Koliko će ekstremna albanska politika uticati na dalje odnose Skoplja s Beogradom i Prištinom?

“Veliki broj etničkih Makedonaca aktuelno političko i društveno stanje u zemlji vidi kao veoma ponižavajuće, između ostalog i zbog otvorenog mešanja albanske politike s Kosova na odluke zvaničnog Skoplja”

Priredio: Miloš Garić

Severna Makedonija je pred sudbonosnim odlukama, a predsednički i parlamentarni izbori, čiji ćemo rasplet da saznamo u sledećih desetak dana, imaće snažne posledice na mnoge procese u celom regionu, posebno u vezi sa zbivanjima na Kosovu, u odnosima sa Beogradom i Prištinom, i naravno na relaciji Skoplja sa zvaničnom Sofijom i evropskim institucijama. 

Naravno, za samu Severnu Makedoniju od ogromnog značaja je put kojim će se dalje razvijati unutrašnje stanje društva, uzimajući u obzir dramatičnu albanizaciju političkog, javnog i kulturnog života. Odnos makedonske i albanske zajednice je izuzetno napet, posebno ako se imaju u vidu neskrivene ambicije o "velikoj Albaniji" pojedinih albanskih političkih partija pod direktnim uticajem Aljbina Kurtija, pa je u tom smislu izuzetno važan politički kurs koji će zauzeti novoizabrane vlasti.

Albanska stranka Demokratska unija za integraciju (DUI), beskrupulozno je koristila aktuelnu poziciju u vlasti da bi vodila svojevoljnu politiku u ime makedonske države, potpisujući čak i ugovore kojima se bukvalno iz korena poništava nacionalni identitet Makedonaca kao većinskog naroda u Severnoj Makedoniji.

Pod direktnim albanskim uticajem zvanično Skoplje je prethodnih meseci donelo neke ogoljene antisrpske odluke, a to se posebno videlo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kod glasanja za prijem Kosova i uzimanjem kosponzorstva za rezoluciju u UN o Srebrenici.

VMRO najavljuje promene

Šta se može očekivati posle 8. maja i drugog kruga predsedničkih izbora zajedno sa glasanjem građana na parlamentarnim izborima? Može li Severna Makedonija da izađe iz kandži ekstremnog albanskog nacionalizma?

Kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Davkova osvojila je oko 40 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, ispred kandidata SDSM i aktuelnog predsednika Steve Pendarovskog koji je osvojio upola manje.

U okviru albanskog glasačkog tela došlo je do podele glasova na Bujara Osmanija (13,3) i opozicionog kandidata Arbena Taravarija (9,2), koji je imao snažnu podršku Aljbina Kurtija i njegove partije. Neočekivano, Osmani je u tom odmeravanju snaga dobio značajniju podršku etničkih Albanaca. Oba albanska kandidata su tako ispala iz kombinacije za drugi krug, zbog čega je Kurti kritikovan od strane albanskih opozicionih partija u Prištini. Očigledno, Kurtijeva ideja bila je da afirmiše svoje kandidate u Skoplju i "pojača" uticaj na politiku u Severnoj Makedoniji.

Profesorka Pravnog fakulteta “Justinijan Prvi” Ivanka Vasilevska za Kontekst najavljuje korenite promene u makedonskoj politici.

“Dolaze promene. Građani Makedonije izneli su svoje mišljenje o nenarodnoj i krajnje ponižavajućoj vladavini SDSM i DUI u poslednjih sedam godina. U Makedoniji se ponovo vraća nada u budućnost. Mi smo, kao najveći opozicioni blok predvođen VMRO-DPMNE, u artikulaciji sa javnošću, uputili ozbiljnu ponudu za izlaz iz ove krajnje ponižavajuće situacije. Građani Makedonije su to prihvatili i stoga nismo iznenađeni ogromnom podrškom u prvom krugu predsedničkih izbora i očekujemo još veći rezultat na duplim izborima 8. maja”, kaže Vasilevska.

Otvoreno mešanje ekstremne albanske politike s Kosova u procese u Skoplju, preko uticaja partije Aljbina Kurtija i njega lično, doneli su još dramatičnije posledice na stanje u Makedoniji i čitavom region.

“Kriminal i korupcija su zaštitini znak koalicione vladavine između SDSM i DUI. Dovedeni u očajnu poziciju, oni svaku drugu opciju doživljavaju kao neprijateljski napad. Makedonski građani albanske nacionalnosti jednako su zabrinuti kao i makedonski narod i sve manje etničke zajednice od nasilja i zlostavljanja koje su počinili lideri ova dva vladajuća entiteta. Ne možete se pretvarati da ste proevropski orijentisani dok mašete prstom i pretite nasiljem. Takav fenomen ne može biti blizak nijednom zrelom političaru na Balkanu. Iz tih razloga, podrška Aljbina Kurtija albanskoj opoziciji u Makedoniji je jasan signal da se loša reputacija širi i van granica Makedonije”, objašnjava Vasilevska.

