nakon što je ponuđen francusko-nemački nacrt ZSO.

„Ako Srbija bude u stanju da prihvati paket u celini, održaćemo dato obećanje. Nacrt koji su nam predstavili naši partneri ima smisla samo ako Srbija prizna Kosovo, inače je Zajednica trojanski konj kao Republika Srpska u Bosni", kazala je sredinom maja prošle godine.

Gervala je u više navrata optužila Beograd da destabilizuje region, a najoštrija je bila 2. oktobra 2023. kada je za nemački Dojčlandfunk izjavila da ako međunarodna zajednica bude tolerisala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bude imala isti pristup prema njemu, da može doći do rata.

Nije poštedela ni SPC tvrdeći da je „istorijski deo nacionalističke ideologije“.

„Poglavar SPC Porfirije, samo nekoliko dana nakon što mu je dozvoljeno da poseti Kosovo, pojavio se u Moskvi sa ruskim predsednikom Putinom, dajući izjave koje narušavaju suverenitet Kosova i podstiču podele u celom regionu. Ovi stavovi nisu novi. Srpska pravoslavna crkva je istorijski bila deo nacionalističkih ideologija koje su podstakle ratove u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu 1990-ih“, navela je Gervala na svom Fejsbuk nalogu.

Ono što joj protivnici zameraju jesu izjave protiv bivših čelnika OVK, posebno Hašima Tačija i Kadrija Veseljija.

„U okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja ću potražiti materijale koje ću proslediti Specijalnom sudu. Ceo svet zna ko su Kadri Veselji i Hašim Tači. Kadri Veselji je bio šef organizacije koja je počinila zločine protiv političkih protivnika“, poručila je Gervala u maju 2021. godine.

Portal Balkani.info krajem 2021. tvrdi da se u biografiji na engleskom jeziku pod naslovom „Kratka biografija Donike Gervale Švarc“ iznose tvrdnje koje su mogle da se čuju samo u srpskim i ruskim medijima. 

U jednom pasusu biografije gde govori o januaru 2002. kada je kući donela posmrtne ostatke Jusufa i Bardoša Gervale, ona piše da je sahrani prisustvovalo više od 150.000 ljudi i da je to bio prvi veliki događaj „da ga nisu kontrolisali ratni ekstremisti posle 1999. godine“, prenosi taj portal.

Balkani.info je naveo da je Gervala time aludirala na čelnike Oslobodilačke vojske Kosova.

Ovo je izazvalo lavinu oštrih reakcija na Kosovu.

Novinar Miljaim Zeka izjavio je tada da je Gervala imala za cilj da dobije potrebnu međunarodnu podršku za rasvetljivanje ubistva svog oca.

Nerasvetljeno ubistvo Jusufa Gervale u Nemačkoj

Novinar, književnik i osnivač „Nacionalnog pokreta za oslobađanje Kosova“ Jusuf Gervala ubijen je 17. januaru 1981. godine ispred svoje kuće u Untergrupenbahu, Nemačka, zajedno sa bratom i porodičnim prijateljem.

Gervala tvrdi da su ga počinile srpske službe bezbednosti.

„To što nemačke vlasti još uvek nisu uspele da rasvetle ovo ubistvo verovatno je posledica činjenice da srpske vlasti nisu želele da dostave nikakva dokumenta“, izjavila je u jednom intervjuu Gervala.

Ipak, mnogi istoričari tvrde da „srpske službe“ nisu bile i jedine odgovorne.

Autor knjiga „Kosovsko pitanje 1974-1989“ i „Iluzija moći. Srpski kritički intelektualci i komunistički režim“, naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu Petar Ristanović je pokušavajući da rasvetli ovaj deo istorije Kosova objavio i više dokumenata u kojima se govori o aktivnostima tadašnjih „Enverovaca“.

Prema tim dokumentima Jusuf Gervala se sredinom sedamdesetih priključio „Pokretu za nacionalno oslobođenje Kosova i drugih albanskih oblasti“.

Ova organizacija je u svom osnivačkom aktu navela da ideološki sledi Partiju rada Albanije Envera Hodže.

„Enveristi“ su tvrdili da svaki narod ima pravo da se ujedini u jednu državu, a da je za Albance - Albanija matica.

Međutim, oni su Albaniju videli i kao „jedinu istinsku komunističku zemlju na svetu“, a tadašnju Jugoslaviju kao „revizionističku i suštinski kapitalističku“ državu.

Pokret je proklamovao borbu za zavođenje istinskog komunizma i nacionalno ujedinjenje sa Albanijom, a najuticajniji član bio je Metuš Krasnići, čija su dva spomenika (u Prištini i Kosovskoj Kamenici) nakon 1999. podignuta na Kosovu.

U kasnijim dokumentima je otkriveno da je bio povezan sa albanskom tajnom službom Sigurimi i više generala u vojsci Albanije.

