Kurti danas izgleda ne shvata ozbiljno najnovije upozorenje

„Sa povratkom Donalda Trampa, postoji neka vrsta stresa i anksioznosti širom kontinenta, a Kosovo nije izuzetak“, izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti pre tačno godinu dana za medij „Semafor “ kada izgledi za povratak Trampa u Belu kuću još nisu bili izvesni. Džo Bajden je tada još uvek bio u trci, a ankete nisu ukazivale da Tramp može dobiti podršku kakvu je dobio na izborima. Kurti je u tom intervjuu dobio aplauz novinarke zbog velike hrabrosti u iskrenom izgovaranju onoga što evropski lideri i diplomate „govore samo u privatnosti“, podseća Nacionale.

Kurti je ostavio narušene odnose sa obema američkim administracijama: i sa republikancima i sa demokratama. Sada kada su republikanci ponovo na sceni, Kurti ima veliki problem ranijih odluka -od optužbe da su svrgnuli Kurtijevu prvu vladu do poništavanja obaveza Kosova prema Vašingtonskom sporazumu koji je postigla Hotijeva vlada. Taj sporazum, vladajuća stranka, čak je proglasila „izdajom“ Kosova.

Godinu dana kasnije i šest meseci od Trampove inauguracije u Beloj kući, sadašnja vlada Kosova nije uspostavila nikakav kontakt sa Trampovom administracijom. Njihov pogled na region je trebalo da bude van slike u trenutnom kontekstu dva velika rata koja su u toku.

Ali, iznenada je Tramp stavio Kosovo u svoj fokus: „Rešiću ga, ponovo“, bila je poruka koju je poslednjih dana poslao.

„Takođe, tokom mog prvog mandata, Srbija i Kosovo su postajali sve ogorčeniji, kao što su bili decenijama, i ovaj dugogodišnji sukob je bio na putu da eskalira u RAT. Ja sam ga zaustavio (Bajden je oštetio dugoročne izglede nekim odlukama koje je doneo, ali ja ću to ponovo popraviti), napisao je Tramp.

Ali kakve je stavove imao Bajden?

Po dolasku na vlast 2021. godine, Bajdenova administracija je podržala Vašingtonski sporazum i nazvala ga u suštini „dobrim“ – dok je pismo Bajdenovog predsedničkog tima optužilo odlazeću (u to vreme) Trampovu administraciju za „neuravnotežen“ pristup. Aljbin Kurti, koji je takođe izašao u susret Bajdenu. Tako je, po prvi put, kosovski lider zauzeo stranu na američkim izborima.

Ali, ova Bajdenova podrška nije dugo i dobro trajala za Kurtija, Bajdenova administracija je stajala po strani i olakšala sporazum između Kosova i Srbije sa pukim zakulisnim, i ne pravno obostranim priznanjem, sporazum koji je Kurti u početku prihvatio kao „najveće dostignuće spoljne politike“ Kosova.

„De fakto“ priznanje i teritorijalna autonomija za srpsku zajednicu – to je ono što je administracija Džoa Bajdena insistirala, a što je Kurti prihvatio. U međuvremenu, Kurti je, u vezi sa prethodnom Trampovom administracijom, izjavio da postoje planovi za teritorijalnu podelu Kosova, ili kako je on to nazvao, „noževi na mapi“.

Bajdenova administracija, koju je Tramp optužio za narušavanje „dugoročne perspektive“ između Kosova i Srbije, insistirala je na sprovođenju Briselskog/Ohridskog sporazuma. Ovaj sporazum je postao osnova za (ne)guranje Kosova ka evroatlantskim integracijama sve dok ga Kosovo (ne) sprovodi.

Upitan o Trampovoj izjavi da će „rešiti“ pitanje Kosova i Srbije, Aljbin Kurti je novinarima rekao da „Srbija prvo mora da preda Milana Radoičića“.