Nova avio baza u Albaniji: Od Staljina do Nato

Izvor: Facebook/Ambasada SAD u TIrani

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Krupnu promenu u vojnoj ravnoteži snaga na Balkanu, unelo je otvaranje prve Nato avio baze na Zapadnom Balkanu u ponedaljak, 3. marta. Reč je o avio bazi Kučova u Albaniji. Gradnja baze počela je davne 1952. godine i bila je povezana sa podrškom SSSR za razvoj Albanske narodne armije kao jednog od oslonaca za pritisak na tadašnju jugoslovensku politiku.

Kada je izgrađena ova vojna baza, grad se zvao „Staljin“. Izgrađena godinu dana nakon Staljinove smrti uz pomoć sovjetskih fondova, počela je svoj život kao deo Varšavskog pakta, a danas je baza NATO-a. Istorija baze na neki način prati istoriju geostrateškog putovanja Albanije, od zemlje Varšavskog pakta do zemlje članice NATO-a i dela zapadne alijanse u regionu.

Ova vojna baza značajno doprinosi jačanju Nato na Zapadnom Balkanu i učvršćivanju njegove vojne dominacije u regionu. Shodno tome, naglašava se da prva od 31 zemlje članice Alijanse koja ima geopolitičke koristi biti Albanija sama, ali daleko od toga da će ona biti jedini profiter značajnog uvećanja performanski Severnoatlantske alijanse, ali koristi neće imati, bar ne onoliko koliko bi mogli, ni oni za koje se unapred pretpostavlja da je automatski imaju. U albanskoj javnosti, začudo, takva uloga namenjena je Kosovu.

Albanija je zemlja koja ima „ekstrovertni“ geopolitički položaj u mediteranskom regionu. To znači da može da bude iskorišćena za buduća ofanzivna dejstva Nato. Ovo će u godinama koje dolaze biti najvažnija avio baza za aktivnosti na Balkanu, za prihvat i smeštaj američkih trupa i avio posada. Na velikim vežbama Nato održanim 2021. i 2023. kao i početkom ove godine, proverevana ja mobilnost američkih trupa iz kontinentalnog dela SAD na mediteranskim prostorima, gde je poseban značaj ima Albanija, jer su se Amerikanci iskrcavali u luku Drač, a zatim bili na poligonu Biza u drugim aktivnostima priprema i vojne obuke.

Baza Kučova predviđena je da se po potrebi koristi za prihvat lovačkih aviona Italije i Grčke koji su zaduženi za zaštitu albanskog vazdušnog prostora u okviru Integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane Nato. Takođe talijanska i grčka avijacija pokrivaju Crnu Goru i Severnu Makedoniju i obe zemlje kao i Albanija obavezne su da imaju bazu u koju mogu da slete saveznički lovci.

Albanski analitičari ne istuču presedan koji je napravljen u Nato zbog ove vojne baze, jer je ona prva koja ne pripada zemlji – članici, nego direktno vojnom savezu sa sedištem u Briselu. Na neki način to se pokriva činjenicom da je ova vojna baza finasirana Nato sredstvima. Projekat je počeo 2018. godine sa 50 miliona evra iz zajedničkog fonda Alijanse, ali sa smo 5 miliona evra sa albanske strane. Sredstva Albanije utrošena su za eksproprijacije, izgradnju bezbednosnog perimetra i spojnih puteva, standarde održavanja hangara, rezervoara za gorivo, osvetljenja, sigurnosnih kamera i senzora za detekciju oko baze.

Ulozi ove baze daju se tri dimenzije. Prva je jačanje uloge Albanije u okviru Nato saveza, druga je nesumnjiva usmerenost protiv Rusije u ratu u Ukrajini, a kasnije verovatno i u strateškom smislu i na kraju, ona se promoviše u najvažniji Nato resurs na Zapadnom Balkanu. Zvaničnici Natoa navode da će nova baza služiti kao moderno čvorište za aktivnosti NATO na prostoru Zapadanog Balkana i za podršku operacijama u širem prostoru istočnog Sredozemlja i crnomorskog regiona. Sa albanske strane ističe se da izgradnja ove baze i „mirnodopsko prisustvo Natoa na teritoriji Albanije“, svakako nosi „poruku snage“ prema „Putinovoj Rusiji“ i svakoj drugoj zemlji „koju Kremlj i dalje zloupotrebljava: „ Ko se usudi da vojno napadne ne samo teritorijalni integritet Republike Albanije, već sada i prisustvo Natoa (kao što je vazduhoplovna baza Kučova), biće suočen i kažnjen na primeran način od strane vazdušne sile bez premca – Nato saveza, kao što je kao takvo potvrđeno 1999. godine, protiv Miloševićeve zločinačke mašinerije, zar ne, postavljaju retoričko pitanje albanski analitičari. Premijer Edi Rama to je na otvaranju avio baze drugačije formulisao:

"Ovo je baza koja će dodati još jedan element sigurnosti našoj regiji zapadnog Balkana, za koju svi znamo da je ugrožena prijetnjama i neoimperijalističkim ambicijama Ruske Federacije", rekao je Rama tokom inauguracije, pre nego što su dva borbena aviona doletela u Kučovu iz Natove baze Aviano u Italiji kako bi otvorili pistu.

