Posle izjave ministra Maćedoncija: Kakvu poruku nose sve intenzivnije pripreme Prištine za rat?

“Prisustvo Nato misije Kfor trebalo bi da je dovoljan garant da je bilo kakav oružani konflikt na Kosovu nemoguć, ali pojedine izjave prištinskih funkcionera prethodnih dana ukazuju na vrlo opasne tendencije”

Priredio: Miloš Garić

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci kazao je pre nekoliko dana da, "u slučaju mogućeg rata, broj pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga od 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 rezervnih nije dovoljan", i poručio da će za “suočavanje protiv agresora u ratu biti potrebna velika posvećenost građana", na čemu Ministarstvo odbrane već radi.

Maćedonci je, takođe, naglasio da, osim protivoklopnog američkog sistema “džavelin”, Priština o kupovini dodatnog naoružanja razgovara i sa drugim zemljama i “da ga nabavlja od članica Nato, kao što su Nemačka, Italija, Hrvatska i Turska”.

Istovremeno, i predsednica Kosova Vjosa Osmani polovinom januara je saopštila da Kosovo "ulazi u novu i odlučujuću fazu jačanja odbrambenih kapaciteta, što uključuje razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u skladu sa standardima Nato”.

Šta se pod “jačanjem oružanih snaga” sve podrazumeva i kakvu vrstu oružja Priština uskoro namerava da kupi trenutno se drži u domenu stroge tajne. Politička savetnica ministra odbrane Kosova Ljiridona Gaši za Radio Slobodna Evropa navela je nedavno, da ne može da otkrije o kakvoj nabavci se radi jer su to "poverljive informacije".

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je stvaranje kosovske vojske i njeno naoružavanje razornim ofanzivnim sredstvima u totalnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, pa i sa onim odredbama koje je Marti Ahtisari uneo u kosovski ustav, postavlja se pitanje kome je i zbog čega u interesu da na taj način dodatno destabilizuje prilike u ovom delu Balkana.

Zašto aktuelni predstavnici Albanaca u kosovskoj vlasti sve češće govore o “ratnoj opasnosti”, sa kim misle da ratuju i koji je realan efekat takvih najava, dileme su koje, uprkos brojnim argumentima u suprotnom smeru, izazivaju pažnju.

Opasno za ceo region

Predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije i dugogodišnji vojni komentator Milovan Drecun za Kosovo onlajn ukazuje da je zvanično opredeljenje Srbije i Beograda da se kosovski problem reši na miran način, političkim dogovorom, i da se mir sačuva po svaku cenu.

“Međutim, postoji jedna crvena linija koja se odnosi na pokušaj Prištine da upotrebom sile pokuša da dovrši etničko čišćenje, da ugrozi fitičku bezbednost preostalih Srba na Kosovu i da pokuša da ih etnički protera. Ako bi se takav egzodus eventualno desio, a Kfor ne bude u stanju ili ne bude hteo da zaštiti Srbe, onda bismo mi kao država svakako zaštitili naš narod. Nadam se da je to ipak jedna veoma, veoma daleka opcija i mogućnost i verujem da do toga neće doći, ali to bi bio možda jedini pravi razlog za eventualni sukob“, rekao je Drecun.

Bezbednosnu situaciju bi, eventualno, kako dodaje, narušio i pokušaj KBS da destabilizuju područje centralne Srbije.

"Do eventualnog sukoba mogao bi da dovede pokušaj da pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga dobiju odobrenje da izađu i budu stacionirani uz administrativnu liniju, pa da odatle pokušaju da prenesu neka provokativna dejstva i destabilizaciju na područje centralne Srbije, recimo područja Preševa i Bujanovca ili raške oblasti. Tada bi eventualno moglo da dođe do nekih incidenata, ali sve drugo mislim da je daleka opcija jer Beograd ne želi nikakve ratove“, naveo je Drecun.

Ističe da bi sukob između Srba i Albanaca destabilizovao region.

"Mislim da je i Zapadu potpuno jasno da bi neki takav sukob potpuno destabilizovao ceo region i onda i učinio neizvesnim dalji razvoj događaja u regionu“, zaključio je Drecun.

