Makedonski narod je uz Srbiju iako je država glasala za Rezoluciju o Srebrenici

Željko Šajn
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju o genocidu u Srebrenici podrškom 43 odsto zemalja članica, dok je 57 odsto bilo protiv njenog usvajanja ili uzdržano (od 193 članice – 84 države su glasale za usvajanje, 19 država je bilo protiv usvajanja, 68 uzdržano). Ovakva slika pokazuje diplomatski neuspeh podnosilaca predloga Rezolucije, kao i država njenih sponzora, što je prevashodno posledica široke i argumentovane aktivnosti rukovodstva i diplomatije Srbije, smatra prof. dr Milenko Kreća, ugledni profesor međunarodnog prava, koji je obavljao funkcije u najpoznatijim pravnim telima međunarodne zajednice – ad hok sudija u Međunarodnom sudu pravde u slučajevima koji se tiču primene Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i u Evropskom sudu za ljudska prava, član Stalnog arbitražnog suda u Hagu i član Venecijanske komisije.

Predlagačima Rezolucije o genocidu u Srebrenici – Nemačkoj i Ruandi – priključilo se oko 40 zemalja, u ulozi kosponzora, među kojima je i naš sused Severna Makedonija. Ovaj korak naše susedne zemlje, sa kojom kontinuirano razvijamo dobrosusedske odnose, bio je veliki udarac za Srbiju, za njen narod i njeno rukovodstvo. Nakon glasanja u GS UN, i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da ga najviše boli što su Makedonci glasali za Rezoluciju. 

Da li je ovaj korak podržavanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici ogledalo odnosa Severne Makedonije prema Srbiji? Da li je Srbija bila u zabludi da su dobrosusedski odnosi prema ovaj državi recipročni? Je li to licemerje Zapada prema Severnoj Makedoniji postalo epidemijskog karaktera? 

Deluje. Međutim, da li je zaista Severna Makedonija okrenula leđa Srbiji i da li makedonski narod podržava ovaj korak ili je on načinjen po diktatu na koji nije moglo da se utiče? 

Kao specijalni dopisnik "Politike" iz Republike Severne Makedonije, odakle povremeno i pišem i za "Kosovo onlajn", vrlo sam dobro upoznat ne samo sa političkom scenom ove države već i sa situacijom iza te scene, gde se iza zavese sukobe političke partije, ali i ispred scene, sa reakcijama publike koja tu političku predstavu gleda iz prvih redova – sa stavovima makedonskog naroda. 

Podsetimo se ukratko razvoja događaja koji su doveli do kosponzorske uloge Severne Makedonije. Naime, istog dana kada je Izrael napao Palestinu ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani sazvao je konferenciju za novinare, gde je izrazio bojazan od početka totalnog trećeg svetskog rata. Nakon izlaganja, kao dopisnik "Politike", upitao sam ga kakav će stav Severna Makedonija zauzeti prema Rezoluciji u Srebrenici. On mi je odgovorio da će podržati Rezoluciju, ali tog dana nije bilo reči o kosponzorstvu. Međutim, u obraćanju novinarima sledećeg dana Osmani ističe da će Severna Makedonija ne samo podržati Rezoluciju o genocidu u Srebrenici već će biti i njen kosponzor.

Upitan da li je to stav predsednika i Vlade, on je istakao da je tu odluku doneo samostalno, na šta ima pravo kao ministar inostranih poslova. Stevo Pendarovski, tada aktuelni predsednik, na čijem je mestu sada Gordana Siljanovska Davkova, nije ni potvrdio ni demantovao da se Osmani konsultovao sa njim u vezi sa ovim pitanjem, samo je naglasio da podržava sudsku odluku iz Haga u vezi sa dešavanjima u Srebrenici. S druge strane, zamenik premijera Maričić izrazio je neslaganje sa Osmanijem što se nije konsultovao sa vladom. U međuvremenu su se održali predsednički i parlamentarni izbori u ovoj zemlji, koji su doneli preokret na političkoj sceni, pokazujući jasan stav naroda o tadašnjoj aktuelnoj vlasti. Na čelo države narod je postavio Gordanu Siljanovsku Davkovu. No, ni ona nije promenila Osmanijevu odluku. Severna Makedonija je na GS UN glasala za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, stavivši jedan od najtežih tegova na pleća svog suseda, kao da i sama nije iskusila bolne komšijske udarce. 

