Plasiranje laži o atentatu na Kurtija: Pokušaj da se izmanipulišu UN, a Srbija dovede u nezavidnu poziciju

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja

Kada je Vilijam Voker, agent CIA, kao američki diplomata pri OEBS-u na Kosovu i Metohiji, inscenirao slučaj kod Račka, 1999. godine, za zločin nad 45 Albanaca bile su osuđene srpske snage bezbednosti, a SAD i 18 severnoatlantskih zemalja iskoristile su ovaj događaj kao „legalno” pokriće za početak rata i bombardovanje SR Jugoslavije. Imajući to u vidu, s pravom se možemo zapitati čija je mentorska akcija plasirana preko RTK da su srpsko-ruske atentatorske koalicije spremale slučaj uklanjanja Albina Kurtija, i to u Skoplju, nakon sednice SB UN posvećene pitanju Kosova i Metohije, na specijalan zahtev Srbije.

Da li je cilj ponovo izazvati nemire koji bi sankcionisali Srbiju, kao naslednicu Jugoslavije, optuženu na osnovu Vokerovog izveštaja da čini humanitarnu katastrofu, te se anulirali stavovi SB UN i Srbija isključila u odlučivanju UN, kao što je to učinjeno i 1999. godine, kada je Jugoslavija pretrpela bombardovanje?

Ipak, ovoga puta Severna Makedonija, trideseta članica NATO-a, čiji je premijer Talat Džaferi, kadar albanske partije DUI, nije nasela na provokaciju koju je plasirala informativna kuća RTK iz Prištine, već je demantovala mogući atentat nad Albinom Kurtijem. 

„Poštovani, izveštavamo vas da prilikom posete premijera Kosova Albina Kurtija Skoplju nije bilo pokušaja atentata na njega. Što se tiče obezbeđenja prilikom posete premijera Kosova, to je planirano unapred, po već utvrđenim pravilima bezbednosti i bezbednosnim procenama”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.

Dakle, praktično iz bezbednosnog punkta NATO-a, budući da je Severna Makedonija 30. članica Severnoatlantske alijanse, nema nijedne informacije koja bi ukazivala na to da je pripreman atentat na Albina Kurtija. Pre se može reći da je opet reč o pokušaju uznemirivanja javnosti, ali i nastojanju da se poremete odlični odnosi između dve susedne zemlje – Srbije i Severne Makedonije, koje nemaju otvorenih pitanja i neguju izuzetne dobrosusedske odnose. Naravno, kada bi se u toj nameri uspelo, to bi se odrazilo i na odnose članica inicijative „Otvoreni Balkan”, gde je Srbija, takođe, ostvarila istorijski značajne dobrosusedske odnose sa Albanijom. 

Neutralna vojna politika Srbije trn je u oku Evrope i SAD, kojima nije u interesu jačanje međudržavnih odnosa slovenskih zemalja. U ovaj kontekst uvučena je i Rusija, koja je u sukobu sa NATO-om na tlu Ukrajine. Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Ruske Federacije, komentarišući za „Politiku” kosovsko pitanje, rekao je: „Evropljani treba da se stide što do sada ništa nisu uradili na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno na sprovođenju Briselskog dogovora.” Nakon ovakve izjave, usledio je još jedan politički udarac Kurtiju i njegovom mentoru u SB UN. Plasiranje laži o pripremi atentata na Albina Kurtija bio je još jedan pokušaj da se izmanipulišu UN i da Kurti sa svojim mentorima dovede Srbiju u nezavidnu poziciju, a samim tim, i Rusiju.

Sa druge strane, ne treba zanemariti ni činjenicu da se Albin Kurti ponaša kao predsednik svih Albanaca koji žive u regionu – u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Kao takav je izabran od strane albanske opozicije, kada je predsednik Bese Biljal Kasami, koji je i gradonačelnik Tetova, u ovom gradu Severne Makedonije Kurtija promovisao u predsednika svih Albanaca, uz himnu i zastavu Albanije, ali i i mapu „velike Albanije”. No, na ovo nije bilo većih političkih reakcija, sem one u Tirani, na sastanku premijera i predsednika država Zapadnog Balkana, kada je tadašnji premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski uputio vrlo grube reči Kurtiju. Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bilo je neprijatno i slušati.

Vučić je još u Njujorku ukazao na to da Kurti želi vladati i u Severnoj Makedoniji. Te reči potkrepljuje i Kurtijevo delovanje uoči predstojećih izbora u Severnoj Makedoniji, u okviru kojih podržava albansku opoziciju, i to grupu koja se odvojila iz partije DUI, čiji je lider Ali Ahmeti. On sa opozicijom nastoji da sruši vlast u Severnoj Makedoniji, podržavajući i pripremajući albanskog kandidata za predsednika države – Arbena Taravarija. Kao predsednik partije Albanska alijansa, Taravari je ušao u sukob sa Zijadinom Selom, aktuelnim predsednikom Sobranja, zbog čega je u Albanskoj alijansi došlo i do fizičkog obračuna. Vlada je razrešila ministra pravde i ministra zdravlja, koji podržavaju Taravarija. Juče je Sobranje imenovalo dva nova ministra iz ove partije, ali koji podržavaju Selu.

U svakom slučaju, Kurti nastoji da na sledećim parlamentarnim izborima preko albanskih opozicionih partija u Severnoj Makedoniji u Sobranje postavi svoje ljude, te da na taj način upravlja i makedonskom državom. Vrlo je verovatno da će se njegove ambicije nastaviti i prema Albaniji, čime bi ostvario san ka stvaranju „velike Albanije”, i to mimo UN, oružanim dijalogom sa vlastima u ovim državama i uz pomoć svojih mentora, koji su i plasirali vest o pripremanju atentata.

Nakon sednice SB UN o Kosovu i Metohiji, Kurti jeste zadobio politički udarac i od NATO-a, preko članice ovog saveza – Severne Makedonije, ali ne treba potcenjivati njegovu upornost u ostvarenju svojih namera, kao ni upornost njegovih mentora da preko njega ostvare svoje strateške ciljeve.