Kome smeta Gabrijel Eskobar?

Kampanja protiv specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koja se već izvesno vreme vodi preko proalbanskog internet portala Frontlajner, registrovanog u Londonu, a čija uređivačka politika se zanimljivo podudara sa stavovima aktuelne kosovske vlade, nastavljena je nesmanjenom žestinom, uprkos činjenici da je iskusni američki diplomata pre nekoliko dana najavio da će krajem maja, po redovnoj službenoj rotaciji, preći na novu funkciju.

Piše: Miloš Garić

Bombastične optužbe Frontlajnera za navodnu korupciju u koju je umešan Eskobar, a u kojima se pominju njegova žena i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, zbog čega je, kažu, u stvari smenjen, apsolutno su demantovane od strane američke vlade. Ipak, uredništvo ovog medija nastavilo je dalje, udarnim naslovom koji temi daje novu dimenziju - "Pod opsadom: Napad SAD na nezavisno novinarstvo na Kosovu“.

Frontlajner je, po navodima urednika Vedata Džimšitija, sproveo svoju istragu o Eskobaru. "Otkrića su bila spremna da bace senku na Eskobarovu neutralnost u osetljivom dijalogu Kosova i Srbije, ulogu koja zahteva besprekornu nepristrasnost s obzirom na tešku istoriju regiona i delikatnu ravnotežu mira”, piše u tekstu, uz osporavanje kredibiliteta demantija Stejt departmenta i isticanje “ranjivosti medija pred moćnom političkom i diplomatskom mašinerijom”.

Dakle, proalbanski Frontlajner sa sedištem u Londonu, iznosi snažne sumnje u neutralan angažman Gabrijela Eskobara, u njegove moralne kvalitete, ali i generalno u politiku aktuelne američke administracije. Uredniku Džimšitiju, doduše, ovo nije prvi put da se svađa sa ljudima iz Vašingtona. Nedavno je na stranicama Kohe žestoko prozivao i američkog ambasadora Kristofera Hila, zbog izjave da mu je žao zbog razaranja Srbije Nato bombama 1999. U iznenadnom besu, Džimšiti je zaboravio nekadašnju ambasadorovu podršku UČK borcima, odlazak u Junik s Holbrukom i angažman u Rambujeu.

Kako god, tek u jednom od prethodnih tekstova, na upit Frontlajnera o aktivnostima Gabrijela Eskobara, oglasio se i Aljbin Kurti lično. Odbio je da se konkretno izjasni, ali je usmerio novinare dotičnog portala da sve sumnje i pitanja iznesu pred Stejt department i zatraže odgovore.

Vrlo je zanimljiva koincidencija da se čitava stvar dešava u trenutku kada iz SAD stižu ozbiljne kritike na račun stanja slobode medija, korupcije i pravosuđa na Kosovu, što se prilično kosi sa proklamovanim narativom o visokim dometima kosovske demokratije, koji Kurti često forsira. Doduše, politika aktuelne kosovske vlade u velikoj meri i dalje ima snažnu podršku zapadnih saveznika, između ostalih i Vašingtona, pa to može da svedoči o ne baš dobrom stanju na komunikacijskim vezama u američkoj administraciji.

Postavlja se, međutim, pitanje kako je to ekipa iz Frontlajnera došla na ideju da sprovodi istragu o Gabrijelu Eskobaru. Šta ih je navelo da „ratuju“ sa vladom SAD? Kakva je u tome uloga Aljbina Kurtija?

Nije tajna da Kurti već duže ima probleme na vezama sa visokim američkim predstavnicima na Balkanu. Upućeni kažu, da se lider kosovskih Albanaca preko Atlantika tretira kao nepouzdan i ekstreman političar, marksističko-lenjinističkog profila, koji ne drži datu reč i sklon je svojeglavom ponašanju. Ono što je njegov adut u celoj priči, i čega je Kurti apsolutno svestan, to je efekat koji ostvaruje sprovodeći brojne brutalnosti nad Srbima na Kosovu. A, taj efekat je trostruk. Zapadnim saveznicima na taj način pomaže u stalnom podizanju pritiska na Vučića i Beograd, sprečava sprovođenje obaveza iz sporazuma, a albanskim glasačima pruža neophodnu porciju nacionalnog zadovoljstva.

U okolnostima gde samo ekstremnom politikom prema Srbima Kurti može da odbrani svoje političke pozicije među Albancima, jer sve što je obećao od boljeg života na Kosovu nije uradio, njemu nikako ne trebaju opomene iz Vašingtona da mora da formira Zajednicu srpskih opština, ili onu o obaveznom vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani.

Ovo drugo je uz mnogo negodovanja pristao da uradi, misleći da će to biti dovoljno da se zadovolje zapadni sponzori, ali od blokade i rušenja ZSO nema nameru da odustane. To je za Kurtija lična stvar, neka vrsta životnog dela. Berlin i London mu za taj stav daju punu podršku, dok, na insistiranje Srbije, u Vašingtonu shvataju da je formiranje srpske samouprave iz Briselskog sporazuma razuman zahtev. I tu dolazimo do priče o Eskobaru. ZSO je „greh“ koji Kurti, po svemu sudeći, ne može da mu oprosti. Još su sveža sećanja na rečenicu američkog diplomate: "Zajednica srpskih opština biće formirana sa Kurtijem ili bez njega“. Iako je od nje prošlo skoro godinu dana bez konkretnog rezultata.

Albanskim medijima na Kosovu, naravno, nije lako da otvoreno udare na ljude iz Vašingtona. Mnogo je lakše da se to uradi iz Londona.

Frontlajner je svojom istragom i „saznanjima“ Eskobara provukao kroz blato, doduše već na kraju mandata, ali optužbe na njegov račun mogu da budu nezgodna hipoteka i teret za onoga koji ga bude nasledio. Ekstremni Albanci ne vole ograničenja, a posebno ne podnose opomene zbog nepoštovanja srpskih prava. Naročito kada one dolaze iz SAD. Uverenje da će Amerika uvek biti spremna da ih podrži i zalegne za velikoalbanski interes, nekima očigledno daje slobodu da udaraju „čvrge“ i onima iz čije su ruke jeli - juče Hilu, danas Eskobaru, sutra možda i samom Bajdenu.