Dan Evrope i Dan pobede: Zašto 9. maj više nije simbol jedinstva?

Jedan datum, donedavno i ista simbolika. Od početka rata u Ukrajini 9. maj postao je dan podela. Dok se u Briselu svečano obeležava Dan Evrope - simbol ujedinjenja, dotle u Moskvi vojna parada predstavlja vrhunac obeležavanja Dana pobede protiv fašizma. Za neke komično, za druge zabrinjavajuće, tek sagovornici Kosovo onlajna ističu da se istorijski događaji, pa i izvedeni praznici, koriste u dnevno-političe svrhe. Upozoravaju da takva trvenja i svrstavanja nisu zaobišla ni Zapadni Balkan, posebno na relaciji Beograd-Priština.

Piše: Đorđe Barović

„Nemamo pravo da se igramo revizijom prošlosti, kao narod koji je stradao od nemačkog nacističkog okupatora i nacističkih sluga u regionu, koji su se borili protiv srpskog naroda“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što je stigao u Moskvu gde je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede nad fašizmom.

Njegov odlazak u Rusiju predstavnici EU otvoreno su kritikovali.

„Izrazio sam zabrinutost zbog učešća Republike Srbije u vojnoj paradi Rusije - događaju koji zloupotrebljava istoriju u političke svrhe. Sećajmo se iskreno i odlučno“, naveo je nemački ambasador na Kosovu Jern Rode nakon što je u prostorijama ove ambasade u Prištini dan uoči Dana pobede obeleženo 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.

Prethodno se oglasio i savetnik kosovske predsednice Bekim Kupina koji je poručio da je odlazak Vučića na obeležavanje Dana pobede u Moskvu „zvono za uzbunu svim evropskim predstavnicima koji ga podržavaju“.

„Očekivana panika u Prištini zbog posete predsednika Aleksandra Vučića Moskvi. Uzalud svoju nesposobnost da formiraju vlast u Prištini, maskiraju napadima na predsednika Srbije“, naveo je u odgovoru direktor Kancelarije za KiM Petar Petković na društvenoj mreži „X“. 

Komične podele

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović kaže da je zbog rata u Ukrajini došlo do komičnih - političkih podela oko obeležavanja Dana Evrope i Dana pobede koja je prisutna i na Zapadnom Balkanu.

„Pomalo je komično to što se istog dana slave i Dan pobede i Dan Evrope. Evropa je podeljena po političkoj liniji ko šta slavi s obzirom da su i današnje zemlje EU koje slave Dan Evrope definitivno bile na pobedničkoj strani u Drugom svetskom ratu i do pre nekoliko godina, dok odnosi sa Rusijom nisu zahladneli, učestvovali i u proslavi Dana pobede“, kaže Ristanović za Kosovo onlajn.

Naglašava da region Zapadnog Balkana prati „evropski trend“ u kome se prema Rusiji odnosi pojednostavljeno - za ili protiv, a da se to zatim preslikalo i na „simboliku“ odlaska na vojnu paradu u Moskvi.

„Postoje oni lideri i političke partije koji šalju svoje predstavnike ili lidere u Moskvu na obeležavanja Dana pobede i time iskazuju ili određenu vrstu lojalnosti Moskvi ili javno objavljuju svoju volju da sarađuju i sa Rusijom, kao i sa ostatkom Evrope. S druge strane, na Balkanu one političke partije i one vlade koje potpuno ignorišu Dan pobede i isključivo učestvuju u obeležavanju Dana Evrope na neki način tako ukazuju na svoju lojalnost ujedinjenoj Evropi po pitanju rata u Ukrajini i odnosa prema Rusiji“, objašnjava Ristanović.

Uveren je da je ova tema umnogome dobila i „dnevno-političku dimenziju“.

„Mislim da je to postalo pitanje koje je, kao i sve drugo, dobilo i jednu dnevno-političku dimenziju gde se odnosom prema Rusiji i Danu pobede signalizira i pokušavaju da se steknu simpatije građana, da se možda neke druge teme prećute, gurnu u stranu. Da se napravi jedna politička dimna zavesa“, navodi ovaj istoričar.

