Zapadni Balkan između rasta i zastoja: Ko predvodi region?

Ekonomska slika Zapadnog Balkana sa jedne strane beleži stabilan rast, investicije i ambiciozne infrastrukturne projekte, dok se s druge jasno uočavaju duboki strukturni problemi koji koče dugoročni razvoj. Region u celini karakterišu zavisnost od stranih investicija, nedovoljna povezanost stranih ulaganja sa domaćom ekonomijom, odlazak radne snage i visoka socijalna nejednakost.

Piše: Darko Savanović

Da bi se u regionu ubrzao razvoj i dostigao evropski standard sagovornici Kosovo onlajna ističu potrebu za promenom ekonomskog modela ka sektorima sa višom dodatom vrednošću, jačanjem institucija, ulaganjima u ljudski kapital i većom regionalnom saradnjom.

Srbija se izdvaja kao najveća ekonomija regiona, sa značajnim prilivom stranih investicija i investicionim rejtingom, ali se suočava sa ograničenjima poput niske produktivnosti i inovativnosti. S druge strane, Crna Gora i Albanija prednjače u reformama i najbliže su članstvu u EU, iako su ekonomski manje jake.

Sa godišnjim prilivom od više milijardi evra investicija i udelom od oko polovine ukupnog BDP-a Zapadnog Balkana, Srbija dominira Zapadnim Balkanom.

Privredni model Srbije i dalje počiva na velikim infrastrukturnim projektima, prilivu stranih direktnih investicija i razvoju pojedinih sektora poput poljoprivrede, ali ima brojna ograničenja koja dalje limitiraju razvoj privrede kao što su niska konkurentnost, mala produktivnost i nedovoljno inovativnosti.

Srpski ekonomista Veljko M. Mijušković očekuje da će sa najavljenim promenama modela ili unapređenja modela privrednog rasta, Srbija zadržati svoju lidersku poziciju u regionu. 

„Upravo promene koje očekujemo u vezi sa privrednim modelom zemlje podrazumevaju s jedne strane fokus na tehnologijama višeg stepena dodate vrednosti, što će učiniti da imamo i dodatni stepen inovativnosti u privredi“, kazao je Mijušković za Kosovo onlajn.

Crna Gora i Albanija, iako ekonomski slabije od Srbije, prednjače u evropskim integracijama zahvaljujući intenzivnim reformama.

Njihov napredak pokazuje da ekonomska snaga nije jedini kriterijum za približavanje Evropskoj uniji – politička volja i institucionalne promene igraju jednako važnu ulogu. Turizam u Albaniji, koji donosi milijarde evra, kao i stabilan rast i reforme u Crnoj Gori, dodatno potvrđuju da postoje alternativni modeli razvoja koji mogu dati rezultate.

Profesor ekonomije iz Prištine Škumbin Misini ocenio je da su Crna Gora i Albanija najbliže članstvu u Evropskoj uniji, iako nisu među ekonomski najjačima, pre svega zahvaljujući sprovedenim reformama, pri čemu Crna Gora prednjači. 

Kosovo i Bosna i Hercegovina, prema oceni naših sagovornika, zaostaju zbog institucionalnih slabosti i sporijeg napretka u pregovorima sa EU, dok se Severna Makedonija suočava sa stagnacijom.

Kao ključne pravce delovanja zemalja u regionu da bi ekonomski napredovale, stručnjak za ekonomski razvoj i zeleno finansiranje iz Skoplja Olimpija Hristova Zaevska, vidi u privlačenju investicija sa visokom dodatom vrednošću uz obavezno ulaganje u istraživanje i razvoj, dalji razvoj IKT sektora i širenje uslužnih delatnosti poput konsultantskih i računovodstvenih usluga.

Dodatni izazov za ceo region predstavlja visoka socijalna nejednakost. Iako se beleži ekonomski rast, koristi od tog rasta nisu ravnomerno raspoređene.

Srbija ekonomski lider

Mijušković kaže da je Srbija ekonomski lider Zapadnog Balkana, sa godišnjim prilivom od oko četiri do pet milijardi evra stranih direktnih investicija i učešćem od približno 50 do 55 odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) regiona.

„Ako posmatramo neke druge zemlje koje nisu u regionu, ali su u okolini, kao što su Hrvatska i Slovenija, naravno da su one bolje odskočile zahvaljujući članstvu Evropskoj uniji. Ali, gledajući isključivo region Zapadnog Balkana, Srbija je tu lider“, rekao je Mijušković.

On je naveo da je privredni rast Srbije trenutno opredeljen sa nekoliko važnih faktora: velikim infrastrukturnim projektima, stranim direktnim investicijama, razvojem infrastrukture i određenim segmentima poljoprivrede, ali je ukazao da postoje i ograničenja koja usporavaju dalji razvoj.

„Postoje naravno i brojna ograničenja koja limitiraju razvoj privrede, koja se odnose s jedne strane na nisku konkurentnost domaćih preduzeća, zatim malu produktivnost malih i srednjih preduzeća i nedovoljno visok stepen inovativnosti u procesu proizvodnje“, ukazao je ovaj ekonomista.

