Makedonci nemaju bliži narod od srpskog, Severna Makedonija nema bližeg prijatelja od Srbije 

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik „Politike" iz Skoplja

Nakon raspada SFR Jugoslavije i osamostaljivanja socijalističkih republika u nacionalne nezavisne, samostalne i suverene države, otvorilo se pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Najpre se ovim problemom pozabavila Badinterova komisija, da bi se preko Rambujea, UN i Briselskog, kao i Prespanskog dogovora, uticalo na prekrajanje granica, u čemu je značajnu ulogu demonstrirao NATO, posebno upotrebom vojne sile na teritoriji SR Jugoslavije, nakon čega je ubrzo proglašena i nezavisnost Kosova.

Sve se to dešavalo nakon pada Berlinskog zida i okončanja Hladnog rata. No, umesto utabavanja puta ka miru, korov tenzije i nemira, zasejan na AP Kosovu i Metohiji, duhovnoj srži srpskog identiteta, širi se Balkanom. Genocidno uništavan i u Prvom i u Drugom svetskom ratu od strane nemačkog okupatora i fašističke čizme, te u NATO bombardovanju, srpski narod suočava se ponovo sa nepravdom i patnjom zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta, nastojanja da se izbrišu i istorija, i tradicija, i kultura nastale na ovom prostoru koji svaki Srbin oseća svojim. 

Nemačka, zaboravljajući, izgleda, da je upravo ona nosilac epiteta genocidnosti, drznula se da na GS UN pokrene Rezoluciju o genocidu u Srebrnici, lepeći sopstvenu etiketu srpskom narodu. Nemačka je dobila podršku pojedinih članica koje su se upravo u Drugom svetskom ratu borile protiv hitlerovskog nacizma i fašizma, pod kojim je u najgorim mukama stradalo blizu 50 miliona ljudi. Nelogično, ali istinito.

Upravo ta podela u samom Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde na jednoj strani imamo Rusiju i Kinu, a na drugoj SAD, Veliku Britaniju, Francusku, kao i Nemačku, koja, doduše, nije stalna članica SB UN, dovodi do otvaranja ukrajinskog fronta nakon Minskih dogovora.

Da podsetimo da su, po rečima bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg francuskog predsednika Olanda, ti dogovori bila odstupnica za pripremu rata na teritoriji Ukrajine, gde danas ginu bratski narodi, a zapravo je reč o sukobu između Ruske Federacije i NATO-a. Imajući to u vidu, nije neopravdano zapitati se koja je uloga Briselskog sporazuma.

Pre nego što svet udahne miris mira, velike sile moraju naći kompromisno rešenje za svoje interesne ciljeve, a to se može dogoditi samo dijalogom za okruglim stolom, kad oružje utihne i miris cevi prestane da širi strah od globalnog trećeg svetskog rata. Održivi međunarodni poredak mora biti zasnovan na uravnoteženim interesima, bez hegemonističkih politika, što je u skladu sa zvaničnom platformom spoljne politike Ruske Federacije, dok se u ovom novom karlovačko-versajsko-jaltaškom krojenju sveta od 1989. godine stvaraju nove države, a taj talas zahvatio je i bivšu jugoslovensku teritoriju. 

Dok svedočimo borbi velikih sila, tražeći svoje mesto pod svetskim i evropskim suncem, neretko nas i sami susedi u tome ometaju, podržani licemernom politikom Zapada, u čije vrednosti verujemo i kome težimo da dokažemo da pripadamo. Uzmimo kao primer Severnu Makedoniju, koja je na svom evrointegrativnom putu bila saplitana od grčkog suseda, te morala da promeni Ustav i ime države, ali ni to je nije uvelo u obećani zagrljaj Evropske unije, već je uslovljena novom promenom Ustava, sada po zahtevu bugarskog suseda. I ko zna da li je to kraj rampama na njenom prijemu u evropsku porodicu! S druge strane, sa Srbijom neguje doista dobre dobrosusedske odnose, premda je priznala nezavisnost Kosova i kosponzorisala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. No, srpski narod zna pozadinu takvog političkog delovanja i nije promenio odnos prema bratskom narodu. Možemo i konstatovati da je upravo bratski narod najzaslužniji za takav odnos naših država. Svakako, i državna rukovodstva Srbije i Severne Makedonije pokazala su tolerantnost i razumevanje, a dokaz za to upravo je jučerašnji susret naših premijera u Skoplju.

Naime, premijer Srbije Miloš Vučević i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski saglasno su ukazali na to da se razumom i kopenhaškim dogovorom mogu ostvariti svi interesi, ali i očuvati državno dostojanstvo i mir na ovom području.

Osvrćući se na bilateralne odnose naših zemalja, njihovo jačanje, ali i pretnje bezbednosti u regionu, te pitanje kako uz dostojanstvo sačuvati mir i celovitost države, predsednici vlada Srbije i Severne Makedonije dali su ekskluzivne izjave za „Politiku":

„Bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Severne Makedonije zaista su dobri, a verujem da će u budućnosti biti još bolji. Makedonski narod je nama bratski narod i verujem da postoji obostrana potreba našeg daljeg povezivanja ne samo na političkom već i na kulturnom, privrednom i infrastrukturnom planu. Razumevanje i rešavanje složenih pitanja, kao što su odbrana suvereniteta, očuvanje identiteta i teritorijalnog integriteta, prioritet su za Vladu Republike Srbije. Naš pristup podrazumeva dijalog i saradnju uz poštovanje međunarodnog prava i sporazuma koji su u interesu regionalne stabilnosti i napretka. Nažalost, Republika Severna Makedonija priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova, koja je u potpunosti suprotna kako međunarodnom pravu tako i interesu prosperitetnog Balkana. Mi verujemo da će to naši makedonski prijatelji čuti i razumeti kada budemo razgovarali o ovoj temi sa njima i da će uvažiti legitimne argumente srpske strane uz svest o nimalo lakoj geopolitičkoj poziciji kako Republike Severne Makedonije tako i Republike Srbije. Makedonci nemaju bliži narod od srpskog. Republika Severna Makedonija nema bližeg prijatelja od Republike Srbije. Zato se nadamo višem stepenu međusobnog razumevanja, naročito kada je reč o pitanjima koja su za nas, Srbe, duboko emotivna i od najvišeg državnog i nacionalnog značaja. Što se tiče sporazuma poput Prespanskog ili Briselskog, važno je da se svi uključeni akteri pridržavaju svojih obaveza i da takvi dogovori budu sprovedeni dosledno i transparentno. Naša vlada ostaje posvećena miroljubivom rešavanju svih nesuglasica i verujemo da se uz snažnu političku volju mir može očuvati. Srpski narod na Kosovu i Metohiji suočava se sa nezapamćenim terorom Kurtijevog režima, koji se svakodnevno odigrava naočigled međunarodne zajednice. Ključna pretnja miru i bezbednosti u regionu jeste upravo režim u Prištini, koji konstantno provocira srpsku zajednicu i očito želi da izazove sukobe širih razmera. Apelujemo na međunarodnu zajednicu da daleko više doprinese zajedničkom cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu, te da se evropski put svih zemalja Zapadnog Balkana nastavi bez ikakvih zastoja, daleko bržim tempom nego što je to dosad bio slučaj. U tom duhu, nastavićemo da podržavamo Republiku Severnu Makedoniju u njenim evrointegracijskim težnjama, isto kao što očekujemo podršku zvaničnog Skoplja u našim naporima koji su usmereni ka očuvanju mira i stabilnosti u regionu, kao i ka odbrani legitimnih srpskih interesa na celoj teritoriji države koju predstavljam, baš onako kako to pitanje definiše Ustav Republike Srbije", izjavio je predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević.

„Ne smemo biti žrtve bilateralnih procesa u evropskim integracijama. Uvek govorim da jedini uslov treba da budu kriterijumi iz Kopenhagena, na kojima mi vredno i mukotrpno radimo i nastavićemo da radimo da ih ispunimo, jer oni su ono zbog čega postoji Evropska unija. Zahtevi za ispunjenje bilateralnih ili drugih pitanja koja nemaju veze sa kriterijumima iz Kopenhagena -- greška su i pogrešna poruka makedonskom i srpskom narodu, koji je do sada i davao i žrtvovao previše da bi bio deo evropske porodice, gde mu je i mesto. Članstvo u EU je naš strateški cilj, na kome radimo, ali ga treba ostvariti bez daljeg ponižavanja. Radimo na tome da građanima donesemo bolji život, bolju ekonomiju, pravdu, borbu protiv kriminala i korupcije, a to je ono što nam je potrebno, da uradimo domaći zadatak, a time ćemo, verujem, poboljšati svoju poziciju u inostranstvu. Pokušaji destabilizacije odgovaraju samo onim strukturama u politici koje su se obogatile na grbači građana, koje su od ulizica postali milioneri, ali njima treba da se bave institucije. Obe zemlje imaju jake prijatelje u Evropskoj uniji i uveren sam u to da se članstvo može ostvariti dostojanstveno uz očuvanje nacionalnih i državnih interesa. Ako postoji volja, postoji i način", izjavio je za „Politiku" predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski.

Ovo je bio prvi susret ova dva premijera otkako su kao partijski lideri sa svojim partijama ubedljivo pobedili na parlamentarnim izborima u svojim zemljama. Partije koje predvode, Vučević SNS, a Mickoski VMRO-DPMNE, takođe su ideološki bliske. Njihov nekolikosatni susret, koji je počeo najvišim državničkim počastima, doprineo je jačanju naših bilateralnih dobrosusedskih odnosa. Potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti gasa između Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i Ministarstva energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Republike Severne Makedonije, a takođe je govoreno i o izgradnji brze pruge od Beča do Atine, preko Beograda i Skoplja, koja bi ne samo dodatno učvrstila dobrosusedske odnose već bi imala ulogu i u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naših zemalja.

Iako je, podsetimo, Severna Makedonija priznala nezavisnost Kosova, susret premijera odvijao se u iskrenoj prijateljskoj atmosferi, uz razumevanje neprijatnih postupaka bivše vlasti u RSM, kada je Ministarstvo inostranih poslova, koje je kadrovski pripadalo najvećoj albanskoj političkoj partiji DUI, samostalno donelo odluku o kosponzorisanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici, zahtevajući i izlazak Severne Makedonije iz Otvorenog Balkana i lobirajući da Španija prizna nezavisnost Kosova.

U prevazilaženju ovakvih političkih poteza, koji bi mogli ne samo ugroziti dobrosusedske odnose već i izazvati oštre sukobe na bilateralnom nivou, ključnu ulogu imali su bratski narodi ove dve države, koji čuvaju tradicionalne i istorijske veze, zasnovane na rođačkim, duhovnim, pa i političkim odnosima, ne dozvoljavajući da se taj most sruši, a dva premijera su jučerašnjom posetom to još više ojačala i pokazala da se ekonomskim, obrazovnim i kulturnim razvojem dveju država bilateralni odnosi mogu još više unaprediti, a Srbija i Severna Makedonija osnažiti u ostvarenju zajedničkog cilja -- evrointegracija.