U tom svetlu posmatra i reakcije Prištine na odlazak predsednika Srbije u Moskvu.

„Priština je jedan protektorat koji je potpuno zavistan o zapadne pomoći tako da što se njih tiče oni nemaju puno izbora. Oni se ideološki svrstavaju na stranu Zapada. S druge strane, Rusija ne priznaje Kosovo, u međunaronim odnosima pruža podršku Srbiji kao suverenoj državi kojoj pripada i Kosovo tako da u Prištini ne osećaju nikakvu volju ni želju da se ideološki makar malo približe Moskvi“, zaključuje Ristanović.

Polarizacija i preslaganje

I profesor Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Stojkovski smatra da podele oko obeležavanja Dana Evrope i Dana Pobede pokazuju na stepen polarizacije u današnjim međunarodnim odnosima.

„Ta politizacija sada samo dobija na značaju u kontekstu odnosa EU-Moskva, koji je opet prvenstveno vezan za konflikt u Ukrajini, ali rekao bih ne samo za to, nego za čitavo veliko preslaganje unutar zapadnog sveta“, ističe Stojkovski za Kosovo onlajn.

Uveren je da Dan Evrope i Dan pobede „jedan bez drugog ne idu“.

„Dan pobede, odnosno dan kada je Nemačka kapitulirala, predstavlja kraj Drugog svetskog rata koji je do danas najkrvaviji konflikt koji je vođen u istoriji čovečanstva jer se vodio na svim kontinentima. On je nazivan i totalni rat. Kao posledica tog rata možemo reći da se stvara nešto što je 'novi svet' 1945. gde je jedan od temelja i Evropska unija. I 9. maj nije slučajno ni uzet za Dan Evrope“, zaključuje Stojkovski.

Ekstremni populizam

S ovom ocenom se delimično slaže i politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri.

Ocenjuje da je Dan Evrope podsetnik na uložen trud i žrtve koji su doveli do kohezije starog kontinenta, ali da je zbog narastajućeg ekstremnog populizma potrebno preoblikovanje EU.

„Dan Evrope je lep podsetnik na sav trud, sve žrtve koje su uložene kako bi se postigla ova vrsta kohezije u Evropi u smislu socijalnog i ekonomskog, ponekad čak i političkog. Međutim, mislim da u ovim vremenima ekstremnog populizma Evropa mora da se ponovo izmisli, da se preoblikuje kako bi postala prikladnija trenutnim promenama koje se dešavaju, posebno u političkom i vojnom pogledu“, izjavio je Muhadžiri povodom Dana Evrope.

Objašnjava da je to preoblikovanje potrebno zbog aktuelnih bezbednosnih pretnji.

„Neke ideje koje su ranije bile veoma dobre, sada deluju idealistički, a sa trenutnim pretnjama na svim nivoima mislim da čak i Evropa mora da se ponovo izmisli i da postane mnogo odlučnija i mnogo moćnija“, smatra Muhadžiri.

Smatra da je podrška evropskim integracijama mnogo veća na Kosovu nego u Srbiji, a uzroke vidi u istorijskim, političkim i verskim aspektima.

Upozorava da zbog dugotrajnog procesa dijaloga o normalizaciji odnosa slabi i podrška građana Kosova u odnosu na EU.

„Mislim da nije kao što je bilo ranije na Kosovu, jer su nade bile veoma, veoma velike, posebno pre 10-15 godina. Međutim, proces dijaloga je previše produžen i mislim da je većina ljudi izgubila veru da samo Evropa može dovesti Kosovo i Srbiju do potpisivanja konačnog sporazuma. Takođe, tu su SAD koje vrše pritisak na Evropu, a i na Kosovo i na Srbiju. Međutim, postoji mnogo varijabli i svaka od njih mora biti usklađena da bi se postigao rezultat“, naglašava ovaj analitičar.

Precizira da Beograd ima drugačiji pristup zbog podrške koju dobija iz Moskve.

„Srbija ima drugačiji pristup jer politički establišment tamo ima drugu vezu, drugu podršku i od Rusije, što je neuporedivo sa planovima EU za integraciju. I to svi govore. Dakle, problem je u tome što Evropa mora biti mnogo prisutnija i na Kosovu i u Srbiji. I možda da poboljša ovaj pristup štapa i šargarepe kako bi se možda stvorio mnogo pozitivniji i mnogo konstruktivniji pristup i Kosova i Srbije“, zaključuje Muhadžiri.

