Dan pobede u Moskvi – u ruhu prošlosti i putokaza za budućnost

Piše: Željko Šajn, specijalni izveštač Kosovo Onlajna iz Moskve

Juče, 9. maja 2025. godine, Moskva je ponovo postala epicentar sećanja, ponosa i odlučnosti. Pod posebnim bezbednosnim režimom, grad koji je pre osam decenija postao simbol otpora protiv nacizma i trijumfa nad njim danas je sačuvao svoje istorijsko nasleđe kroz obeležavanje Dana pobede. Na Crvenom trgu, mestu gde je pobeda izvojevana, Rusija je odala počast generacijama koje su dale sve za slobodu, dok je istovremeno poslala jasnu političku poruku svetu o svojoj geopolitičkoj poziciji i odlučnosti da čuva vrednosti koje su utemeljene u najvećoj borbi 20. veka. Ove godine, parada Dana pobede u Moskvi nije bila samo ceremonijalni događaj, već i snažan simbol kolektivnog sećanja, političke simbolike i jasnog stava Rusije prema izazovima savremenog sveta.

Moskva je osvanula u sunčanom jutru divnog prolećnog dana, obojenog prepoznatljivom ruskom klimom, zbog čega su mnogi morali toplije da se obuku. Svaka prodavnica, izlog i bilbord bili su okićeni simbolima Dana pobede, dok su svetleće reklame odavale počast trijumfu nad nacizmom. Na mnogim mestima zajedno su se vijorile crvena zastava Sovjetskog Saveza, simbola istorijske pobede iz 1945, i današnja trobojka Ruske Federacije, kao jasan znak kontinuiteta – između naroda koji je izvojevao slobodu i Ruske Federacije, koja, osamdeset godina kasnije, ne samo da čuva sećanje već i reafirmiše vrednosti antifašizma i nacionalnog jedinstva.

Moskva, pod posebnom bezbednosnom kontrolom, u svakom kutku je disala Danom pobede. Telekomunikacije su bile obustavljene, saobraćaj dozvoljen samo za specijalna vozila, a svi resursi države usmereni su ka tome da se građani osećaju sigurno – i ponosno. Vojnici su se pripremali za izlazak na trg, rame uz rame sa kadetima i veteranima.

Crveni trg, okupan ruskim prohladnim suncem i ukrašen zastavama, dočekao je hiljade građana i gostiju iz 27 zemalja, uključujući i šefove država, među kojima i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i slovačkog premijera Roberta Fica, koji su, uprkos pritiscima, doputovali u Moskvu kako bi pokazali prijateljstvo i poštovanje prema Rusiji u jednom od njenih najznačajnijih dana. Paradi su prisustvovali i režiser Emir Kusturica, kao i Stiven Sigal. Upravo tu, gde su nekada marširali oslobodioci Evrope, sada su u strojevima stajali pripadnici različitih rodova ruske vojske, uključujući i učesnike specijalne vojne operacije.

Parada je počela tačno u 10 časova. Sve pod konac – redovi vojnika, uniforme u bojama tradicije i časti, beli rukavi kao simbol discipline. Mnogi su u očima imali suze. Tuga i radost, sećanje i nada – sve je bilo prisutno istovremeno.

Na samom početku svečanosti, predsednik Rusije i vrhovni komandant Vladimir Putin uputio je snažnu poruku:

„Danas nas sve ujedinjuju osećanja radosti i tuge, ponosa i zahvalnosti, poštovanja prema generaciji koja je porazila naciste i po cenu miliona života izborila slobodu i mir za celo čovečanstvo. Verno čuvamo sećanje na te istorijske trijumfalne događaje i kao naslednici pobednika obeležavamo Dan pobede, 9. maj, kao svoj – kao najvažniji praznik za državu, narod, porodicu i svakog od nas.”

Nakon defilea, usledio je jedan od najupečatljivijih trenutaka ceremonije – impresivan vazdušni spektakl, koji je zatvorio paradu i ostavio snažan emotivni utisak među prisutnima. Kremlj je objavio ekskluzivni snimak preleta iznad Crvenog trga na kojem se vidi kako ruski avioni, preciznom formacijom, ispisuju na nebu boje državne zastave Ruske Federacije. To je bio snažan simbol jedinstva i ponosa, ali i vizuelni dokaz tehničke superiornosti ruske avijacije. U savršenoj sinhronizaciji, piloti akrobatskih grupa „Ruski vitezi” i „Striži”, u formaciji od devet aviona Su-30 i MiG-29, preleteli su moskovskim nebom, ispisujući crvene, plave i bele boje. Trake su razdelile nebo, podsećajući mnoge na istorijske parade pobede, ali i podstičući ih da sa uzdahom gledaju u današnji trenutak, u kojem se stara borba protiv zla nastavlja, ali u novim oblicima.

