Posle skidanja obeležja UN na severu: Zašto Prištini smeta prisustvo Ujedinjenih nacija na Kosovu?

"Na Kosovu nisu nebezbedni samo Srbi, već to važi i za pripadnike mirovnih misija. Vlasti u Prištini sve jasnije pokazuju nepoštovanje međunarodnih institucija. Albanska politička elita na Kosovu želi članstvo u UN, a istovremeno pokazuje prezir prema članovima UNMIK i simbolima Ujedinjenih nacija"

Priredio: Miloš Garić

Prisustvo i uloga predstavnika Ujedinjenih nacija na Kosovu, u mandatu po Rezoluciji SB UN 1244, odavno kod albanskih političkih predstavnika izaziva nelagodu i vrlo otvorenu netrpeljivost, to je posebno od 2008. i jednostrano proglašene nezavisnosti mnogo puta demonstrirano, a prethodnih nekoliko meseci UNMIK se našao i na direktnom udaru aktuelne vlasti u Prištini i kosovskih policijskih snaga.

Skidanje zastava i tabli sa oznakama UN u severnim kosovskim opštinama, kao i upadanje i premetačina UN kancelarija, zajedno sa nasilnim ulascima u administrativne objekte srpske zajednice, uklanjanjem i uništavanjem lokalnih oznaka na srpskom jeziku i ćirilici, pokazatelji su odavno ukorenjenog negativnog stava albanske političke elite prema onim međunarodnim obavezama i dokumentima koji govore da je sadašnja uprava na Kosovu samo privremenog karaktera i pod protektoratom Ujedinjenih nacija.

Ujedinjene nacije se tako, na jedan bizaran način, nalaze na dvostrukoj meti albanskih političara na Kosovu, koji s jedne strane pokazuju nepoštovanje i prezir prema pripadnicima UNMIK, a sa druge strane traže i očekuju da budu primljeni u članstvo krovne svetske organizacije.

Poslednje akcije kosovskih vlasti i skidanje zastava i tabli UN, po rečima Srđana Barca iz Centra za društvenu stabilnost, samo su ogolili i prikazali pravo stanje stvari na terenu.  

"Međunarodni poredak je pao na testu 1999. godine i eho te greške i danas se čuje, a skidanje zastave UN je još jedan jasan pokazatelj toga. Predstavnici političkih elita albanske nacionalnosti na prostoru Kosova i Metohije ne poštuju međunarodne institucije, UN, EU, kao ni druge, ne poštuju međunarodno pravo, ali ni sopstveno pravo i odluke svog Ustavnog suda. Jedino što poštuju je zakon sile. Za sada, sila za njih je Amerika i njoj dižu velelepna zdanja, daju imena ulicama, kače zastave, ali mislim da je kratak put od skidanja zastave UN do skidanja američkih zastava“, ocenjuje Barac za Kosovo onlajn.

Po njegovom viđenju, vreme apsolutne privrženosti kosovskih Albanaca Americi "polako prolazi, putevi im se razdvajaju“.

Razilaženje Albanaca i SAD

"Ne bi bilo prvi put da su Amerikanci nekog doveli na vlast, obučavali, naoružavali pa sa njim i zaratili, od Sadama Huseina, Manuela Norijege, do Slobodana Miloševića. Ali, prvi put bi bilo da na vreme prihvate da su pogrešili i odustanu od projekta koji je očigledno propao. Amerika želi nosač aviona prijatno zaogrnut i kamufliran u lažnu državu Kosovo, dok Albanci žele veliku Albaniju. Stiče se utisak da se taj kurs razdvaja i da polako toga svi postaju svesni, ali to još uvek ne znači da će se politika podrške nezavisnosti tzv. Kosova prekinuti. Biće teško da brane ponašanje prištinskih vlasti i to će krnjiti njihov autoritet, a šansa je Srbije da reflektorima to osvetljava“, ukazuje Barac.

Analitičarka Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović za Kosovo onlajn kaže, da vlasti u Prištini uklanjanjem simbola UN „pokušavaju na veštački način da izbegnu status teritorije pod starateljstvom“.

"Aljbinu Kurtiju, u nedostatku konkretnih rezultata, potrebni su simbolični ekscesi. Od Rezolucije 1244 do samoproglašene nezavisnosti i Ahtisarijevog plana vakuum vlasti su ispunile tzv. prištinske institucije koje su u potpunosti etnocentrične, a ne multietničke. Zadaci tih institucija nisu normalizacija života, već isključivo zaokruživanje kosovske, albanski dominantne, državnosti. U jednom takvom ambijentu uloga međunarodnih organizacija, a pre svega ovlašćenja  UNMIK i EULEKS, prebačeni su na upravne organe pod kontrolom Albanaca. Imamo apsurdnu situaciju da Kurti ne priznaje ni simbole UN, dok uporno teži članstvu u toj organizaciji“, napominje Obradović.

