Odnosi SAD i Srbije u pomaku?

Iz Vašingtona stižu signali da je poboljšanje odnosa na pomolu, dok Srbija tvrdi da SAD imaju mnogo toga da dobiju.

Prošlo je više od 10 godina otkako su ministar spoljnih poslova Srbije i državni sekretar SAD održali bilateralni sastanak na visokom nivou. Zbog toga je njihov susret 6. avgusta označio značajan trenutak.

I drugi zvaničnici Stejt departmenta su bili aktivni, pa je tako visoki zvaničnik Stejt departmenta Brendan Hanrahan posetio Beograd u sklopu turneje po Zapadnom Balkanu.

Srpski ministri otvoreno izražavaju nadu u novu zoru u odnosima. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je povodom svog sastanka sa Markom Rubiom: „Ova poseta je ogromna prilika za Srbiju da rano započne stratešku saradnju sa novom administracijom... Verujem da ćemo u narednim nedeljama i mesecima videti više rezultata i konkretnih koraka.”

Đurić je naveo da je tokom razgovora američki državni sekretar jasno preneo da je lični stav američkog predsednika - da želi bolje odnose sa Srbijom - ujedno i stav američke administracije.

Dodatno ohrabrenje za Srbiju je to što ne samo da je bila među prvima koja se sastala sa Rubiom, već je i ambasador nove administracije jedini do sada nominovan, a on je ujedno i srpskog porekla.

Godinama - barem od sporazuma o prekidu vatre iz 1999. godine - američka politika na Zapadnom Balkanu bila je prvenstveno definisana odnosima Kosovo-Srbija, oblikovanim kroz prizmu rešavanja sukoba i pregovora o normalizaciji. Ovaj uski fokus često je zasenio šire strateške prilike - poput odbrambene saradnje, ekonomske modernizacije i regionalne energetske integracije - i ograničio sposobnost Vašingtona da se angažuje u drugim sferama.

Pod administracijom Donalda Trampa to bi moglo da se promeni. Srbija bi mogla postati sidro regionalne stabilnosti, ali i nova destinacija za američki strateški i komercijalni angažman. Sa najvećim rezervama litijuma u Evropi, dinamičnim IT sektorom i rastućim američkim investicijama - uključujući i plan Džareda Kušnera da obnovi zgradu Ministarstva odbrane koju su bombardovali avioni Natoa 1999. godine - Beograd signalizira i kapacitet i nameru da produbi odnose.

Istraživanje Galupa iz 2024. godine pokazalo je da bi 59 odsto Srba glasalo za Donalda Trampa - najviši nivo podrške u Evropi. To odražava više od ideološke bliskosti; sugeriše pragmatično otvaranje ka redefinisanju odnosa SAD-Srbija usred promenljivih geopolitičkih realnosti. Iako nasleđe Nato intervencije iz 1999. i dalje traje, percepcija Sjedinjenih Država u Srbiji se menja - podstaknuta regionalnom nestabilnošću, ekonomskim interesima i pogledom na Vašington kao nužnu protivtežu i Moskvi i Pekingu.

Ipak, zbližavanje Srbije i Sjedinjenih Država moraće da koegzistira sa produbljivanjem odnosa sa Kinom. Zemlje su prošle godine proglasile „čelično prijateljstvo” i dogovorile zajedničku vojnu vežbu na kineskom tlu u julu. Politika balansiranja proteže se i na Moskvu - predsednik Vučić prisustvovao je proslavi 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Moskvi u maju.

Ipak, ovaj odnos slabi. Od 2022. godine Srbija je smanjila vojnu saradnju sa Rusijom i tiho se pojavila kao indirektni snabdevač municije Ukrajini, pri čemu srpska municija dospeva kroz treće zemlje - razvoj događaja koji je izazvao kritike iz Moskve.

Istovremeno, rastuće frustracije SAD prema kosovskom rukovodstvu pod premijerom Aljbinom Kurtijem stvorile su politički prostor za preispitivanje uloge Beograda. Zvaničnici i Bajdenove i Trampove administracije - uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, bivšeg specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’Brajena - javno su kritikovali Kurtija zbog opstrukcije napora za normalizaciju pod okriljem EU i eskalacije tenzija na severu Kosova. Ovo omogućava Srbiji da se predstavi kao konstruktivniji akter, zainteresovaniji za stabilizaciju u skladu sa zajedničkim regionalnim interesom.

