KO je KO - Fransoa Bajru: Podržao Nato bombardovanje Srbije, za sebe pričao da je Klintonovac

Da li će novi premijer smiriti političku krizu u Francuskoj, ili će i on biti samo privremeno rešenje, videćemo u narednim nedeljama, ali Fransoa Bajru, dugogodišnji lider centrističke stranke Demokratski pokret (MoDem) kojeg je francuski predsednik Makron danas imenovao za mandatara nove vlade, opisuju kao vizionara koji ume da osluškuje potrebe građana.

Svoju viziju o budućnosti temelji na obrazovanju, prirodnoj sredini i ekonomskom razvoju, reći će njegove pristalice. Bajru (73) se od 2020. godine nalazi na funkciji visokog komesara za planiranje, a od 2007. godine je predsednik Demokratskog pokreta.

Takođe je predsednik Evropske demokratske partije (EDP) od 2004. godine, a od 2024. godine je gradonačelnik grada Po u jugozapadnoj Francuskoj.

U tri navrata bio kandidat za predsednika

Kandidovao se na predsedničkim izborima 2002, 2007. i 2012. godine, a 2017. godine je odustao od kandidature i podržao Makrona, koji ga je imenovao za ministra pravde u vladi na čelu sa Eduarom Filipom. Od 1993. do 1997. godine bio je ministar obrazovanja u tri uzastopne vlade. Bajru je obeležio francusku političku scenu svojim dubokim ubeđenjima i jasnom vizijom o budućnosti Francuske. Poreklom iz regiona atlantskih Pirineja, karijeru je započeo kao član regionalnog Saveta, da bi potom postao i član francuskog parlamenta.

Govorio za sebe da je Klintonovac

U intervjuu za Njujork Tajms 2007. godine, Bajru je rekao.

„Ja sam demokrata, ja sam Klintonovac (taj termin se odnosi na političku i ekonomsku politiku Bila i Hilari Klinton, kao i na eru njegovog predsedništva u Sjedinjenim Državama), ja sam čovek trećeg puta".

Bio optužen za zloupotrebu javnih fondova

Bio je i ministar u prvoj Makronovoj vladi, tek nešto više od mesec dana, primoran da podnese ostavku zbog pokretanja sudskog postupka protiv njega i njegove stranke za saučesništvo u zloupotrebi javnih evropskih fondova. Oslobođen je u februaru zbog izražene sumnje u verodostojnost optužbi. Sud je s druge strane osudio veći deo optuženih u ovoj aferi. Uz Bajrua, na optuženičkoj klupi bilo je još desetoro njegovih stranačkih drugova. Osmoro, među kojima je i pet bivših evropskih poslanika, osuđeno je na kazne koje idu od 10 do 18 meseci uslovnog zatvora i na globu od 10.000 do 50.000 evra.

Kritikovao Sarkozija, papu...

Žestoko je kritikovao Sarkozija zbog saradnje sa Gadafijem. na meti kritika se našao i papa Benedikt, odnosno njegova izjava 2009. godine da "kondomi promovišu sidu". Tražio je od Francuske da bojkotuje Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine, zbog kako je naveo kršenja ljudskih prava.

Podržao Nato bombardovanje Jugoslavije

„Smatram da su predsednik Republike i Vlada bili u pravu kada su rekli da je ovo primirje moralo biti praćeno određenim brojem uslova, a posebno uslova koji se odnose na bezbednost izbeglica, za njihov hitan povratak kući. A onda možda i na pravila koja će urediti zajednički život kosovskih Albanaca i Srba, pošto će dve zajednice morati da žive zajedno, čim se nađe rešenje. Vrata nisu bila potpuno zatvorena. Jednostavno, sada se moraju ispuniti uslovi. U svakom slučaju, to je znak da se Milošević, uprkos svom ponosu, nalazi, zapravo, prinuđen udarcima na odraz koji do danas nije bio njegov. Sada nije vreme da prekinete akciju“, rekao je 7.aprila 1999. u intervjuu francuskom RTL-u.

Za one koji su tražili zaustavljanje Nato bombardovanja rekao je da ne vide „važnost onoga što se dešava na Kosovu“.

„Ako Evropa ima opravdanje, to je da bude mesto gde se ljudska prava najbolje brane u svetu. 20. vek nas je naučio, rat 1940. godine, svemu što smo doživeli, naučio nas je da svaki put kada se pravimo da ne vidimo napade na ljudska prava, deportacije, zločine – i danas ima 450.000 izbeglica, a 200.000 mrtvih od početka ovoga u Jugoslaviji!...“, naveo je on.

Optužio je Slobodana Miloševića, tokom 90-tih ubio 200.000 ljudi i kazao da je neophodno da se zaštite kosovski Albanci kada se vrate kućama.