Moskva obeležava 80-godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu: Crveni trg postaje pozornica nove geopolitike

Svečana ceremonija povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu biće održana 9. maja u Moskvi, uz tradicionalnu vojnu paradu na Crvenom trgu, koja i ove godine okuplja najviše državno rukovodstvo Rusije, predstavnike savezničkih zemalja i javnost. Ipak, ovogodišnje obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom nadilazi istorijsku simboliku, s obzirom na trenutak kada svet prolazi kroz duboku bezbednosnu i političku transformaciju. Crveni trg postaje mesto artikulacije savremene vizije multipolarnog sveta. U središtu pažnje neće biti samo slavljenje prošlosti, već i demonstracija ruskih ambicija u novoj globalnoj arhitekturi moći.

Piše: Željko Šajn, specijalni dopisnik Kosovo Onlajna iz Moskve

U nastajanju novog međunarodnog poretka ostaje pitanje gde će se pozicionirati Srbija, koja neguje neutralnu vojnu politiku, teži ulasku u Evropsku uniju, ali ne pristaje na uslovljavanja koja smatra neopravdanim, negujući prijateljske odnose sa Rusijom. Iako još nema zvanične potvrde da će predsednik Aleksandar Vučić prisustvovati svečanosti u Moskvi, jasno je da Rusija sa posebnom pažnjom posmatra stavove Beograda, kao što to čini i Vašington. Srbija balansira između evropskih integracija i tradicionalno prijateljskih odnosa sa Moskvom, a svaki potez na simboličkoj mapi – poput prisustva ili izostanka sa Crvenog trga – ima višeslojne konsekvence.

Poštujući principe Povelje UN i njihovu međusobnu povezanost, Rusija je, naročito tokom sednica Saveta bezbednosti UN, pokazala prijateljske odnose prema Srbiji. Rusija je svojim glasanjem i vetom sprečavala donošenje odluka koje su se negativno odnosile na SR Jugoslaviju i Srbiju. Nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida, stalne članice Saveta bezbednosti, SAD, Francuska i Velika Britanija često su izbegavale angažman UN, dok su zajedno sa Natom sprovodile razaranje socijalističkih zemalja i raspad SSSR-a.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov podsetio je na geopolitičku sintezu iz vremena Jaltske konferencije, ukazujući na to da se istorijski jubileji ne obeležavaju samo zbog prošlosti, već i radi reafirmacije današnjih načela međunarodnog poretka. Kada je reč o tumačenju principa teritorijalnog integriteta i prava naroda na samoopredeljenje (u slučaju Rusije – Krim, a u slučaju Srbije – Kosovo i Metohija), Lavrov iznosi sledeće:

„Kada princip samoopredeljenja protivreči geopolitičkim interesima Zapada – kao što je to, na primer, slučaj sa slobodnim izražavanjem volje stanovnika Krima, Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, koji su se odlučili za jedinstvo s Rusijom – Zapad ne samo da ga ignoriše već i gnevno osuđuje ove izbore, primenjujući sankcije. Kada to ide u korist Zapadu, samoopredeljenje se priznaje kao apsolutno pravo. Dovoljno je setiti se otimanja Kosova Srbiji, i to bez ikakvog referenduma”.

Degradacija situacije na Kosovu izaziva duboku zabrinutost. Isporuka oružja Kosovcima i činjenica da Nato pomaže u stvaranju vojske Kosova predstavlja ozbiljno kršenje osnovne rezolucije Saveta bezbednosti UN – Rezolucije 1244. Ceo svet svedoči kako se na Balkanu ponavlja žalosna istorija Minskih sporazuma o Ukrajini, u kojima je bio predviđen specijalni status donbaskih republika, a koji je Kijev otvoreno sabotirao uz podršku Zapada. Evropska unija danas, iz različitih razloga, ne želi, a i ne može da primora svoje kosovske štićenike na ispunjavanje dogovora postignutih između Beograda i Prištine 2013. godine, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu sa specijalnim pravima u pogledu jezika i tradicije. EU je bila garant tih dogovora, ali, po svemu sudeći, njihova sudbina će biti ista kao i sudbina drugih dogovora koje je Zapad „garantovao”. Kako Lavrov kaže: „Kakav je ’sponzor’, takav je i rezultat”.

U tom kontekstu, šahovski velemajstor Sergej Karjakin, član Saveta Federacije Rusije, podvlači da „Krim nije okupiran, on je vraćen”. Ovaj stav brani i kroz lično iskustvo: „Rođen sam u Simferopolju i odluku naroda Krima 2014. doživljavam kao istorijski čin vraćanja pravdi. Zapad govori o okupaciji, ali to je čista propaganda. Ako se pitaju ljudi koji tamo žive – njihova volja je jasna”.

Karjakin ujedno ukazuje i na neprincipijelnost zapadnog pristupa pitanju samoopredeljenja: „Kada se radi o Zapadu i njegovim interesima, onda je sve dozvoljeno – cepanje država, stvaranje lažnih entiteta, priznanja bez osnova. Ali kada drugi narodi izraze volju mimo tih interesa, onda je to odmah kršenje međunarodnog prava.”

Jasno je da licemerna politika mora da bude svrgnuta sa političke scene sveta, koji teži ravnoteži i priželjkuje mir. Osamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom prilika je za projekciju nove geopolitičke arhitekture, zasnovane na ravnoteži i multilateralizmu, a 9. maj postaje ključna tačka na kojoj će svet moći da prepozna nove smernice globalnog poretka, zasnovanog na prirodnim resursima i uravnoteženim odnosima, što omogućava izgradnju globalne zajednice koja, oslanjajući se na principe Povelje UN, može obezbediti dugoročni mir i sigurnost.

Kao što je 9. maj 1945. označio pobedu nad fašizmom, tako 9. maj ove godine za Rusiju i njene saveznike predstavlja simbol otpora globalnoj dominaciji jedne sile i šansu za novi početak – zasnovan na ravnoteži, suverenitetu i pravu svakog naroda da slobodno bira svoj put.

Na osnovu dosadašnjih govora i pragmatičnih pristupa, te na osnovu razgovora sa kolegama i diplomatama u Moskvi, od Putina se očekuje poziv za izgradnju takvog sveta. Ovaj poziv će biti dodatno potvrđen i bilateralnim susretom između Putina i kineskog predsednika Sija, koji će početi sutra u Moskvi.