RSE: Na izborima u sredu glasalo manje Albanaca nego pre pet godina

U prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, 24. aprila, glasalo je manje Albanaca nego na prethodnim izborima, što je, prema rečima eksperta za politička pitanja Dželjalja Nezirija, posledica njihovog razočarenja u političke partije i bekstva mladih iz zemlje, prenela je Radio Slobodna Evropa.

Prema podacima makedonske Državne izborne komisije, u sredu je glasalo manje od 30 odsto Albanaca.

Na izborima je glasalo više od 830.000 građana, ali su dve albanske političke grupe, odnosno njihovi kandidati - Evropski front sa Bujarom Osmanom i koalicija "VLEN" sa Arbenom Taravarom, zajedno osvojile oko 210.000 glasova.

Nijedan od dva albanska kandidata nije prošao u drugi krug izbora, pošto su najviše glasova dobili kandidat opozicione VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Davkova i aktuelni predsednik Stevo Pendarovski.

Nizak odziv birača, prema mišljenju političkih stručnjaka, ima veze sa "očajanjem" albanskog biračkog tela prema političkim partijama, zbog nedostatka stvarnih ponuda za rešavanje njihovih zahteva. Glavna preokupacija mladih, ali i drugih grupa, su nezaposlenost, pad životnog standarda, veliko prisustvo korupcije i organizovanog kriminala, kao i slabo poverenje u vladavinu prava.

Slaba izlaznost bila je evidentna i u proteklim izbornim ciklusima, a prema podacima DIK-a, u poslednjih 10 godina broj albanskog biračkog tela se smanjio za preko 50.000 glasova. Na izborima 2014. glasalo je 250.000 Albanaca, ali u odnosu na prethodne izbore pad je još veći.

Dželjalj Neziri kaže da su nedostatak iskrenih političkih ponuda i odlazak mladih u inostranstvo dva faktora koja su uticala na smanjenje broja birača na izborima.

"Čak i koalicija VLEN, kao i koalicija Evropski front, možda su nove, ali su sastavljene od starih elemenata. Problem je u nedostatku formule koja bi motivisala one birače koji su apolitični, koji nikada ne glasaju. Zatim pristup politici političkih partija, ili nedostatak opcije koja bi bila atraktivna, posebno za mlađe generacije“, rekao je Neziri.

Prema njegovim rečima, zabrinjava podatak da je u poslednje četiri godine preko 35.000 mladih Albanaca dostiglo uzrast za glasanje, a da to pravo nisu iskoristili.

Koalicija "VLEN", koju čine četiri albanske stranke, viđena kao "alternativa za Albance", na izborima je osvojila oko 83.000 glasova.

Ovu koaliciju je podržala i vladajuća stranka na Kosovu, Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, a opozicione stranke su je videle kao podsticaj za veće učešće na izborima 24. aprila.

Međutim, Neziri je naglasio da opozicione stranke nisu shvatile da Albanci nisu tražili da Aljbin Kurti dođe i lobira, već su tražili model Kurtijevog političara.

"Ne verujem da će bilo ko iz inostranstva, bilo da je to Aljbin Kurti, Edi Rama ili bilo koji drugi političar koji je popularan među Albancima, moći da ima ubedljivu moć da samo izjavama natera ili motiviše birače da podrže neku opciju, ili uz izraženiju logističku i medijsku podršku u Severnoj Makedoniji", dodaje on.

Broj albanskih birača koji su izašli na izbore mogao bi biti čak i manji od zvaničnih podataka, pošto su četiri zajednice, uz albansku i turska, romska i bosanska, bile deo koalicije Evropskog fronta, koju predvodi DUI.

Neziri je podvukao da sa figurama koje su sada deo politike u Severnoj Makedoniji teško da će biti promena, upozorivši da će broj albanskih birača nastaviti da opada u narednim izbornim ciklusima.

Prema njegovim rečima, Albancima Severne Makedonije nedostaje pravi pokret sa novim političkim licima koja imaju "viziju i hrabrost" da se izbore sa problemima sa kojima se suočava albanski građanin.