Lavrov: Zapad pokazao nesposobnost, ćorsokak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine traje dugo

Specijalni dopisnik Kosovo onlajn iz Moskve Željko Šajn

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, održao je svoju godišnju konferenciju za novinare u Moskvi, gde je naglasio svoje planove i prognoze za 2024. godinu, u kojoj obeležava 20 godina na čelu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

U uvodnom izlaganju o spoljnoj politici, Lavrov je apostrofirao predsednika Putina, koji je odredio glavne pravce u martu 2023, kada je odobrio koncepciju spoljne politike Ruske Federacije u novom, radikalno revidiranom izdanju, zasnovanom na realnosti savremenog sveta.

"Zapad je dokazao svoju potpunu nesposobnost da pregovara i nepouzdanost kao partnera u bilo kom poduhvatu. Svetska većina ne želi da trpi takav sebičan pristup i želi da se razvija u punom skladu sa svojim nacionalnim interesima, sa interesima svake zemlje i uz puno poštovanje principa Ustava UN, počevši od poštovanja suverene ravnopravnosti država. Od donošenja Ustava, 1945. godine, nijedna spoljnopolitička akcija Zapada na međunarodnoj areni nije vodila računa ni poštovala princip (kako stoji u Ustavu) ravnopravnosti svih država, velikih i malih, bez obzira na vrednosti, religije i tradicije", naglasio je Lavrov, a zatim približio smernice Ruske Federacije:

"Na spoljnopolitičkom planu imamo jasno definisane smernice za razvoj odnosa sa onima koji su spremni da to rade na ravnopravnim, obostrano korisnim, uzajamno uvažavajućim osnovama kroz iskren dijalog, pregovore s ciljem pronalaženja ravnoteže interesa, a ne rešenja, koji ispunjavaju isključivo nečije jednostrane sebične planove, kao što je to u velikoj meri evidentno u diskusijama koje uključuju Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama."

Osvrnuvši se na prošlu godinu, Lavrov je podsetio i na to kako se čovek navikava na ulogu hegemona, ilustrujući primerom SAD:

"Protekla godina je pokazala odbacivanje tradicionalnih manira zapadnog hegemona, koji su potpuno zasnovani na sopstvenim sebičnim interesima i ne uzimaju u obzir mišljenja svih ostalih. Da, vladati celim svetom 500 godina i nemati ozbiljne konkurente tokom skoro celog perioda (sa mogućim izuzetkom sovjetskog perioda) verovatno pomaže čoveku da se navikne na ulogu hegemona. Ali život ide napred, pojavljuju se novi centri ekonomskog rasta, finansijske moći i političkog uticaja koji su već postali jači, znatno ispred Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja."

Zatim je posebno istakao odnos sa Kinom, koji je najbolji u vekovnoj istoriji ove dve zemlje:

"Siguran sam da ste svesni naših ocena razvoja odnosa sa NR Kinom. To je najbrže rastuća ekonomija zajedno sa Indijom. Odnosi sa Kinom doživljavaju najbolji period u svojoj vekovnoj istoriji. Za nas je posebno dragoceno što je Si Đinping u svoju prvu državnu posetu posle povtornog izbora za predsednika Narodne Republike Kine došao Moskvu, u martu 2023. godine. Zauzvrat, predsednik V. V. Putin posetio je Kinu u oktobru 2023. godine, kako bi učestvovao na Trećem međunarodnom forumu ’Jedan pojas, jedan put’."

Indiju je svrstao u strateškog privilegovanog partnera:

"Odnos posebno privilegovanog strateškog partnerstva sa Indijom stalno napreduje. I ovde je uspostavljen redovan dijalog na najvišem nivou, kao i kontakti između resora preko ministarstava inostranih poslova."

Lavrov, takođe, nije zaboravio ni zemlje u okruženju:

"Ako govorimo o našem bliskom okruženju, onda su to, naravno, zemlje Bliskog istoka, Iran, Turska, Saudijska Arabija, UAE, Katar. Naravno, zainteresovani smo da razvijamo odnose ne samo u bilateralnim kanalima već i sa regionalnim strukturama koje stvaraju mnogi naši partneri. Mislim na Savet za saradnju arapskih država Zaliva, Ligu arapskih država, ASEAN, Afričku uniju, Zajednicu zemalja Latinske Amerike i Kariba itd."

