Kosovo – slab učenik

Da li Kosovo uči nešto iz globalnih kriza ili, još bolje, zašto Kosovo ne uči iz globalnih kriza?

Nakon napada Rusije na Ukrajinu, svaka zemlja koja razmišlja videla je šta se dešava kada je rat ili sankcije u zemlji koja snabdeva naftom.

Takve krize će se sigurno dešavati i posle ovog rata. Cena nafte je 2022. godine dostigla skoro dva evra, dok je cena električne energije porasla sa oko 100 na 600 evra.

Kosovo odavno zna koliko je osetljivo na takav razvoj događaja. Iako su prošle četiri godine, Kosovo nije preduzelo nikakve korake da se zaštiti.

Sve zemlje u regionu, osim Albanije, izgradile su ili nasledile rezerve goriva za najmanje 90 dana.

Kosovo i Albanija zavise isključivo od rezervi kompanija i kad god dođe do krize, njihove vlade imaju za cilj da pritisnu te kompanije da se nose sa globalnom krizom.

Za 90 dana ili čak 120 dana krize, Kosovo bi koštalo oko 200 miliona evra da izgradi rezerve nafte. Bilo bi mnogo bolje za Kosovo da izgradi ove rezerve nego da mu se da toliko novca ako pobedi na izborima otac Aljbin.

Zemlje u regionu su podigle cene, ali održavaju rezerve. Ako se kriza u Ormuškom moreuzu nastavi nedeljama ili mesecima, cena nafte bi mogla da poraste i do tri ili četiri evra, a takva cena bi onemogućila pružanje osnovnih usluga građanima.

„Nije Kurtijeva krivica što je rat u svetu“, reći će isprani mozgovi, dok što se tiče cene energije, ni posle pet godina nije preduzeta nikakva akcija za izgradnju lokalnih kapaciteta, a samo ovih dana dva bloka termoelektrana su ispala iz sistema.

Zlatni dani dolaze za energetsku mafiju.

Piše za Ekonomiju onlajn bivši glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Avni Arifi