Jusuf Gervala, tada novinar „Rilindje“, uspeo je da osnuje više „okružnih komiteta“, lokalnih ćelija organizacije, od kojih su najbrojniji bili Dečanski, pod Ismailom Haradinajem, i Drenički, pod Bajramom Gašijem.

Ovaj pokret je tokom 1979. pretrpeo nekoliko udara, a nakon što je te godine uhapšen Hisen Gervala, mlađi brat, Jusuf je odlučio da pobegne u Nemačku kod trećeg brata Bardoša.

Brzo se povezao sa više albanskih pokreta u ovoj zemlji.

Jedna od njih bila je „Marksističko-lenjinistička grupa Kosova“ Kadrija Zeke koja se borila za otcepljenje delova Jugoslavije naseljenim Albancima i pripajanje Albaniji koja se za pomoć obraćala tadašnjem albanskom predsedniku Enveru Hodži.

Jusuf Gervala mu je pisao 1980. godine, ističući da su njegovi saborci dosledni sledbenici marksističko-lenjinističke ideologije i da čekaju iskru koja će pokrenuti borbu za ujedinjenje sa domovinom.

Međutim, mnogo ozbiljnije kontakte Jusuf Gervala je ostvario sa tadašnjim vođom „Crvenog fronta“ Ibrahimom Keljmendijem.

U to vreme najsnažnija organizacije albanske ekstremne emigracije u početku se bavila izdavanjem novina, a nakon demonstracija Albanaca na Kosovu u proleće 1981. započinju seriju demonstracija po Zapadnoj Evropi i SAD.

Tokom demonstracija Albanci su u više gradova nastupali zajedno sa pripadnicima hrvatske proustaške emigracije, pa su tako na skupu u Parizu okupljeni nosili zastave NDH i „velike Albanije“.

Pored demonstracija, pripadnici „Crvenog fronta“ izveli su i niz terorističkih napada.

Samo u Belgiji od marta do juna 1981. izvršeno je 13 napada: podmetanja bombi, paljevina i napada na jugoslovenske klubove radnika. U napadima je ubijen jedan, a ranjeno troje radnika jugoslovenske ambasade.

Nakon ubistva Jusufa Gervale albanska emigracija je optužila tadašnju jugoslovensku službu da stoji iza svega.

Međutim, Jusufova supruga Suzana je optuživala lidera „Crvenog fronta“, Ibrahima Keljmendija, sa kojim je Jusuf sarađivao, ali se i često svađao, da je sarađivao sa SDB.

Zvanično, ovo ubistvo nikada nije rasvetljeno.

Biografija

Prema podacima iz biografije koju je objavio Pokret Samoopredeljenje, Donika Gervala je rođena u oktobru 1971. u Skoplju.

Rano detinjstvo je provela u Prištini, a zatim je 1980. sa majkom i dvojicom braća pobegla kod oca koji je pobegao iz tadašnje SFRJ „da bi izbegao hapšenje jugoslovenske policije zbog domoljubne delatnosti“.

Porodica se posle ubistva Jusufa Gervale 1982. nastanila u Tirani.

Gervala je bila muzički talent i već sa 11 godina je nastupala kao solista na flauti, a zatim je završila muziku na konzervatorijumima u Tirani i Hamburgu, a pravo na Univerzitetu u Hamburgu.

Prema pisanju Dojče velea Gervala je odrastala „u komunističkoj diktaturi Envera Hodže“.

„On je povratak poznate kosovske porodice pokušao iskoristiti da poboljša svoj imidž. Još kao devojčica, izabrana je kao uzorna učenica da preda cveće Enveru Hodži, ali i da samostalno nastupa kao flautistkinja na velikim i pompoznim koncertima“, navodi ovaj medij.

Politička karijera

Kao student Akademije umetnosti u Tirani početkom devedesetih Donika Gervala se uključila u „Albansko proleće“ i bila jedan od studenata koji su 1991. stupili u štrajk glađu što je proizvelo svrgavanje režima Ramiza Alija - poslednjeg komunističkog predsednika u Albaniji.

U zvaničnoj biografiji stoji da je u septembru 1991. bila jedan od koorganizatora referenduma u Tirani za nezavisnost Kosova.

Ipak, njen politički angažman počinje u Demokratskom savezu Kosova Ibrahima Rugove u Nemačkoj.

Od 1993. do 1997. bila je potpredsednica, a od 1997. do 1999. članica predsedništva ogranka DSK u ovoj zemlji.

Nakon faze angažmana bez stranačkih funkcija, 2015. izabrana je za predsednicu DSK u Nemačkoj.

Ubrzo se priključila struji koja je pokušala unutrašnje reforme, a kada nisu uspeli, 2018. podnosi ostavku i napušta ovu stranku.

Uoči izbora 2021. godine priključuje se stranci Gudžo Vjose Osmani.

Na tim izborima osvojila je 70.000 glasova - više od tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija.

Septembra 2022. izabrana je za kopredsednika partije Gudžo.

Donika Gervala je udata za bivšeg poslanika CDU u Bundestaku Stefana Švarca. Imaju petoro dece.