Zatim se u neformalnoj šetnji po Crvenom trgu Putin srdačno pozdravljao sa učesnicima i gostima parade – od kadeta do veterana, među kojima je bilo i učesnika Drugog svetskog rata. Među okupljenima uočili smo i posebnu gošću – Ljudmilu Krasavinu, učesnicu prve parade pobede, 1945. godine, kojoj je prisustvovala kao dete. Danas, u poznim godinama i kao urednica agencije MIR, evocirala je sećanja na trenutke koji se nikada ne zaboravljaju.

„Iako je bilo leto, sećam se da je dan bio hladan i kišovit. Moji roditelji su me obukli u ono što je tada bilo najsvečanije. Išla sam sa ocem, radnikom u fabrici tenkova T-34. Bila sam uzbuđena – idem na paradu sa ocem! Ljudi su pevali, prilazili Crvenom trgu, sve je odisalo radošću. Prvi put sam uživo videla maršala Žukova, na belom konju, kako predaje raport Staljinu. Bio je to trenutak koji je urezan u moju svest za  ceo život,” rekla je za „Politiku”.

Nedostajala je i energija našeg Veterana Bogoljuba Rakića, koji je učestvovao u oslobađanju Beograda, učesniku sremskog fronta i oslobađanju Zagreba, gde je i bio ranjen. Danas u  101. godini života nije mu se ispunila želja da se pozdravi sa Putinom, predsednikom Ruske federacije kao i sa njegovim vršnjakom, poslednjim narodnim herojem SSSR  Borisom Vasiljevičem Kravcovim.

„Prva parada 24 juna je imala 40.000 vojnika i 1800 jedinica tehnike. Danas smo videli oko 11.500 vojnika i dodatno 1500 njih iz SVO. Nema razlike – tada i sada borimo se protiv nacizma. Samo sada to činimo protiv Natoa, koji preko Ukrajine pokušava da slomi Rusiju. Ali imamo Putina – mudrog, iskusnog državnika. On, kao i Staljin, vodi borbu za mir u svetu,” zaključila je Krasavina za „Politiku”. Ovo je opšte mišljenje  koje smo stekli iz razgovora sa mnogim analitičarima i istoričarima: akademikom Guskovom, istoričarem Borisom Julkinom i vojnim analitičarem Viktorom Liktovskim.

Za ruski narod, Dan pobede nije samo praznik, već zavet – svetinja koja nadilazi vreme. Kako podseća Ljudmila Krasavina, koja  je bila na svim paradama od 1945 do jučerašnje: „to je dan koji moramo da živimo, a ne samo da ga obeležavamo”, jer mir nije poklon koji se dobija, već krvavo stečeno pravo koje se mora braniti i negovati, naglasila je Krasavina.

„Planovi nacista da zauzmu Sovjetski Savez razbili su se o istinski gvozdeno jedinstvo zemlje. Heroizam naroda bio je sveopšti. Sve republike su zajedno podnele teško breme rata”, podsetio  je Putin na dela naroda SSSR i Crvene Armije na jučerašnjoj paradi, dodavši i da Rusija visoko ceni doprinos savezničkih vojnika zajedničkoj borbi, učesnika otpora, hrabrog kineskog naroda, svih koji su se borili u ime mirne budućnosti.

Danas, kada Rusija tvrdi da se ponovo suočava sa oblicima nacizma, ovaj dan poprima dodatnu simboliku – kao podsetnik da se istorija ne sme zaboraviti, da sloboda nije zagarantovana i da svaka generacija mora biti spremna da je sačuva – kako za sebe tako i za svet koji se brzo menja. Putin je poručio da će se ruski narod i dalje ugledati na veterane, na njihovu iskrenu ljubav prema otadžbini i odlučnost da brani vrednosti humanizma i pravde.

U tom istorijskom i političkom okviru, prisustvo Srbije i njenog predsednika na Crvenom trgu nosi ne samo diplomatsku poruku – to je gest istorijskog pamćenja, državnog dostojanstva i zajedničkih vrednosti koje spajaju dva naroda. Dok Beograd balansira pod pritiscima savremenih geopolitičkih sila, simbolično prisustvo u Moskvi na Dan pobede jeste podsetnik da postoje trenuci kada se odluke ne donose zbog koristi ili političke taktike, već iz osećaja dužnosti, istorijskog pamćenja i moralnog uverenja. Među prisutnima našla se i predsednica predsedništva BiH kao i predsednik Republuke Srpske Milorad Dodik, iz Evropske unije prisustvovao je, i pored protivljenja komesarke EU,  premijer Slovačke Robert Fico.

Parada Pobede je završena sinoć kasno sa više koncerata posvećenih ovom  danu, i dugotrajnim vatrometom u Moskvi i više gradova Ruske Federacije.