Kreće se lađa francuska: Šta donosi novi sastanak Vučića i Makrona?

"Ako je Emanuel Makron rešio da preuzme sudbinu Evrope u svoje ruke i da pokaže da je on čovek koji je privržen principima, njegov odnos prema Srbiji i Vučićevim argumentima je odlična prilika da to i manifestuje na delu"

Priredio: Miloš Garić

Na koje sve načine će Srbija i Francuska jedna drugoj da pomognu u daljem razvoju strateškog partnerstva? Mogu li predsednici Aleksandar Vučić i Emanuel Makron da zaustave i preokrenu aktuelne negativne procese na Balkanu? Hoće li Pariz da spreči slabljenje i urušavanje evropskih institucija i preuzme glavnu ulogu u budućoj Evropi? Kako će kontinent da izgleda posle rata u Ukrajini?

U najsloženijim međunarodnim okolnostima u 21. veku predsednik Srbije putuje danas u Pariz u dvodnevnu posetu kod svog francuskog kolege, a njihov 20. susret zbog navedenih pitanja izaziva veliku pažnju, ne samo u Francuskoj i Srbiji.

Francuski dnevnik "Figaro" u najavi Vučićevog dolaska navodi da će se razgovarati o jačanju saradnje dve zemlje u odbrani, energetici i veštačkoj inteligenciji, kao i o evropskim integracijama Srbije i odnosima Beograda i Prištine.

Mnogo je teških tema, a vremena za celu Evropu da se dođe do pravih odgovora sve manje. I Vučić i Makron jako dobro vide kuda planeta "klizi" i kako na njihove države mogu dalje da utiču turbulentni procesi. Staro prijateljstvo dva naroda i dve zemlje može da bude dobra trasa za bolju budućnost. Ulozi su ogromni.

S jedna strane, Vučić brani nacionalne i državne interese u trenutku kada je stotinu parametara okrenuto protiv Srbije, koja je po svom značaju i položaju ključna država Balkana. Sa druge strane, Makron, očigledno, ima ideju da nametne svoju političku ličnost i svoje političke ideje kao vodeće ideje u Evropi, pa samim tim na neki način i u svetu.

Koliko i na koji način će oba lidera uspeti u svojim namerama, naravno, ne zavisi samo od njih dvojice, ali stepen međusobnog razumevanja i zajednički napor mogu u mnogome da doprinesu ostvarenju ciljeva. 

Istorijski karakter susreta

Prošlo je malo više od jednog veka, kada se svet takođe lomio preko leđa Srbije i kada su nastali stihovi iz naslova ovog teksta, a politički filozof Dragoljub Kojčić slaže se da aktuelni susret Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona ima istorijski značaj.

“U istoriji se ponekad namesti da se organizuju šahovski mečevi epohalnog značaja. Mislim da, ovaj put, susret između Vučića i Makrona ima taj karakter. Zašto? Zato što se radi o dva vrhunska igrača i dve vrhunske političke inteligencije danas u svetu. Emanuel Makron je prepoznao da će principi nove međunarodne politike, ako svet uopšte ostane ovakav kakav je, u stvari da se lome na sudbini Srbije. Jer, Srbija ničim nije zaslužila da bude ni parija, ni da bude diskriminisana, niti da bude segregirana na kraju krajeva. Naprotiv, Srbija jedina promoviše ono što predstavlja budućnost sveta, a to je validnost međunarodnog javnog poretka. Makron to prepoznaje. I ne radi se ovde samo o tradicionalnim odnosima Srbije i Francuske, koji su imali uspene i padove. Mislim da Makron hoće da pokaže da je on čovek koji je privržen principima, koji treba da vode budućnost Evrope. Srbija i Vučićeva politika su najbolji način da on to i manifestuje”, objašnjava Kojčić za Kontekst.

Jedno od važnih pitanja, koje će predsednik Srbije da otvori tokom razgovora u Parizu, biće i pokušaj pojedinih zemalja da mimo svih principa Saveta Evrope “uguraju” Kosovo u njegovo članstvo.

“Savet Evrope je na putu da se pred licem istorije obruka zato što menja pravila igre od trenutka kada je takozvano Kosovo apliciralo za prijem. To se ne radi ni u seoskoj fudbalskoj utakmici. Kad počne utakmica, ne menjaju se pravila. Sa uslova da se konsenzusom glasa za prijem novog člana u Savet Evrope, oni su spustili na dve trećine jer su procenili da imaju takav količnik, a da je potrebno uslov bi bio i 27 odsto podrške. Oni bi i to stavili kao uslov do koje mere ide ta relativizacija, logike, prava, dostojanstva i etike u njihovim glavama. Ali, što se tiče Saveta Evrope, mi moramo da shvatimo i da konstatujemo da postoje i druge obligacije između zemalja članica zapadne alijanse, NATO, Evropske unije i tako dalje. I ništa tu nije jednostavno. Niti je Makron potpuni gospodar situacija, a na kraju krajeva on sledi i neku svoju logiku”, napominje Kojčić.