Rusko partnerstvo sa afričkim zemljama istakao je kao uzlazno, što je potvrdio Drugi samit Rusije i Afrike, održan u julu 2023. godine u Sankt Peterburgu, kako je rekao Lavrov. Kao argument da se Rusija razvija na polju latinoameričkih država, naveo je Međunarodnu parlamentarnu konferenciju „Rusija – Latinska Amerika”, održanu u jesen 2023. godine. „Afriku, Latinsku Ameriku i azijske zemlje smatramo novim nezavisnim centrima multipolarnog sveta”, rekao je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, koji se posebno osvrnuo i na odbranu Ustava UN:

"Aktivno smo radili na terenu UN. Tamo je stvorena Grupa prijatelja u odbrani Ustava Ujedinjenih nacija, koja uspešno funkcioniše već nekoliko godina. U okviru te grupe usvajaju se zajedničke izjave o fundamentalnim pitanjima svetskog razvoja. Grupa aktivno stimuliše rad Generalne skupštine u celini, promovišući zajedničke inicijative, uključujući i ruske. Podržavamo ideje naših partnera o toj novoj formaciji."

Bezbednosni ugovor između Velike Britanije i Ukrajine nazvao je, u najmanju ruku, komičnim, ukazavši na to da sadržaj tog dogovora nije promenio ciljeve. Odgovarajući na pitanje novinara da, ukoliko se pruži mogućnost da novi izbori u Ukrajini daju novog predsednika koji bi bio spreman da razgovara sa Rusijom, da li bi Rusija bila spremna na dijalog, Lavrov je rekao da ga ne zanima politički život u Ukrajini.

On je istakao da SAD nisu pokazale ni najmanji interes za prekid rata, te da Zapad, umesto ka prekidu rata, vodi prema eskalaciji ukrajinske krize. Upozorio je veoma otvoreno da bi Ukrajina mogla da doživi sudbinu Avganistana. Ipak, Lavrov je posebno napomenuo da Ukrajina nije ta koja će odlučivati kada će početi pregovori, jer je veoma jasno da je „Vašington taj koji puca”. Podsetio je na to da bi Ukrajina morala odbaciti „antiruski rasizam, nacističku ideologiju i svoje težnje za NATO-om”, te zaključio da Zapad nije zainteresovan za bilo kakve pregovore.

Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji ministar spoljnih poslova Ruske Federacije izneo je i svoj stav o kosovskom pitanju i sudbini Zapadnog Balkana:

"Kada je reč o Kosovu, i predsednik Putin i ja, kad god se sastajemo sa srpskim rukovodstvom, uvek ističemo da podržavamo i podržavaćemo poziciju koju izabere srpski narod, tj. srpsko rukovodstvo. Mi vidimo kako se Srbima rugaju kada je reč o kosovskom problemu. Godine 2013, uz posredovanje Evropske unije, bio je postignut sporazum između Prištine i Beograda o stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu. Tamo je bilo sve opisano: koja prava imaju, kako organizuju svoj život, kako obezbeđuju pravne funkcije, jezik, obrazovanje, škole, crkve. Prošlo je više od deset godina, a ništa se nije promenilo. Taj ćorsokak u sprovođenju ovog sporazuma, koji je Evropska unija prikazivala kao svoje najveće diplomatsko dostignuće, traje dugo, a Evropska unija, zapravo, nije uradila ništa. Evropska unija je, smatram, kako bi zadovoljila Prištinu i, pre svega, gospodina Kurtija, prepisala taj sporazum o Zajednici srpskih opština na Kosovu tako da Srbi na severu Kosova nemaju nikakva prava, da bi ta prava bila apsolutno veštačka, a da bi realnu vlast zadržali Albanci. Naravno, to treba da bude sramota za Evropsku uniju, zato što su tada, 2013. godine, talambasali kako su sve postigli, kako je kosovski problem rešen – a nema ništa od toga. I sada, kada treba da se sprovodi sporazum, oni kreću u rikverc, u korist te strane koja im je bliža u tom, konkretnom slučaju. A naravno da su im bliži kosovski Albanci, jer su se zakleli na vernost, jer hoće i da uđu u NATO i verno će pratiti uputstva Evropske unije, osim ako posle ne eksplodira albanski problem na Balkanu. Kad smo kod toga, meni još uvek nije jasno zašto se koristi pojam „Zapadni Balkan”. Zašto „Zapadni”, kad ne postoji „Istočni”? (smeh) Albanski faktor je mnogo ozbiljan, što potvrđuju prilike i u Severnoj Makedoniji. Do dan-danas spiker makedonskog parlamenta sedi za stolom na kojem je postavljena albanska zastava. Makedonska je isto tu negde, ali i albanska. Ali to je, u stvari, posebna tema."