On očekuje da će sa najavljenim promenama modela ili unapređenjem modela privrednog rasta, Srbija zadržati svoju lidersku poziciju u regionu.

„Upravo promene koje očekujemo u vezi sa privrednim modelom zemlje podrazumevaju s jedne strane fokus na tehnologijama višeg stepena dodate vrednosti, što će učiniti da imamo i dodatni stepen inovativnosti u privredi. Modifikacije koje se očekuju u perspektivi trebalo bi da prebrode uočene nedostatke“, kazao je Mijušković, koji je i docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i poslovni konsultant.

Prema njegovim rečima, neohodno je nastaviti reforme i proces približavanja Evropskoj uniji, kroz jačanje konkurentnosti privrede, institucionalnih kapaciteta i vladavine prava, uz unapređenje poslovnog ambijenta.

Turizam - stub albanske ekonomije

Albanski ekspert za finansiranje iz EU i rizični kapital Ergis Sefa navodi da međunarodne finansijske institucije prepoznaju Albaniju i Crnu Goru kao zemlje koje su najviše napredovale u regionu u reformama i u ekonomskom rastu, ali je ukazao da njegova zemlja mora povećati produktivnost rada kako bi se ubrzao razvoj.

„Generalno, ako pogledamo region, međunarodne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Svetske banke procenjuju da je Albanija i Crna Gora su dve zemlje koje su najbrže napredovale, kako u reformama tako i u ekonomskom rastu, i očekuje se da će nastaviti u tom pravcu“, rekao je Sefa za Kosovo onlajn.

Ocenio je da je pozitivan signal to što ekonomija Albanije beleži rast iznad tri odsto, uz očekivanje da inflacija neće imati nekontrolisan rast, iako će biti pod uticajem spoljnih kriza, ali je naglasio da je neophodno efikasnije upravljati prirodnim resursima i značajno povećati produktivnost rada kako bi se ubrzao dalji razvoj.

„Moramo, takođe, povećati produktivnost rada i u tom pogledu moramo učiniti više da je poboljšamo, pa čak i brzim tempom“, rekao je Sefa.

Govoreći o strukturi privrede, naglašava da turizam ostaje ključni stub albanske ekonomije, ali da, kako je istakao, njegov dalji razvoj mora biti usmeren ka kvalitetu, a ne kvantitetu. Osim obalnog turizma, ukazuje na potencijal planinskog i kulturnog turizma, uz potrebu da se razvije jedinstvena i autentična ponuda.

Ključni preduslov za to je ulaganje u ljudski kapital kroz obrazovanje i profesionalnu obuku, kako bi se obezbedio visok nivo usluga i konkurentnost u odnosu na razvijene turističke destinacije poput Hrvatske, Grčke, Italije i Turske.

Ukazao je i na značajan, ali, kako je rekao, nedovoljno iskorišćen potencijal poljoprivrede, koja bi mogla da se razvija u sinergiji sa turizmom.

Povećana potražnja za lokalnim proizvodima, usled rasta turističkog sektora, može podstaći razvoj malih farmi i agrobiznisa, ali, kako je ocenio Sefa, taj proces je tek započet i zahteva snažniju podršku države i ubrzanje reformi kako bi poljoprivreda mogla da prati tempo razvoja turizma.

Upozorio je na visok nivo socijalne nejednakosti u regionu Zapadnog Balkana, ističući da je Džinijev indeks visok u svim zemljama regiona i ukazao da je nivo nejednakosti i dalje je znatno viši u poređenju sa ostatkom Evrope.

Ekonomski rast Kosova oslonjen na potrošnju

Misini ukazuje da se Kosovo, Srbija i BiH suočavaju sa zastojem u pregovaračkom procesu, što je dovelo i do gubitka određenih finansija i negativno uticalo na njihovo ekonomsko i socijalno blagostanje.

Kosovo je, kako dodaje, i dalje najudaljenije od procesa evropskih integracija, zbog kašnjenja u otvaranju pregovaračkih poglavlja. 

„Kosovo je daleko od integracionih procesa jer poglavlja koja bi trebalo da otvori još nisu urađena, posebno pitanje dijaloga, nedostatak koordinacije sa EU i zemljama Kvinte, što je kaznilo Kosovo za neotvaranje poglavlja u integracionim procesima“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

On je naveo da su Albanija i Crna Gora napravile značajan iskorak kroz radikalne reforme usmerene ka evropskim integracijama.

„Crna Gora i Albanija su na pragu članstva u EU, posebno Crna Gora, zbog izvanrednih reformi koje je sprovela ka EU. Ekonomski, ni Crna Gora ni Albanija nisu jake, ali su preduzele radikalne reforme ka evropskim ekonomskim integracijama koje prave razliku u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana kao što su Kosovo, Srbija ili BiH. Ove tri zemlje se suočavaju sa drugim problemima“, rekao je Misini.

Prema njegovim rečima, Crna Gora i Albanija mogle bi da zatvore pregovaračka poglavlja do 2030. godine. 

