Poruke 17. samita Briksa u Riju: Poziv na reforme i upozorenja na globalne podele

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni izveštač Politike iz Rio de Žaneira

Sedamnaesti samit Briksa, prvi nakon formalnog proširenja ove organizacije na 11 članica, održan u vreme kada međunarodni poredak prolazi kroz ubrzane i duboke promene, bio je pozornica jasnih poruka o neophodnosti reformisanja ključnih globalnih institucija, ali i o mogućem slabljenju tradicionalnih vojno-političkih saveza, poput Natoa i Evropske unije, ako se ne prilagode novoj realnosti.

Na konferencijama za medije iz prvih redova svedočio sam ključnim procenama o stanju međunarodnih odnosa. Najznačajniji i najprovokativniji govor održao je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, čije su reči jasno ukazale na unutrašnje tenzije unutar Nato saveza i potrebu za dubokim reformama u međunarodnom poretku.

Govoreći hladno, bez ironije, u strogo diplomatskom tonu, Lavrov je prognozirao unutrašnje potrese Severnoatlantske alijanse, upotrebivši upečatljivu metaforu:

„Tamo [u Natou] se produbljuju neslaganja, na ’brodu’ se sprema blaga pobuna, budući da sve više zemalja ne želi da se rukovodi nekim ideološkim smernicama koje nameće ’gazda’, već sopstvenim nacionalnim interesima“.

Metafora broda koji uplovljava u oluju podsetila je mnoge prisutne na istorijski trenutak kada je Mihail Gorbačov, 1989. godine, na brodu usidrenom kod Malte objavio raspuštanje Varšavskog pakta. Paralela je bila jasna: ako Nato ne pronađe mehanizme da pomiri unutarblokovske razlike, mogao bi krenuti putem svog nekadašnjeg protivnika.

Lavrov je aludirao i na sve očitiju napetost između evropskih saveznika i Sjedinjenih Država, posebno u vezi sa strategijom prema Ukrajini, ali i pitanjima strateške autonomije EU. Bilo je očigledno da želi da pošalje poruku o rizičnoj nesigurnosti koja se širi unutar zapadnih saveza, pogotovo u svetlu mogućih promena u Vašingtonu nakon izbora.

Ruski ministar nije eksplicitno rekao da će se Nato ili EU raspasti, ali je naglasio da bi bez ozbiljnih reformi mogli izgubiti koheziju i funkcionalnost. U tom kontekstu, implicirao je da bi i Evropska unija mogla zapasti u krizu ako nastavi da insistira na jedinstvenoj ideološkoj liniji, zanemarujući rastući pluralizam političkih interesa unutar svojih članica.

Iako mnogima na Zapadu ovakve izjave mogu zvučati kao propagandna želja za destabilizacijom, Lavrov je izabrao diplomatski registar, ostavljajući otvoren prostor za diskusiju o tome hoće li Nato i EU uspeti da se prilagode svetu u kojem dominacija jednog centra moći više nije održiva.

S druge strane, 17. samit Briksa nije ostavio dilemu u vezi sa samopercepcijom ove organizacije: Briks nije vojni savez niti želi da se transformiše u politički blok koji bi direktno ugrožavao druge. Iako nema ni formalni statut ni stalni sekretarijat, sastanci lidera pokazuju rastući stepen koordinacije, posebno na ekonomskom planu. Prateći diskusije, stekao sam utisak da je takva struktura Briksa upravo njegova najveća snaga – fleksibilnost, međusobno uvažavanje i uravnoteženi odnosi bez hegemonističkih ambicija.

Plenarne sednice obeležila je, dakako, i tema ukrajinske i bliskoistočne krize. Govori su bili pažljivo kalibrisani – izbegavala se otvorena konfrontacija sa Zapadom, ali je demonstrirano rastuće razumevanje ruskih bezbednosnih argumenata. Lavrov je istakao da je prisutna „objektivnija analiza uzroka krize“, koja uključuje i kritiku širenja Natoa na istok i, kako je rekao, „gradnje vojne mašine na ruskim granicama“.

