KO je KO - Džafer Deva: Saradnik nacista, suosnivač SS divizije, za Vladu Kosova "zaslužan građanin"

Džafer Deva
Izvor: www.zlocinnadsrbima.com

Ko je zaista bio Džafer Deva? To ne možete saznati obilaskom njegove nedavno obnovljene kuće u Južnoj Mitrovici.

Nema table, objašnjenja ili bilo čega drugog na novoj fasadi obnovljene kuće što bi govorilo o Devinom "zaveštanju", a to su između ostalog i osnivanje zloglasne 21. SS Skenderbeg divizije koja je počinila mnogobrojne zločine tokom Drugog svetskog rata, njegovog delovanja u Opštini Mitrovica, činjenice i da je bio ministar unutrašnjih poslova u Albaniji tokom 1943. i 1944. godine. 

Za života, za svoje zločine "nagrađen" je prvo selidbom u Austriju, Egipat, živeo je i u Turskoj i Italiji da bi se na kraju 1956. godine preselio u SAD. Umro je kao slobodan čovek 1978. godine u San Francisku. 

Sada, posthumno je nagrađen sa pola miliona evra koliko je Ministarstvo kulture Kosova uložilo u obnovu njegove kuće u Južnoj Mitrovici. UNDP i EU su pod pritiskom pre dve godine odustali od učešća u projektu, ali se isti nastavio, a sredstva je našla zvanična Priština.

Rođen u Mitrovici, studirao u Istanbulu

Deva je rođen u 21. februara 1904. godine u Kosovskoj Mitrovici u vreme vladavine Otomanskog carstva. Studirao je na američkom koledžu u Istanbulu i Beču.

U Mitrovicu se vratio 1930-ih, radio kao preduzetnik, a 1943. godine, nakon kapitulacije Italije u ratu, postao je ministar unutrašnjih poslova Albanije u vladi lojalnoj nacističkoj Nemačkoj. Usledilo je bekstvo u Austriju, potom se preselio u Italiju, živeo je u Turskoj i Egiptu, a 1956. je prebačen u SAD, gde je smatran za borca protiv komunizma.

Za EU zločinac i saradnik nacista, Vlada Kosova smatra drugačije 

Kosovsko Ministarstvo kulture saopštilo je da Devinu kuću smatra mestom kulturnog nasleđa koje zaslužuje očuvanje zbog svog arhitektonskog značaja, "kao prvi objekat izgrađen u modernom zapadnoevropskom stilu u Mitrovici".

I time je izgleda "izbrisana" nacistička prošlost Deve ili jednostavno nije bilo finansijskih sredstava da se postavi tabla gde bi ta prošlost bila spomenuta.

S druge strane, stigla je i reakcija iz Ambasade Nemačke u Prištini.

"Dobro je poznat stav nemačke ambasade i ambasadora u vezi sa renoviranjem nekadašnjeg doma Džafera Deve. Deva je bio poznati nacistički saradnik i takođe protagonista SS divizije Skenderbeg – činjenice koje se ne mogu odvojiti od istorije ove zgrade", poručio je u pisanom odgovoru za Kosovo onlajn portparol Ambasade Nemačke u Prištini, Kristijan Bočer.

Ne treba zaboraviti da je pored pomenute kuće, Rojters pre dve godine "otkrio široj javnosti" da tri ulice na Kosovu nose ime Džafera Deve, uključujući i jednu u Prištini koja se nalazi nekoliko stotina metara od nemačke ambasade.

Tada je ova agencija u tekstu podsetila "da su se UNDP i EU izvinili jer su izostavili istorijsku pozadinu Džafera Deve kada su najavili projekat obnove kuće kao dela kulturnog nasleđa, kao i da je nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode bio veoma zabrinut zbog ovog projekta".

Istoričari kažu, kako navodi Rojters, da su jedinice bezbednosnih snaga kojima je upravljao Deva naciste videle kao saveznike u borbi protiv komunista i da su počinile brojne zločine. Međutim, kako navode, istoričari u Prištini smatraju da nedavna istraživanja ukazuju da je Deva možda pomogao u zaštiti Jevreja.