Evo četiri oblasti koje bi mogle ponuditi sveobuhvatno strateško partnerstvo SAD-Srbija, utemeljeno na međusobnim interesima kroz četiri ključna stuba:

1. Odbrambena saradnja

Srpska odbrambena industrija stiče priznanje po kvalitetu i pouzdanosti, sa izvozom na tržišta poput Izraela i Ukrajine. Njeno dugogodišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja u okviru Programa partnerstva država predstavlja model za dublje odbrambene veze. Srbija nastavlja da sarađuje i sa Natom kroz program Partnerstvo za mir i bila je domaćin zajedničkih vežbi, uključujući „Platinum Wolf”, uz učešće država članica alijanse. Kako Srbija teži modernizaciji odbrane, američke kompanije su u dobroj poziciji da pruže podršku u integraciji sistema, zajedničkoj obuci i kriznom odgovoru. Jača srpska vojska, usklađena sa američkim i Nato standardima, jača regionalno odvraćanje bez potrebe za novim američkim raspoređivanjem.

2. Energetska diverzifikacija

Srbija ubrzava napore da smanji zavisnost od ruske energije. Završetak gasnog interkonektora Srbija-Bugarska 2023. godine predstavljao je prekretnicu, jer je povezao Srbiju sa energetskom infrastrukturom EU. Beograd planira i nove gasne interkonektore sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Istovremeno, Srbija nastoji da smanji rusko vlasništvo u svojoj nacionalnoj energetskoj kompaniji NIS i da izbegne planirane američke sankcije - politički osetljiv, ali strateški važan cilj. Ove promene otvaraju značajne prilike za američke investicije u LNG terminale, gasovodnu infrastrukturu i modernizaciju rafinerija. Podržavajući energetsku nezavisnost Srbije, SAD mogu oslabiti poluge Moskve i proširiti svoj komercijalni uticaj na Balkanu.

3. Kritični minerali i lanac snabdevanja električnih vozila

Srbija poseduje jedne od najvećih rezervi litijuma u Evropi - ključnog za proizvodnju električnih vozila (EV) - kao i značajne rezerve bora, važnog za odbrambene i nuklearne primene. Ovi resursi imaju strateški značaj usred intenzivne globalne konkurencije sa Kinom, koja dominira mnogim vezama u lancu snabdevanja kritičnim mineralima. Pokušaji razvoja srpskog litijumskog sektora - posebno projekat Rio Tinta - izazvali su široke javne proteste, ali osnovna strateška vrednost i dalje ostaje, kako je i EU naglasila. Angažman SAD može pomoći Srbiji da odgovorno otključa ove resurse, uspostavi bezbedne transatlantske lance snabdevanja i čvršće veže Beograd za zapadne ekonomske mreže.

4. Tehnologija i inovacije

Srpski IT sektor je sve dinamičniji, utemeljen na snažnom obrazovanju u nauci i tehnologiji i rastućem broju kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom, sajber bezbednošću i analizom podataka. Velike američke firme - uključujući Microsoft, Oracle, NCR i Databricks - imaju istraživačko-razvojne centre širom zemlje. Domaće uspešne kompanije poput Nordeusa i HTEC Group pokazuju kapacitet Srbije za inovacije. Zajednička ulaganja i programi za razvoj radne snage mogli bi da unaprede ulogu Srbije kao regionalnog tehnološkog centra, jačajući transatlantsku konkurentnost u industrijama digitalne budućnosti.

Kako Vašington preispituje svoj pristup Zapadnom Balkanu, američka politika prema Srbiji takođe treba da evoluira. Svođenje odnosa SAD-Srbija isključivo na pitanje Kosova više nije održivo. Beograd aktivno traži dublje veze sa Sjedinjenim Državama i Vašington ne bi trebalo da dozvoli da neslaganja oko Kosova ometaju formiranje trajnog strateškog partnerstva.

Širi odnos SAD-Srbija, zasnovan na odbrani, energiji, kritičnim mineralima i inovacijama, nudi dalekosežne koristi. On bi smanjio ranjivost Srbije na druge spoljne aktere, čvršće je usidrio u transatlantskoj zajednici i obezbedio Sjedinjenim Državama sposobnog, samostalnog partnera u regionu od značaja.

Piše za CEPA: Vuk Velebit, Predsednik Pupin inicijative