Sama svečanost otvaranje nije bila pompezna koliko bi moglo da se očekuje, na njoj nisu prisustvovali ni najviši rukovodioci država članica iz regiona, a kako se čini, niko od predstavnika kosova nije bio na ceremoniji otvaranja. Razume se, ceo događaj doprineo je velikom rastu samopouzdanja u političkim krugovima u Albaniji, posebno kod onih bliskih premijeru Ediju Rami. Njegove zasluge i nadmoć nad suparnicima opisuju se izvesnim tonovima "trijumfalizma sa stilom". To je usmereno kako unutrašnjim rivalima u Albaniji, tako i « populističkim političarima » na Kosovu, gde je sasvim jasno na koga se ta poruka odnosi. Sve to raspravlja se preko dileme zašto Ramu niko u međunarodnoj zajednici ne kritikuje, za razliku od većine drugih zapadnobalkanskih lidera. I ne samo da ga ne kritikuje, nego ga ističu kao model političara prema zapadnim merilima.

Polazeći od toga da je današnje doba slično Hladnom ratu zbog značenja i mesta koje spoljna politika ima u savremenom trenutku u svetu. U njemu spoljna politika ima prednost nad unutrašnjom, a pitanja unutrašnje demokratije zauzimaju sekundarno mesto. Jedini važan kriterijum između država saveznica ili zemalja sa zajedničkim interesima je pouzdanost, odanost i spremnost na zajedničku i međusobnu žrtvu. U ovakvim okolnostima Nato i SAD smatraju koliko su u državama saveznicima, prijateljskim i lojalnim državama njihovi lideri pouzdani!

"Dakle, ako uzmemo slučaj Albanije, savezničke zemlje neće mnogo brinuti da li Rama vodi demokratskim metodama ili ne, već da li je ovaj pouzdan lider i spreman na zajedničke i međusobne žrtve među saveznicima", zaključuju albanski komentatori.

Oni predočavaju da je najvažnije umanjivanje rizika u kojima se savezničke zemlje nalaze, a hijerarhija među saveznicima meri se prema garancijama i lojalnim stavovima koje su glavna pitanja i merila za odgovor koje treba da smatraju saveznikom ili ne, a što je realniji rizik za nacionalnu bezbednost to više bledi želja za procenom demokratskih pravila u zemlji koja je deo Alijanse!

Rami se priznaje u zaslugu da je « bolje od bilo koga razumeo realnost kroz koju prolazimo i već je dao prioritet spoljnoj politici, pokazujući maksimalnu posvećenost i privrženost SAD, Nato i zemljama EU ». Zato, sve dok se Rama bude smatrao lojalnim i spremnim na svaku zajedničku žrtvu, nemojte očekivati da će se Zapad ili SAD obračunati sa njim da ga kritikuju što ne primenjuje demokratska pravila!

Prisustvo Natoa u Albaniji je pre svega političko pitanje. Da bi Nato bio u prozapadnoj zemlji, ne treba mu samo formalni dogovor o svom prisustvu, njega takve stvari ne brinu, već je važno da zemlja ima jasnu zapadnu orijentaciju, i da bude saveznik Zapad, ne samo na rečima, već sa zagarantovanim sistemom zapadnih vrednosti.

U tom kontekstu naglašava se da isto važi i za politiku Kosova. Ali, u albanskim medijima izdvaja se posebno naglasak da „Nato baza u Kučovi znači veću bezbednost za Kosovo i dobra je vest za albanski svet, ali Nato ne može da zaštiti Albaniju i Kosovo od antizapadnih Albanaca“. U grupu onih koji ne mogu da budu zaštićeni, ubraja se i Kosovo sa sadašnjim premijerom Aljbinom Kurtijem na čelu. „To je razlog što se ponekad na Kosovu ljudi ili pristalice populističkog lidera unervoze jer se Albanija protivi Kosovu, jer je na strani Zapada. Ona se protivi i protiviće se svaki put kada se na Kosovu nađe neki političar koji se suprotstavlja Zapadu, pošto nacionalnu bezbednost Albanaca garantuje Zapad“. U tome se ide još i dalje, pa se poziva na « izolaciju » antizapadnih ldera na Kosovu.

Zbog toga se zahteva da se Albanija „zaštiti od opasnosti koje prete zapadu u Albaniji, izolacijom antizapadnih lidera Albanije i Kosova“. Ukoliko se to ne dogodi, upozorava se da će Nato baza koja je svečano otvorena u Kučevu izgledaće kao da je izgrađena još u gradu koji se zvao „Staljin“, zaključuju ugledni novinski analitičari.