"On je ratni zločinac, počinio je zločine nad svojim političkim protivnicima, ali lično nikada nije pristao da preda spiskove kosovskih Jevreja uprkos upornosti nacističkih vlasti“, izjavio je profesor istorije na državnom univerzitetu u Prištini Durim Abduljahu.

Profesor prava i međunarodnih odnosa Enver Hasani govorio je sledeće:

"Džafer Deva je, sudeći po svim autorima koji su pisali kompetentno i na osnovu arhivskih izvora, bio ubedljivi pobornik i lokalni nacistički ideolog, slepi saradnik nemačke politike regrutovanja muslimana (ne samo Albanaca) za nemačku stvar, od 1943. godine (sa Handžar divizijom) do 1944. (sa SS divizijom Skenderbeg)", rekao je Hiseni.

Naveo je da oni analitičari i istoričari koji pravdaju Devinu saradnju sa Trećim rajhom činjenicom da je to bila šansa za stvaranje albanske države, neće naći podršku za tako nešto ni u jednom arhivskom dokumentu ili istorijskoj knjizi, koja je objavljena van albanskog univerzuma.

Hiseni je rekao da je restauracija kuće Džafera Deve neprihvatljiv projekat koji ne poštuje Kosovo i istoriju njegove državnosti.

"Mislim da tu kuću treba obnoviti zbog njenih arhitektonskih vrednosti, pretvoriti u dokumentacioni centar za zločine počinjene na Kosovu tokom postojanja bivše Jugoslavije, uključujući i vreme Drugog svetskog rata. Dakle, nešto što sam video u Vilnjusu, muzeju koji dokumentuje zločine počinjene pod sovjetskim i nacističkim režimom. Projekat obnove kuće Džafera Deve je pokušaj da se lokalni ideolozi nacističkog režima pretvore u heroje, koji imaju sramna dela ubijanja civila i pripadnika drugih nacija koje je Hitler opisao kao inferiorne", pričao je Hiseni.

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode bio je i tužen od strane naslednika Džafere Deve zbog izjava koje je davao u vezi obnove kuće. Sud u Berlinu je pomenutu  tužbu odbacio.

"Nemačka nema problem sa restauracijom istorijskih kuća, već sa likom Džafera Deve, koji je bio saradnik nacista i da je bio deo zloglasne divizije „Skenderbeg.Treba reći, kuća će biti renovirana, ali Džafer Deva je bio veoma kontroverzna ličnost. Kuća može da se renovira, ali uz jednu klasifikaciju i procenu ove ličnosti. Na primer – u ovoj kući je živeo Džafer Deva, veoma kontroverzna ličnost i mora se tačno opisati sa tamnim stranama, sa svim stranama. Ali ne da se kaže da je bio divna ličnost ili dozvoliti da se stvori ovaj utisak. Ovo je jednostavno bio problem“, izjavio je Rode tada u intervjuu za Kljan Kosova 2022. godine.

Ovo pitanje, kako je naveo, ne može da se neutrališe.

On je dodao da je pročitao knjige i izveštaj nemačkih vojnih snaga u Albaniji koji kaže da zloglasna divizija „Skenderbeg“ ne bi bila formirana bez Džafera Deve.

"Ovde imam tri knjige o nemačkoj okupaciji u Albaniji. U svima je obrađena figura Džafera Deve. Iskreno rečeno: Nemci su bili loši momci. Počeli smo Drugi svetski rat i svuda je (nemačka vojska) koristila lokalne snage. U ovom izveštaju nemačkih vojnih snaga za Džafera Devu piše: 'Mi Kosovari imamo Džafera Devu kao stub nemačke politike'“, naveo je Rode.

Kako je rekao i švajcarski, albanski i američki istoričari takođe pišu da bez njega ne bi bila formirana SS divizija „Skenderbeg“.