Da su izjave pojedinih funkcionera iz Kurtijeve vlade opasne za Kosovo napominju i neki trezveniji glasovi u Prištini. Na to je upozorio i poslanik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj pre nekoliko dana.

“Vladine objave rata ne služe interesu Kosova. Kosovo je zaštićeno ako, pre svega, postoji istinska koordinacija sa američkim i evropskim partnerima. Posle onog što se desilo na severu i u međunarodnom kontekstu, Kosovu će biti potrebno 10 godina da se konsoliduje i dođe na ono što je bilo 2020. Globalni poredak je loš, globalni trend nije naklonjen, ali Kosovo je imalo priliku da iskoristi izbijanje rata u Ukrajini", kaže Hodžaj.

Dodao je da su kosovski partneri zabrinuti zbog situacije na severu, a prema njegovim rečima, Kurtijeva vlada je imala pogrešan pristup u rešavanju celog procesa.

Vojno-politički analitičar Darko Obradović smatra da oružani sukob između Srba i Albanaca na državnom nivou nije moguć iz nekoliko razloga. U prvom redu, kako navodi, usled težnje svih aktera da budu punopravni članovi EU, prisustva Nato i nacionalnih interesa Srbije.

Deklarativna upozorenja nisu dovoljna

Ukoliko bi došlo do oružanih okršaja, po Obradovićevim rečima, verovatno je da bi nosioci tih aktivnosti boli nedržavni akteri.

"Samo prisustvo Nato misije Kfor je dovoljno odvraćajuće za bilo kakav oružani konflikt u produženom trajanju. Iz tog razloga zajednička težnja svih ka članstvu u EU i Nato bi dodatno eliminisala nepoverenje i smanjila konfliktni potencijal. Hipotetički gledano posledice bilo kakvog oružanog sukoba, ističe, značile bi potpuno uništenje perspektive razvoja i ekonomskog rasta. Suvišno je govoriti da bi to bio sukob u kome bi jedna strana iza sebe imala najrazvijenije države“, rekao je Obradović za Kosovo onlajn.

Po njegovoj proceni, u slučaju izbijanja sukoba naoružanih grupa uz upotrebu oružja, odgovor međunarodnih snaga na terenu bi bio snažan.

“Što se tiče sukoba Srba i Albanaca, u kome bi učestvovali nedržavni akteri uz upotrebu oržuja, teško je oceniti da li je tako nešto moguće, ali smo svi videli da se to već dogodilo. Mislim da će u slučaju narednog puta odgovor međunarodne zajednice na terenu biti bitno drugačiji i snažniji. U ovom trenutku takav jedan rizik se ogleda kroz prisustvo oružja, ekstremnijih grupa i njihovih motiva“, zaključio je Obradović.

Uporedo sa naoružavanjem i slanjem pretećih poruka Srbima, vlast u Prištini povlači I druge poteze koji vode u smeru nove destabilizacije prilika. Takva je i nedavna odluka da se od 1. februara zabrani upotreba dinara na Kosovu.

Iz američke i nemačke ambasade prethodnih dana stigla su upozorenja povodom toga, ali, ako se to završi samo na deklarativnim izjavama najviših predstavnika diplomatije zapadnih zemalja, teško da će Kurti odustati od svojih planova.

"I to je generalno problem, svi vide, ceo svet vidi, i istok i zapad vide ko je Kurti, šta je njegova konačna namera, osuđuju takvo ponašanje, znaju da takvo ponašanje može Zapadni Balkan za tili čas odvesti u provaliju oružanog konflikta ili u najmanju ruku destabilizaciju političkih prilika što nikome ne bi trebalo da bude od koristi, posebno ne u ovom trenutku ako gledamo globalna dešavanja, ali niko ne reaguje u onoj potrebnoj, odlučnoj meri, koja bi Kurtija zaustavila i u namerama i delovanjima i na kraju krajeva srušila ga sa vlasti kao što je to učinio Ričard Grenel pre nekoliko godina", naveo je istoričar Ognjen Karanović za Kosovo onlajn.