Jedan od centralnih delova Samita bila je rasprava o reformi Ujedinjenih nacija – tema koja, premda godinama aktuelna u diplomatskim krugovima, dosad nije dala mnogo konkretnih rezultata. Ovog puta, prema Lavrovu, razgovor o reformi Saveta bezbednosti nikad nije bio ozbiljniji, sa fokusom na proširenje i veću ulogu Azije, Afrike i Latinske Amerike. Rasprava o UN nije bila puka formalnost – iz novinarskog ugla moglo se osetiti koliko su članice ozbiljno ulazile u detalje, podvlačeći raskorak između zastarelog poretka (određenog pobednicima Hladnog rata) i realnosti sveta, u kojem globalni jug čini većinu stanovništva i sve veći deo globalne ekonomije.

Samit u Riju obeležila je i snažna poruka generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. Govoreći pred liderima Briksa, Gutereš je opisao UN, Savet bezbednosti i globalne finansijske institucije kao „dizajnirane za prošli svet, sa nekadašnjim odnosima moći“, zbog čega je, kako je istakao, ključna njihova reforma, te da bez dubljih promena neće biti ni pravednijeg globalnog poretka.

Takođe, Gutereš je upozorio na to da se svet suočava sa sve ozbiljnijim krizama koje prete čovečanstvu – klimatske promene, uništavanje životne sredine, slabljenje kapaciteta za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. Posebno je naglasio kako siromašni i ranjivi plaćaju najvišu cenu ovih poremećaja.

U svetu koji se ubrzano menja, Gutereš nije propustio da se osvrne na revoluciju veštačke inteligencije. U posebnom obraćanju o multilateralizmu i tehnološkim promenama, pozvao je na to da se umanje rizici i poveća potencijal AI tehnologija – ali tako da veštačka inteligencija koristi svima, a ne samo nekolicini.

„Veštačka inteligencija ne može biti klub za nekolicinu“, upozorio je, tražeći da se i zemlje u razvoju uključe ravnopravno u oblikovanje globalnih pravila. Ova tema poseban značaj ima za Briks, s obzirom na to da neke članice, naročito Kina i Indija, ulažu masovno u razvoj veštačke inteligencije, dok druge žele da izbegnu nove oblike digitalne zavisnosti i nejednakosti.

Gutereš je zaključio svoje izlaganje naglašavajući značaj saradnje i poverenja: „U vreme kada se multilateralizam potkopava, podsetimo svet da je saradnja najveća inovacija čovečanstva“, istovremeno pozivajući da se zajednički odgovori na izazove savremenog sveta: „Hajde da odgovorimo na ovaj izazov – i reformišemo i modernizujemo multilateralizam, uključujući UN i sve sisteme i institucije, kako bi funkcionisali za sve, svuda“.

Samit u Riju bio je prvi u proširenom formatu, nakon prijema novih članica – Egipta, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i UAE. Grupa sada okuplja jedanaest zemalja, koje zajedno imaju više od polovine svetskog stanovništva i približno trećinu globalnog BDP-a. Uprkos tome, Briks ostaje bez centralizovanih struktura ili komandne hijerarhije, kao model saradnje bez hegemonizma. Predsedavanje u 2026. godini preuzima Indija, koja se već profilisala kao potencijalni posrednik između različitih interesa unutar Briksa, ali i kao promoter uravnoteženog pristupa globalnim pitanjima.

Sedamnaesti samit Briksa nije dao odgovore na sva pitanja o budućnosti multipolarnog sveta, ali je jasno pokazao da stari modeli moći gube legitimitet, dok se zidaju temelji novog, održivog međunarodnog poretka. Lavrov je poslao provokativnu poruku o Natou i EU kao organizacijama koje se nalaze pred izborom između reforme i raspada. Gutereš je apelovao na sve – i Briks, i Zapad – da redefinišu multilateralizam i UN tako da zaista odražavaju interese svih, a ne privilegovanih.

Sedamnaesti Samit Briksa u Riju podsetio je na suštinsku dilemu XXI veka: hoće li međunarodni sistem evoluirati ka pravednijem i inkluzivnijem poretku ili će se pretvoriti u fragmentisani svet konkurentskih blokova i nesigurnih saveza? Da li će Briks uspeti da se pozicionira kao platforma koja će doneti prevagu u korist prvog scenarija ili će i sam biti primoran na transformaciju – ostaje otvoreno pitanje. Jedno je sigurno: ne može se dva puta zakoračiti u istu revoluciju, kako je govorio Ijan Hamilton Finlin.