Makedonski narod pokazao je neslaganje sa politikom sada pređašnje vlasti, SDSM i DUI, dajući podršku opozicionoj struji VMRO-DPMNE u vođenju države kroz trnovit put ka boljoj budućnosti zemlje i njenog naroda, uz očuvanje dostojanstva, identiteta države i jezika, jasno stavivši do znanja da to nije na prodaju ni po cenu ulaska u Evropsku uniju. Nova predsednica Gordana Siljanovska Davkova, koja se zamerila Grčkoj ne izgovorivši prilikom polaganja zakletve puno ime države, kako nalaže Prespanski sporazum i Ustav koji je njegovim potpisivanjem usvojen, u kampanji je iskazala neslaganje sa Osmanijevim proceduralnim postupkom. Međutim, nakon stupanja na predsedničku dužnost, iako se očekivalo, nije se oglašavala o ovom pitanju. Imajmo u vidu da je pripremala svoju prvu zvaničnu međunarodnu posetu – Svetoj stolici i Italiji, nakon čega očekujemo da ćemo, u intervjuu koji je obećala "Politici", od nje dobiti odgovor zašto je Severna Makedonija stala na pogrešnu stranu. 

Podsetimo i na to da je Siljanovska Davkova istakla kako region "ne mora, i ne sme, biti sinonim za balkanizaciju, već područje za regionalnu integraciju, a to je preduslov za evropske integracije". Potez koji je Severna Makedonija napravila na GS UN u suprotnosti je sa ovim njenim rečima i ciljevima koje zemlja ima. Svakako je Osmani krivac za ovakvo delovanje, ali ne samo da nije isključeno već je i sasvim sigurno da je njegova odluka donesena uz "šaptače".

Koliko je poznato, Nemačka je vršila veoma agresivan pritisak na zemlje da podrže Rezoluciju, preteći sankcijama ili prema državi ili prema pojedincima. Takođe, jasno je da je podloga za Osmanijevu odluku o ovom pitanju to što u Nemačkoj vidi dobrog saradnika i zaštitnika, čijoj se politici uspešno dodvorio i ovog puta, a uz to jedan je od najotvorenijih podržavalaca politike Albina Kurtija. Podsetimo i da je Osmani u više navrata insistirao na tome da se kazni Srbija zbog slučaja u Banjskoj, kao i da se Severna Makedonija isključi iz regionalne inicijative "Otvoreni Balkan".

Nije poznato da li se suprotstavio i Kosovu kada je teroristička grupa s Kosova napala Severnu Makedoniju i u Kumanovu ubila pripadnike unutrašnjih poslova ove države. Teroristima koji su osuđeni finansijski je pomogla zvanična Priština, kao i porodicama poginulih terorista. No, tada nije bilo reči da se povuče priznanje Kosova kao nezavisne države.

Pretpostavlja se da je Osmani imao saglasnost i od svoje partije da podrži Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali to javno nije izrečeno. Ni reči o ovom pitanju nije bilo ni od Talata Džaferija, visokog funkcionera partije DUI i premijera RSM. 

Trenutno je Severna Makedonija u iščekivanju formiranja Sobranja, kada će predsednica dodeliti mandat Hristijanu Mickoskom za formiranje nove vlade. Mickoski je, kako je najavio, obezbedio potrebnu većinu u parlamentu da se izglasa nova vlada, i to sa makedonskim parlamentarnim partijama. U koaliciji za novu vlast biće, najverovatnije, i albanska opozicija Vredi, čime bi Mickoski imao dvotrećinsku većinu u Sobranju i mogao da donosi sve odluke od suštinskog značaja za razvoj države i očuvanje njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i identiteta, na putu evropskih integracija i kreiranja dobrosusedskih odnosa.

Nije isključeno da se već 28. maja formira novo Sobranje i da se do sredine juna izglasa nova vlada, čiji će premijer biti Hristijan Mickoski. Jedan od prvih zadataka ovog dvojca Siljanovska Davkova – Mickoski jeste da ukaže srpskom narodu i njegovom rukovodstvu zašto je podržana Rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Iako je glas Severne Makedonije prigrlio stav Nemačke, koja je u Velikom i Drugom svetskom ratu počinila najveći genocid u istoriji, planetarne razmere, i Ruande, koja je u savremenom dobu, u 20. veku, ubila oko milion Tutsa, ne možemo a da ne ukažemo na činjenicu da je ovo bila odluka državnog rukovodstva Severne Makedonije, a ne naroda.

Na to da stav naroda i državnog rukovodstva ne treba izjednačavati, ukazao je i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je prilikom 30. Ministarskog saveta OEBS-a, u Skoplju, istakao kako je Rusiji neprijatelj državno rukovodstvo Severne Makedonije, ali da je, šetajući ulicama Skoplja i razgovarajući sa narodom, shvatio da su Makedonci prijatelji ruskog naroda, i obrnuto.

Kao dopisnik "Politike" i "Kosovo onlajna" iz Severne Makedonije, odgovorno tvrdim da je takav odnos i između makedonskog i srpskog naroda.