Ona naglašava da se Misija UN smatrala čuvarem „statusa kvo“ u pogledu srpskih interesa, dok se same UN, često pogrešno, percipiraju kao zaštitnik državnosti Srbije.

"U suštini tamo gde se uspostavljaju organi međunarodnog tutorstva prestaje efektivna kontrola. Kako bi Srbi izbegli status modernih apartrida i siročića suštinsku ulogu igra strateška postavka predsednika Vučića, koji nastoji da sačuva srpski narod i ulogu UN u skladu sa Rezolucijom 1244. U ambijentu kada je potpisan Briselski sporazum vladao je optimizam za uspostavljanjem održivog sistema sa punom autonomijom za srpsku zajednicu, a što je i tekovina Ahtisarijevog plana, odnosno sada ustava tzv. Kosova. Sa aspekta bezbednosti svakog dana svedočimo sve nepovoljnijim trendovima. Eliminisanjem tabli se jasno poručuje Srbima da su oni prepušteni kosovskim, a ne starateljskim institucijama u okviru Rezolucije 1244. Od te rezolucije do danas potpisan je niz sporazuma i akata koji suštinski definišu „otvorena pitanja“, dok Kurti selektivno iz svega uzima samo njemu povoljne okvire“, ukazuje Obradović.

Kurtiju smeta sve što nije albansko

Kurti, po njenim rečima, aktuelnim potezima kompromituje međunarodnu afirmaciju Kosova.

"Da li bi bilo transfera ovlašćenja na prištinsku administraciju bez dogovora u korist srpske zajednice? Naravno da ne bi bilo. Samim tim Kurti kompromituje međunarodnu afirmaciju Kosova, što mu u kontinuitetu saopštavaju ambasadori Kvinte. Poslednje u nizu saopštenja američke ambasade na Kosovu upravo govori o tome. Borba za institucionalizaciju srpskih interesa je glavna tačka krize, kojoj sada svedočimo kroz pokušaj nasilnog menjanja stanja na terenu“, zaključuje Biljana Šahrimanjan Obradović.

Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, napominje da Aljbin Kurti pokazuje da mu na Kosovu ne smeta samo sve što je srpsko, "već i sve ostalo što nije albansko“.

"Da je režim Aljbina Kurtija ekstremistički, šovinistički i kulturrasistički govore i nedavna zbivanja u južnoj srpskoj pokrajini gde je njegova policija, a zapravo okupaciona sila koja postoji i deluje mimo međunarodnog prava, uklonila zastave Ujedinjenih nacija i table UNMIK. Njegova opsesivna ideja o stvaranju tzv. Velike Albanije na čijem čelu želi da bude našla je novu žrtvu, odnosno institucije UN na Kosmetu, ali ona neće biti poslednja, jer će se Kurti u svom megalomanskom ludilu kad tad obrušiti i na njegove sponzore i tvorce tzv. kosovske nezavisnosti. On već sada ne sluša ozbiljna upozorenja, dakle to više nisu molbe već nedvosmislena upozorenja, od strane Stejt departmenta i Evropske unije, da prekine sa svojevoljnim radnjama poput zabrane dinara, a koje su protivne duhu dijaloga i pregovora“, istakao je Aleksandar Đurđev.

Po njegovim rečima, na Kosmetu nisu više nebezbedni samo Srbi na koje je Kurti odavno otvorio sezonu lova, već i predstavnici mirovnih misija, pa čak i Albanci koji polako, ali sigurno uviđaju da ih Kurtijevi potezi vode u ambis.

"Nije ni čudo što se do sredine ove godine očekuje odlazak preko 30 odsto građana tzv. Kosova put Zapadne Evrope, jer oni ne vide nikakvu perspektivu na tom prostoru, koji je zahvaljujući Kurtiju i njemu sličnim postao crna rupa Evrope, odnosno leglo terorizma, kriminala i maltretiranja nedužnih civila. Srbija mora da iskoristi sve diplomatske kanale kako bi svetu predstavila pravu sliku dešavanja na Kosmetu, a posebno to što Kurti sada nasrće i na tamošnju UN mirovnu misiju. Uprkos težini i složenosti situacije, verujem da će se reči predsednika Vučića, koji je poručio da će Srbija na kraju pobediti, zaista i ostvariti“, zaključio je Đurđev.