Turudić: Predsednički izbori u Rusiji ne donose promene u politici prema Balkanu i Kosovu

Predsednički izbori koji se naredne godine održavaju u Rusiji neće ništa promeniti kada je reč o politici Moskve prema Zapadnom Balkanu i pitanju Kosova, jer su rezultati tih izbora poznati, kaže novinar Momir Turudić, urednik portala OKO Radio televizije Srbije. 

U Rusiji su za 17. mart raspisani predsednički izbori, na kojima će se Vladimir Putin kandidovati za još jedan mandat koji bi mogao da mu osigura vlast najmanje do 2030. godine. Glasanje bi trebalo da se održi i u ukrajinskim regionima koje sada kontrolišu ruske snage. 

S druge strane, naredna godina je izborna i u Ukrajini, ali je za sad neizesno da li će glasanje za predsednika, koje "po redu vožnje" pada takođe u martu, biti održano s obzirom na to da je zemlja u ratu. 

"Do neke drastične promene politike Rusije, i u odnosu na Zapadni Balkan i u odnosu na sva druga goruća žarišta u svetu, sigurno neće doći. Ona će gotovo sigurno biti potpuno ista kakva je i danas. Ono što jeste zanimljivo to je šta bi se desilo, teorijski, kada bi se održali izbori u Ukrajini, ali mislim da je verovatnoća za tako nešto zaista minimalna, ne samo što je predsednik Volodimir Zelenski već najavio da izbora neće biti dok je zemlja u ratnom stanju, a taj rat će sigurno potrajati i sledeće godine, nego što to zaista ne bi bilo realno. Ne samo što je zemlja u ratu, nego su i milioni njenih građana u izbeglištvu, kako bi se u takvim okolnostima organizovali izbori i koliko bi uopšte bili verodostojni rezultati takvih izbora, to je veliko pitanje", navodi Turudić za Kosovo onlajn.

Od izbijanja sukoba Rusije i Ukrajine i u taj kontekst je stavljeno kosovsko pitanje - od toga da li će Kijev koji ne priznaje Kosovo promeniti taj stav, do toga da li Rusija može da iskoristi ovaj slučaj kao argument u svojim pretenzijama na delove ukrajinske teritorije.

"Moj utisak je da je o tome više bilo reči na početku rata Rusije i Ukrajine, kada je zaista to bila vest koja je zbrisala sve druge. Preko noći je nestala pandemija kovida koja je okrenula svet naglavce, i sve druge teme. U to vreme se dosta pričalo i o slučaju Kosova u odnosu na sve ono što se dešava u Ukrajini. Međutim, s druge strane, moramo da budemo svesni da su se stvari toliko ubrzale, da kada događaji 'jedu' jedni druge, i medijski i politički, da je i rat Rusije i Ukrajine nekak pao u drugi plan", priča Turudić.

Ukazuje da se to desilo i pre izbijanja rata Izraela i Hamasa. To ne znači, dodaje, da je za Rusiju i Ukrajinu taj rat na bilo koji način drugačiji. 

"Ali za ostatak sveta nekako je ta tenzija splasnula, vesti su postale rutinske i sve ono što se dešava u tom kontekstu se mnogo manje prati. Da ne govorimo o tome šta se desilo kada je 7. oktobra Hamas napao Izrael i Izrael odgovorio. Rat Rusije i Ukrajine je na neki način 'potonuo'. Ne znači da je njegov značaj manji, ali u kontekstu onoga što se u svetu dešava, a kako stvari stoje, videli smo da preko noći može da dođe do izbijanja nekog potpuno novog žarišta, nije nemoguće da će u sledećoj godini odnos Rusije i Ukrajine i kako se to reflektuje i na Zapadni Balkan i na sve drugo biti na neki način na još nižem nivou. Neka vrsta, ne zamrznutog konflikta, nego rata za ostatak sveta niskog intenziteta u kome se malo toga na terenu, a i politički pomera", smatra naš sagovornik.

Među prvim značajnijim izborima koji ove godine slede u svetu su i predsednički na Tajvanu, 13. januara, koji bi ako se na njima potvrdi kurs nezavisnosti mogli dodatno da zaoštre odnose sa Kinom, koja ovo ostrvsku zemlju smatra delom svoje teritorije. Turudić kaže da ne veruje da se ti procesi mogu na bilo koji način reflektovati na naš prostor.

"Problem Tajvana i Kine je problem neke druge vrste. I SAD i države koje su najviše 'u klinču' sa Kinom priznaju njen teritorijalni integritet, odnosno da je Tajvan njen sastavni deo. To je tako još od onog otopljavanja između Amerike i Kine 70-ih godina prošlog veka. To što na terenu baš i nije tako ne znači mnogo za samu Kinu, koja ne dozvoljava da se taj integritet dovodi na bilo koji način u pitanje i to je taktika korak po korak, kao što Hong Kong posle 99 godina ponovo postao deo Kine. Isto je važilo i za Makao, bivšu portugalsku koloniju. Kineska politika jeste da je Tajvan deo Kine i da će jednog dana doći do potpunog ujedinjenja sa maticom", kaže Turudić.