Sprečavanje bruke Saveta Evrope

Ipak, ističe, da će Makron jako teško moći da odbaci Vučićeve argumente.

“Ne znam i nisam siguran da Makron može da utiče na Savet Evrope, ali sam siguran da on mora da prihvati Vučićevu argumentaciju. Vučićeva argumentacija je validna ne samo za ovaj slučaj, ona je u stvari i princip validnosti za sve buduće odluke. Dakle, ako Evropa i svet hoće da opstanu moraće da se drže Vučićevih argumenata. Ovo nije panegirik Vučiću, prosto to je tako, on se čovek opredelio za takvu politiku. Sa druge strane, ono što bih očekivao da Makron uvaži, to su ona tri uslova koja su bila stavljena pred Prištinu, pa su odustali. Kao nekada što se govorilo standardi pre statusa, pa se prešlo preko toga 2008. godine”, podseća Kojčić.

On ukazuje na činjenicu da su za prijem Kosova u Savet Evrope bila postavljena tri uslova.

“Vraćanje zemljište manastiru Dečani, formiranje Zajednice srpskih opština i treći uslov je bio poništavanje nelegalne eksproprijacije na severu Kosova. Umesto da Savet Evrope ostane pri uslovima za takozvano Kosovo i samog Kurtija, ispade da Kurti uslovljava njih, pa kaže, kad nas primite, onda ćemo da ispunimo zahteve. Pa to samo nakaradan um može da prihvati takav odnos. Da jedan veliki Savet Evrope, koji predstavlja i na neki načini političku celinu kontinenta, prihvata uslovljavanje i ucene jednog minornog, pritom i nelegalnog političara sa juga Srbije”, ukazuje Dragoljub Kojčić.

Posebno naglašava ulogu izvestiteljke Dore Bakojani.

“Imao sam priliku da upoznam Doru Bakojani. Dakle, iznenađuje i zaista joj neće osvetlati obraz ovakav izveštaj koji je podnela Političkom komitetu Saveta Evrope. Ona je direktni potomak velikog grčkog političara koji je odredio savremenu politiku Grčke, bio je najveći srpski prijatelj, Elefterios Venizelos. Ona je njegov direktni potomak, mislim da je praunuka. Kada je srpska vojska prolazila golgotu u Prvom svetskom ratu, on je omogućio da pređu u Grčku i rekao onu veličanstvenu rečenicu, kada su neki germanofili u grčkom parlamentu bili protiv toga. Odbijajući da ostavi srpsku vojsku na cedilu, rekao je jednu epsku, antičku rečenicu - mi smo suviše mali narod za jedan tako veliki zločin”, zaključio je Kojčić.

Osluškivanje u Prištini, Berlinu, Londonu

Istoričarka Aleksandra Kolaković osvrnula se prvenstveno na ekonomske teme susreta Vučića I Makrona u Parizu.

“Dominiraće ekonomske teme, posebno ove koje su vezane za vojnu saradnju, ali i u političkom smislu su značajne. Naravno, kada posmatramo da je ovo u stvari 20. susret dva predsednika, to pokazuje jedan značajan kontinuitet u komunikaciji između dve zemlje. Uz ove projekte koji su trenutno aktuelni i koji su naznačeni, to je upravo veoma značajno za dalje pozicioniranje Srbije, ali i poziciranje Francuske u pogledu međunarodnih odnosa. U kontekstu Francuske, za njenu poziciju na Zapadnu Balkanu, gde ona pokazuje izuzetno interesovanje od 2019. godine”, napominje Kolaković.

Ona ukazuje na različita gledišta po pitanju Kosova i Metohije.

“Mi znamo da je Francuska priznala kosovsku nezavisnost i u tom kontekstu verujem da će Francuska ostati na tom stavu. Naravno, poznato je da je srpski stav drugačiji i mislim da će taj razgovor sigurno biti usmeren kao ovim najnovijim dešavanjima na Kosovu i Metohiji i brojnim problemima, i ovim pitanjem Saveta Evrope, odnosno ulaska Kosova. Naravno i razvoj daljeg dijaloga između Beograda i Prištine. Sa druge strane, evrointegracije su neka dominantna tema. Verujem da će biti reči u kontekstu usaglašavanja srpske spoljne politike sa Evropskom unijom, posebno oko rata u Ukrajini”, istakla je Kolaković.

U svakom slučaju, susret Vučića i Makrona u Parizu, osim u Francuskoj i Srbiji, biće i te kako pažljivo analiziran u komšiluku, posebno u Prištini, Zagrebu i Sarajevu, a naravno i u Berlinu, Londonu, Vašingtonu, Moskvi i Pekingu.