Može li Kosovo da "pobegne" od Rezolucije 1244 SB UN i kakav je njen značaj za dalji razvoj događaja?

"Uprkos tome što se politički Zapad uglavnom ponaša kao da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne postoji, njeno pominjanje i dalje izaziva grčeve u stomaku albanskih političkih lidera na Kosovu. Neki među njima, ipak, realnije sagledavaju činjenice i ukazuju na presudan značaj ovog međunarodnog dokumenta u daljem rešavanju statusa Kosova"

Priredio: Miloš Garić

Kosovo ne može da postane članica Evropske unije sve dok je pod okriljem Rezolucije 1244 i bez ratifikacije granice sa Srbijom, upozorio je pre nekoliko dana jedan od najuticajnijih članova Demokratske partije Kosova i poslanik Hisen Beriša.

Funkcioner stranke koju je osnovao Hašim Tači podsetio je predstavnike vlasti, pre svih Vjosu Osmani i Aljbina Kurtija, da je Priština još u dijalogu sa Beogradom i da nije završen proces kosovske nezavisnosti i otcepljenja od Srbije.

“Mi smo proglasili nezavisnost, ali imamo više od 300 kilometara nedefinisanih granica sa Srbijom. Kosovo se ne može integrisati u međunarodni sistem dok je Rezolucije 1244 i bez ratifikacije granice", poručio je Beriša.

Ovu konstataciju albanskog političara, iz redova aktuelne opozicije u Prištini, na posredan način potvrdila je kosovska predsednica Vjosa Osmani, na Samitu za demokratiju u Kopenhagenu, gde je iznela kritike na račun Evropske unije zbog odnosa prema Kosovu. Osmani je rekla da je Kosovo odavno podnelo zahtev za članstvo u EU, ali da prijava "još nije ni obrađena“, što je, kaže, veoma teška poruka.

"Bili smo među prvima koji su uveli sankcije Rusiji i Iranu, ali ne samo političke sankcija, tu su i ekonomske, isto tako i vladavina prava i sve druge reforme koje je EU tražila od nas. Apsolutno, Kosovo zaslužuje da postane deo EU do 2028. ili  do 2030. Ali, ne očekujem da će EU to učiniti. Ne govore nam šta da radimo, imamo blokadu, ovo ugrožava mir i stabilnost na Balkanu“, nezadovoljna je Osmani.

Vratolomija u Savetu Evrope

"Što se grbo rodi vreme ne ispravi", rekao je mudro znameniti pravnik iz 19. veka Valtazar Bogišić. U slučaju kosovske „državnosti“ ta sentenca dobija svoj pun smisao, ma koliko kosovski Albanci i uticajne zemlje Zapada hteli da stvari prikažu drugačije nego što one zapravo jesu. Vratolomni pokušaj da Kosovo u ovakvom formatu i stanju, mimo svih principa, uguraju u Savet Evrope, odlična je ilustracija kako pojedine države same sebe sapliću i kompromituju.

Nije, naravno, čudno što od momenta jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine, albanski političari na Kosovu vrlo nerado govore o Rezoluciji 1244. Po dokumentu koji je Savet bezbednosti UN jednoglasno doneo pre 25 godina, neposredno nakon bombardovanja SRJ od strane NATO, Kosovo je protektorat Ujedinjenih nacija na delu teritorije Srbije, kao pravne naslednice Savezne Republike Jugoslavije.

Znaju u Prištini da ono što se u prethodnih 16 godina dešava predstavlja grubo kršenje odredbi iz ovog ključnog dokumenta međunarodnog prava, i da je njegova važnost za dalji razvoj pregovora Beograda i Prištine i dalje nesporna. Posebno u kontekstu neophodnosti da se burni događaji na globalnom planu vrate u okvire osnovnih principa Povelje Ujedinjenih nacija.

Može li Kosovo da “pobegne” od Rezolucije 1244 i na koji način će ovaj dokument imati dalji uticaj na zbivanja povodom kosovskog pitanja?

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić za Kontekst podseća da promene statusa Kosova nema bez promene Rezolucije 1244.

"Kada je usvojena 1999. godine, Rezolucija SB UN 1244 bila je izraz kompromisa nastalog na rezultatima vrhunca unipolarnosti, brutalnosti NATO agresije, otpora srpskog naroda i onoga što je ostalo od međunarodnog prava nakon što su ga članice Alijanse uzdrmale, pre nego što će ga urušiti 2008. godine. Od tada je, nažalost, stalno napadana od strane zapadnih "kreativnih tumača" koji su u njoj tražili premise navodne "kosovske državnosti" i pokušavali da obesmisle ono što u njoj piše, a to je da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije”, objašnjava Mitić.