Po njenim rečima, sve izvesnija pobeda VMRO-DPMNE i koalicije za promene doneće novu svežinu i prostor za saradnju sa zemljama regiona.

"Na osnovu principa međunarodnog prava i zaštite ljudskih prava, planiramo da gradimo dobrosusedske odnose, koji se moraju održavati na ravnopravnim osnovama i u nameri obe strane na međusobno poštovanje, podršku i principijelnu saradnju. Naš cilj je da vratimo makedonsku državu na pravi put i ubrzamo procese koji bi trebalo da doprinesu da postanemo članica Evropske unije, a sa tim ciljem će naši napori biti usmereni ka jačanju ekonomskog rasta Makedonije i suočavanju sa korupcijom i kriminala, kao važnih izazova koji će pomoći procesu integracije u evropsku porodicu. U tu svrhu smatramo da je neophodna snažna regionalna saradnja, kao i proaktivna uloga Makedonije u svim oblastima međunarodne saradnje u cilju pronalaženja rešenja za ključne probleme i izazove. Loše rukovodstvo odlazeće vlade ostavlja nam izazov kojem ćemo morati da se ozbiljno posvetimo i rešimo u narednom periodu. Cenimo da ćemo samo na javan i transparentan način u vođenju javnih politika uspeti da popravimo loš imidž makedonske države među regionalnim i globalnim partnerima", naglasila je Vasilevska.

Ubedljiva pobeda VMRO, dodaje, omogućila bi oporavak države.

“Naš fokus je na rešavanju stvarnih problema u cilju vraćanja pune funkcionalnosti sistema, zaštite nacionalnih interesa, stvaranja ambijenta za realizaciju javnih politika koje će dati rezultate u oblasti zdravstvenog sistema i obrazovanja. Imamo ozbiljan broj konkretnih reformskih mera i politika koje će stvoriti uslove za bolji životni standard, vraćanje poverenja u pravosudni sistem i jednake mogućnosti za sve građane bez obzira na pripadnost. Naravno, naš prioritet je zaštita makedonskih nacionalnih interesa, ogroman rad na polju normalnog funkcionisanja ustavnog i političkog sistema, garancija neprikosnovenog prava na jednakost za sve. Naravno, mladi su jedan od osnovnih ciljeva našeg Programa, dalje briga o ugroženim kategorijama građana, sigurna zemlja za sve i naravno ekonomska ponuda koja je puna ozbiljnih mera koje će uticati na našu demografsku politiku da građani Makedonije mogu da ostanu kod kuće. Sa našim konceptom verujemo da ćemo uspeti da uspostavimo nove mogućnosti koje će omogućiti građanima Makedonije kvalitetniji život”, poručuje Vasilevska.

Dva scenarija

Predsednik Instituta za demokratiju Marko Trošanovski za Kontekst ističe da ishod izbora može uticati na dva načina na prilike u regionu.

"Prvo, ako albanska opozicija ostvari značajan izborni rezultat i uspe da uđe u buduću vladinu koaliciju. To će povećati uticaj Aljbina Kurtija na regionalne politike, s obzirom da Samoopredeljenje podržava albansku opoziciju i da je njen deo preko svojih članova. I drugi način, ako uspe da se formira vlada koja će izvršiti ustavne promene, odlučujuće u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, što će pozitivno uticati na regionalnu prilike evropskih integracija. Takođe, eventualni ulazak albanske opozicije u vlast može značiti manji naglasak na inicijativi Otvoreni Balkan, s obzirom na njihovo protivljenje ovoj inicijativi”, ukazuje Trošanovski.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ne očekuje velike promene u makedonskoj politici posle izbora.

"Mislim da suštinski ne možemo očekivati bilo kakvu veliku promenu. Ko god da dođe na vlast, ukoliko ne dođe do nekog radikalnog raskida sa Ohridskim sporazumom i onim što je njegova suština, mislim na makedonski Ohridski okvirni isporazum, naravno. Albanske partije će ostati deo vladajuće većine i ona će po pitanju Kosova, normalizacije odnosa, uvek imati politiku koja mora biti stoprocentno naklonnjena Prištini. Videli smo i sada u slučaju Ujedinenih nacija, da bez obzira na vrlo bliske, prijateljske, u neku ruku i bratske odnose Srbije i Makedonije, da su tu naprosto vezane ruke. Po sistemu veta albanski predstavnici zahtevaju jasnu podršku nezavisnosti Kosova i naravno onoga što njih interesuje ne samo po pitanju Kosova, nego i regionalne perspektive, a tu Srbiju uvek stavljaju po strani“, zaključuje Surlić za Kontekst.