Novi početak

Politikolog iz Skoplja Nenad Marković naglašava da bi simbolika Dana Evrope i Dana pobede morala da bude ujedinjujuća što bi predstavljao i novi početak za evropski kontinent.

„Simbolika oba praznika je trebalo da bude pozitivna, ujedinjujuća. Dan pobede simbolizuje kapitulaciju nacističke Nemačke pred Sovjetskim Savezom, a poklapa se sa istim danom kao i Dan Evrope, koji je proglašen ubrzo nakon Drugog svetskog rata, negde šezdesetih godina. Međutim, ta dva datuma bi u principu trebalo da simbolizuju neku vrstu novog početka za evropski kontinent“, kazao je Marković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je za Rusiju ovaj datum simbol „oslobađanja“ od najvećeg zla 20. veka - nacizma.

„Istovremeno, Dan Evrope trebalo bi da simbolizuje i sve vrednosti za koje se Evropa zalaže, kao što su tolerancija, regulisano rešavanje sukoba, jedinstvo i solidarnost. Sve ono što se danas povezuje sa nekim prilično nejasnim pojmom evropskih vrednosti. U tom smislu je bilo simbolično i zanimljivo i nije slučajno što su oba praznika 9. maja. I dalje je taj datum povezan sa simbolikom kraja Drugog svetskog rata“, kaže Marković.

Dodaje da bez obzira što mnogi mešaju ova dva praznika: jedan posvećen kapitualciji Nemačke 1945, a drugi u čast „Šumanove deklaracije“ 1950. godine koja se označava za početak stvaranja EU, oni su, ističe, kompatibilni, ali da izazivaju trvenja zbog sukoba Evrope i Rusije.  

„Sada možemo reći da se malo razlikuju, u tom smislu, i ne bih rekao da nisu kompatibilni, da je problem u datumu, ali u simboličkom smislu mogu predstavljati nešto drugačije, ili barem ljudi ove dve stvari doživljavaju drugačije. Pogotovo na ovoj strani te podele između Rusije i Evrope, to izaziva više prezira i nesporazuma između dve strane, nego da taj datum ujedini ili nekako poveže obe strane, koje su u ovom trenutku verovatno u istorijski najgorim odnosima u poslednjih nekoliko vekova“, precizira Marković.

Smatra da je ovaj problem reflektuje i na Zapadni Balkan, a posebno na relacije Beograda i Prištine.

Međutim, ističe i da se i u Severnoj Makedoniji menja odnos prema Danu Evrope i da sve više prevladava razočarenje zbog sporosti u procesu priključivanja EU.

„Beograd i Priština se ne pozivaju na ovaj datum, nemaju razumevanja niti postoji pomak u njihovim bilateralnim odnosima, a stvari nisu ništa bolje ni u Makedoniji, jer se javno mnjenje po pitanju Danu Evrope ponaša cinično. Postoji ogromno razočaranje prilično dugim procesom evropskih integracija i mučnim bilateralnim sporovima koji su nam ovde pripisani u samom procesu i koji su ugrađeni u taj pregovarački okvir“, ističe Marković.

Situaciju u Severnoj Makedoniji pravda činjenicom da su građani „umorni, cinični i sa dozom prezira" u odnosu na EU.

„Što je verovatno rezultat svega što se dešavalo u poslednjih 20, 30 godina.  Pogotovo od trenutka kada smo postali zemlja kandidat, kada smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju oko 2001. godine pa nadalje. U tom smislu, ne mislim da 9. maj ima isti značaj kao Dan Evrope kao što je imao pre nekoliko godina ili pre 2005-2006. kada je javno mnjenje bilo mnogo pozitivnije. Podrška procesu evropskih integracija ostaje visoka, ona je samo deklarativna, u suštini Makedonija više nije spremna na ustupke“, tvrdi Marković.

Najveći otpor Severna Makeonija ima u odnosu na identitet ove zemlje.