Podrivajuću UNMIK, albanski lideri i njihovi pokrovitelji su se, kaže, nadali da će se Rezolucija 1244 urušiti kao kula od karata.

“Tome su služili i brojni "sporazumi", odnosno rešenja na osnovu ultimatuma Beogradu. To je, čak i u Beogradu, dovelo u nekom trenutku do sumnje da će 1244 moći da opstane. Međutim, pokazalo se da su bili u pravu oni koji su tvrdili da je ova rezolucija bedem koji najčvršće brani teritorijalni integritet Srbije. Nesumnjivo je da je ključna apsolutna podrška Moskve i Pekinga, koja je dodatno ojačana usred napete geopolitičke konkurencije na globalnom nivou, a što se reflektuje najdirektnije i na Balkanu”, dodaje Mitić.

Beograd je, napominje, nakon serije popuštanja koja su mu značajno oslabila poziciju, iscrtao crvene linije na nivou UN.

“Čak se i ta linija napada bočno, preko Saveta Evrope, ubacivanja francusko-nemačkog plana u pregovaračko poglavlje 35 i raznim hibridnim napadima. Međutim, svima je jasno da suštinske promene statusa nema bez promene Rezolucije 1244. S obzirom da do nje neće doći, za očekivati je nastavak pritisaka na Beograd i na kosovske Srbe, kako bi se podstakli Moskva i Peking na promenu stava. Do te promene svakako neće doći", zaključuje Aleksandar Mitić.

Istoričar i politički analitičar Srđan Graovac za Kontekst ističe nemerljiv značaj Rezolucije 1244 i danas i ubuduće, ma koliko se, kako kaže, neke zapadne zemlje trudile da je ignorišu.

“To se najbolje videlo još 2008. kada su vodeće države na Zapadu odlučile da priznaju samoproklamovanu nezavisnost Kosova, čime je grubo prekršeno međunarodno pravo i Povelja UN. To, međutim, ne menja činjenicu da je rezolucija i dalje na snazi, i da u pravnom smislu Kosovo nije država. Rezolucija 1244 je najviši akt međunarodnog prava koji definiše trenutni položaj i status Kosova i Metohije, kao teritorije pod protektoratom Ujedinjenih nacija, ali i teritorije u sastavu Republike Srbije, koja je pravna naslednica Savezne Republike Jugoslavije. Rezolucija 1244 UN je zbog toga za Srbiju jako važno, ona predstavlja pravni temelj za očuvanje KiM u njenom sastavu”, naglašava Graovac.

Neophodna saglasnost Srbije

Rezolucija podseća sve zemlje da je svako ko propagira nezavisnost Kosova u koliziji sa međunarodnim pravom.

“Pokušavaju da negiraju najviši pravni akt koji definiše položaj južne srpske pokrajine. Jasno je da će rezoluciju kao nezaobilazan dokument zapadne zemlje nastojati i dalje da ignorišu, i ne samo to nego da pitanje Kosova i Metohije izguraju iz Saveta bezbednosti. Odavno su u toku pokušaji da se ona marginalizuje i baci u zapećak, time što pojedine države Zapada žele da redovne sednice i izveštaje o stanju na KiM ukinu”, upozorava Graovac.

Što se tiče uticaja njenog na dalji razvoj događaja u vezi s Kosovom, na pregovore, smatra, da je Rezolucija 1244 najbolji dokaz da u sadašnjim međunarodnim odnosima koji počivaju na Povelji UN nije moguće naći rešenje bez saglasnosti Republike Srbije i ostalih zemalja članica UN, koje ne prihvataju nasilno otcepljenje Kosova.

“Jer kao što su zemlje članice SB UN donele Rezoluciju konsenzusom, bez protivljenja i veta, tako je jedini način da se menja bilo šta u tom pogledu, posebno status Kosova, taj da se oko toga slože sve države u Savetu bezbednosti. To podrazumeva eventualno donošenje nove rezolucije, kojom bi stara pod brojem 1244 bila stavljena ad akta. Do tada sve države i ozbiljne međunarodne institucije poput Saveta Evrope, na primer, ili Evropske unije, imaju obavezu da poštuju činjenicu da po Rezoluciji 1244 Kosovo ne mogu da tretiraju kao međunarodno priznat subject”, zaključuje Graovac.