"Bio je jedan od vodećih regruta. Bio je i saradnik nemačke obaveštajne službe. Zatim, u ovim knjigama postoje poglavlja o istoriji Jevreja. Došlo je do istrebljenja Jevreja u svim oblastima pod nemačkom okupacijom. Jedino mesto gde je tokom nemačke okupacije bilo više Jevreja bila je Albanija. Ali to nije slučaj na Kosovu. Na Kosovu je SS-Skenderbeg divizija istrebljivala Jevreje, a u tome je učestvovao i Džafer Deva. Tako piše u ovim dokumentima i mogu da vam ih dam", rekao je Rode.

Direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof ocenio je da inicijativom da se od kuće nacističkog saradnika Džafera Deve napravi “Novi regionalni kulturni centar” vlasti u Prištini pokazuju da za njih fašisti mogu biti nacionalni junaci.

“Deva im je heroj. I to vam ukazuje o kakvim tačno ljudima je reč, a koji su u vladi u Prištini. To su ljudi koji misle da fašisti mogu da budu nacionalni heroji”, kazao je Zurof za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, postoje jasni dokazi da je Deva bio nacistički kolaborant i jedan od osnivača SS Skender divizije.

“Ono što znamo za Devu je da je bio ministar unutrašnjih poslova do novembra 1943. godine. Kasnije je preuzeo komandu nad novom vladom. Znamo da je 4. februara 1944. godine 68 ljudi ubijeno zato što se sumnjalo da su bili antifašisti. To je jedno. Takođe, on je pomogao regrutovanju u SS Skenderbeg albanske planinske divizije. A šta mislite protiv koga su se oni borili? Mislite da su se borili protiv nacista? Oni su se borili za naciste”, kazao je Zurof.

Dodaje da ovi podaci nisu tajna, niti to da je bio agent CIA.

“Regrutovala ga je CIA. Ameriku ništa nije sprečavalo da koristi takve ljude”, objasnio je Zurof.

Istoričar Miloš Damjanović kaže da je sam Džafer Deva među Jevrejima na Kosovu bio tada poznat kao kosovski Hitler.

"To sasvim jasno i dovoljno govori o tome o kakvom formatu zločinca se radi, o tome koliko je to bila jedna surova, jedna bezobzirna, jedna teroristička ličnost. Da pomenemo i to naravno da je on bio zaslužan, zaslužan ako mogu da kažem, da je on bio kriv i odgovoran za formiranje 21. SS divizije Skender beg koja je imala ulogu u urušavanju slobode i u deportaciji u fizičke logore smrti Jevreja iz Prištine", navodi Damjanović.

Paskal Milo, istoričar iz Tirane i istaknuta ličnost političke levice u Albaniji, Devu karakteriše kao „jednu od najkompromitovanijih pronacističkih ličnosti među Albancima”.

„Kao ministar unutrašnjih poslova, bio je glavna osoba odgovorna za sve albanske žandarmske snage koje su od novembra 1943. do juna 1944. otvoreno sarađivale sa nemačkim okupatorskim snagama protiv albanskih partizana i antifašista”, ističe Milo za BIRN.

On objašnjava da Državni arhiv Albanije ima na stotine dokumenata koji dokazuju Devino „zločinačko delovanje protiv antifašista i nedužnih civila u Tirani”.

„On je bio organizator i neposredni izvršilac masakra antifašista i stanovnika Tirane 4. februara 1944. godine”, ističe Milo.

„Nacistički dokumenti pokazuju da je bio saradnik ne samo nacističkih generala u Albaniji, već i Hitlerovog specijalnog izaslanika za jugoistočnu Evropu Hermana Nojbahera”, dodaje Milo.

21. SS Skenderbeg divizija zapamćena po masakru u selu Velika kod Plava

Formirana nakon kapitulacije Italije 1943. godine. Delovala je osam meseci, nakon čega je raspuštena. Tokom operacija 1944. godine njeni pripadnici su učestvovali u masakru u selu Velika kod Plava i ubili više od 500 civila. Komandant divizije August Šmithuber osuđen je 1947. u Beogradu na smrt za počinjene ratne zločine i pogubljen.