„Videćemo da li će se pojaviti neka vrsta X faktora ili neka vrsta doprinosnog faktora koji će nam promeniti mišljenje. Ne vidim tako nešto na vidiku, a to takođe umanjuje želju domaćih političkih elita da rade na ovom pitanju, a samim tim i da se obavežu na ozbiljniju reformsku agendu. Sada ćemo videti da li će se ovo unutrašnje, bez ovog spoljašnjeg interventnog faktora, desiti i sa kakvim kvalitetom, ali na to ćemo malo sačekati“, kaže Marković.

Kada je reč o Beogradu i Prištini i tu navodi postojanje „statusa kvo“, bez znakova napretka u procesu dijaloga.

„Zapravo vidim svrhu, ali ne vidim nikakvu motivaciju ni za jednu stranu da pristupi rešavanju problema jer bi onda mnoge političke karijere verovatno propale. Dakle, takav sukob je idealan za izgradnju beskonačnog broja političkih karijera i iskorišćavanje tog političkog kapitala koji vam nameće jedan ovakav prilično radikalan i nerešiv bilateralni spor“, smatra Marković.

Otuda ne vidi bilo kakvo brzo rešenje kojim bi se barem postepeno poboljšali onosi.

„Ali verujem da se barem bezbednosni aspekt može kontrolisati i da neće biti ispada i novih provokacija sa obe strane, stvari se mogu rešiti malo mirnije. Nešto što ne znamo da li će se ostvariti i to je samo moja želja, videćemo da li je prazna želja ili istinita“, uveren je Marković.

Uzroke vidi i u „geostrateškoj realnosti koja zamagljuje činjenice“.

„Geostrateška realnost zamagljuje mnoge stvari, iz perspektive Makedonije. Kada čujete da posle 20 godina ozbiljnih napora da se pridruži Evropskoj uniji, da odjednom Moldavija i Ukrajina dobijaju neku prednost, i Gruzija, jasno vam je da geopolitika često diktira trendove i da ste prilično nemoćni da bilo šta učinite povodom toga.  Ne znam da li to zamagljuje činjenice, ali zamagljuje sve što pokušavamo da uradimo već 20 godina, uključujući, recimo, veoma bolne bilateralne sporove, jedan već rešen, jedan u procesu rešavanja ili u procesu nerešavanja, da budem precizniji, i zamagljuje sve naše napore u smislu približavanja toj Uniji i preduzimanja nečega na geopolitičkom nivou, na nivou spoljne politike“, navodi Marković.

Uveren je da „pojačani emocionalni tonovi u Evropi trenutno zamagljuju mogućnosti za mir i prosperitet“.

„Ruska agresija protiv Ukrajine je apsolutno dovela do nove geopolitičke realnosti u kojoj mislim da su se sve strane pomalo izgubile.  Evropa je shvatila koliko je podeljena i koliko joj ponekad nedostaje kapaciteta da reaguje jedinstveno, shvatila je da se suočava sa verovatno najozbiljnijim izazovom unutrašnjih reformi kako bi mogla efikasnije donositi bolje odluke. Potencijalno, ne znam da li će se to desiti ili ne, često me etiketiraju kao ljubitelja rata, ne, nisam ljubitelj rata, niti sam ljubitelj bilo kakvog sukoba, ali Evropa će verovatno postati militarizovana u narednom periodu“, smatra Marković.

To objašnjava novim prioritetima EU - bezbednost i militarizacija Evrope.

„Evropa se oseća nesigurno, kontinent je nesiguran, a sav taj novac bi mogao biti uložen u napredak, mogao bi biti proglašen za istraživanje i razvoj, mogao bi biti uložen u obrazovanje i socijalne usluge, što ćemo verovatno videti u kom pravcu će ići. Možda će se Evropa, kakva jeste, opustiti ako se rusko-ukrajinski sukob smiri i vrati se svojim starim načinima nenaoružavanja i nemilitarizacije. Međutim, ne znam da li je ovaj reverzibilni ili ireverzibilni put kojim smo krenuli neka vrsta novog latentnog, možda hladnog rata niskog intenziteta koji zamagljuje pravilno rasuđivanje“, precizira.