Ključni problemi na Kosovu, u Srbiji i u BiH, kako smatra, povezani su sa slabostima u reformi pravosuđa.

„Ove tri zemlje su u velikoj meri oštećene Planom ekonomskog rasta, što je direktno uticalo na njihovo ekonomsko i socijalno blagostanje. To je posledica autokratija u ovim zemljama, u reformi pravosuđa, gde u sve tri zemlje postoji državna intervencija u pravosudnim sistemima, a EU se protivi ovim akcijama“, kaže Misini.

Kada je reč o Kosovu, naveo je da se njegov ekonomski rast u velikoj meri oslanja na potrošnju. 

„Prvi glavni faktor ekonomskog rasta Kosova je povećana potrošnja, a u većini slučajeva ključni faktor koji na to utiče je dijaspora, čiji finansijski resursi dolaze na Kosovo“, ocenio je.

Govoreći o životnom standardu u regionu, naveo je da Crna Gora beleži najviši nivo ekonomskog blagostanja i BDP-a u poslednjih nekoliko godina, te da se približila Srbiji, pa čak i prestigla u određenim segmentima nakon povećanja plata, dok Albanija pokazuje stabilan i progresivan rast.

Privlačenje stranog kapitala kroz zajedničko tržište

Hristova Zaevska ocenila je da su strane direktne investicije istovremeno i ključni pokretač i jedno od ograničenja privrednog rasta na Zapadnom Balkanu.

Prema njenim rečima, za ubrzanje razvoja potreban znatno viši privredni rast – oko sedam odsto godišnje,  što podrazumeva promenu ekonomskog modela, veću orijentaciju ka delatnostima sa visokom dodatom vrednošću i mere za zadržavanje talenata.

Region, kako je rekla, beleži značajan priliv investicija – oko 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, pri čemu se Severna Makedonija, prema izveštajima UNCTAD-a, nalazi među bolje rangiranim zemljama po njihovom privlačenju.

Ipak, problem je, prema rečima Hristove Zaevske, to što tokom godina nije uspostavljena snažnija veza između stranih investicija i domaće ekonomije, jer su one uglavnom bile usmerene na sklapanje i izvoz proizvoda, bez većeg prenosa znanja i tehnologija.

Istakla je da se globalni trendovi menjaju i da region mora da se preorijentiše ka sektorima sa višom dodatom vrednošću, poput energetike, veštačke inteligencije i industrija koje podržavaju energetsku tranziciju.

„Postoje konkurentnije zemlje za takav tip stranih investicija, a mi treba da se pozicioniramo, ukoliko želimo brži ekonomski rast, da se pozicioniramo prema novim tehnologijama. To su najvećim delom energetika, veštačka inteligencija, komponente za ona električna vozila, sve ono što podržava energetsku tranziciju i slično“, rekla je makedonska ekonomistkinja za Kosovo onlajn.

Ključni izazov u tom procesu, prema njenim rečima, predstavlja nedostatak ljudskog kapitala, jer obrazovani kadrovi često napuštaju zemlju, što otežava transformaciju privrede ka tehnološki naprednijim delatnostima.

Govoreći o životnom standardu, ona je navela da bi Severnoj Makedoniji, pri sadašnjoj stopi rasta, bilo potrebno oko 60 godina da dostigne prosek Evropske unije.

Prema njenim rečima, u regionu Srbija je najnaprednija, zatim slede Crna Gora i Albanija, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo zaostaju, pre svega zbog slabijih institucija. Ipak, istakla je, BiH i Kosovo u poslednjih 15 godina ostvarile određeni napredak, dok Severna Makedonija u poslednjoj deceniji beleži stagnaciju u približavanju evropskom standardu.

Za ubrzanje razvoja, istakla je da je potreban znatno viši privredni rast – oko sedam odsto godišnje, što podrazumeva promenu ekonomskog modela, veću orijentaciju ka delatnostima sa visokom dodatom vrednošću i mere za zadržavanje talenata.

Kao ključne pravce delovanja, Hristova Zaevska je izdvojila privlačenje investicija sa visokom dodatom vrednošću uz obavezno ulaganje u istraživanje i razvoj, dalji razvoj IKT sektora i širenje uslužnih delatnosti poput konsultantskih i računovodstvenih usluga, a naglasila je i značaj aktivne državne politike – kroz poreske olakšice i podsticaje – kako bi se zadržali stručnjaci i podstakao izvoz usluga.

Kao perspektivne sektore navela je energetiku, pametnu poljoprivredu i projekte vezane za karbonske kredite, ali naglašava da je za njihovu realizaciju neophodan jasniji institucionalni okvir i efikasnije planiranje.

Hristovska Zaevska je istakla značaj razvoja zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, jer, kako je rekla, pojedinačne ekonomije nemaju dovoljno veliki kapacitet da samostalno privuku veće investicije, dok bi uklanjanje barijera i regionalna integracija doprineli i razvoju domaćih preduzetnika i privlačenju stranog kapitala.