Predstojeći izbori osiguravaju legalan ulazak Kurtijevih ljudi u makedonsko Sobranje

Beograd_240125_Željko Šajn 01
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja

Politička scena u Severnoj Makedoniji koncentrisana je na predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore. Prvi krug predsedničkih izbora biće održan 28. aprila, a drugi, zajedno sa parlamentarnim izborima, 8. maja. Dakle, demokratija uzima zamah u okvirima zakonodavnih normi i u redovnim izborima počinje borba za vlast.

Sa jedne strane, sadašnja makedonsko-albanska koalicija dve parlamentarne partije – makedonske levice SDSM i najveće albanske partije DUI – pokušaće da obezbedi opstanak na vlasti. Međutim, sudeći po anketama, to će najverovatnije sprečiti najveća opoziciona partija desničarske orijentacije u Severnoj Makedoniji – VMRO-DPMNE. Međutim, i dalje je neizvesno s kim će VMRO-DPMNE ući u koaliciju za formiranje vlasti, ako se podaci koje pružaju ankete pokažu tačnim, jer će u parlamentu osvojiti veliki broj glasova, ali ne i dovoljno da bi formirala apsolutnu vlast.

Kao što i među makedonskim partijama postoji sučeljavanje dve struje – levičarske i desničarske orijentacije, nešto slično se događa i u redovima albanskih partija. Naime, dogodio se rascep u samoj partiji DUI, najvećoj i najdominantnijoj albanskoj partiji na vlasti, ali i nekoliko manjih albanskih partija formiralo je albanski opozicioni blok i juriša na vlast. Upravo je ono po čemu će se ovi izbori razlikovati u odnosu na sve predsedničke i parlamentarne izbore to što je albanska politička struktura vidno razjedinjena, i to ne samo kada je reč o stvaranju političke perspektive na unutrašnjem planu Severne Makedonije, te o putu evroatlantskih integracija ove države, koja se razišla iz federativnog sistema socijalističke Jugoslavije. Radi ostvarenja evroatlantskih perspektiva, država je promenila Ustav i ime, a sada se nameće veliko pitanje šta je sve na tom putu čeka ukoliko albanska opozicija ostvari političku moć u Severnoj Makedoniji.

U okviru ovih dešavanja neizostavno je jedno ime – Albin Kurti, premijer tzv. Republike Kosovo, čije su težnje ka ostvarivanju Demaćijevog sna o formiranju velike Albanije sve više zabrinjavajuće. Podsetimo i da je Adem Demaći dobio ulicu u Skoplju zamenivši partizanske heroje, a samo dan kasnije, Albin Kurti je u Tetovu od strane albanske opozicije proglašen predsednikom svih Albanaca, dok se u pozadini vijorila mapa Demaćijeve velike Albanije.

No, iako ova dešavanja imaju očiglednu fašističku i nacističku notu, ni SAD ni EU nisu reagovale, što je Kurtiju dalo vetar u leđa da nastavi sa širenjem svog uticaja i na ovu zemlju. Nedavno je Kurti u Prištini ugostio sve albanske opozicionare iz Severne Makedonije, gde je dogovoreno da se za predsedničkog kandidata predloži dr Arben Taravari. Njegovim izborom unesen je razdor u Albanskoj alijansi, koja je u koaliciji sa vlašću, te je došlo do podele i ovoj albanskoj partiji.

Naime, Taravarija je na mesto predsednika Albanske alijanse postavio Zeljadin Sela, nekadašnji lider ove partije, a sada predsednik Sobranja. Raskol u Albanskoj alijansi doveo je do održavanja dva kongresa, gde su, s jedne strane, pristalice Taravarija imenovale njega za predsedničkog kandidata, dok je drugi kongres iste partije razrešio Taravarija sa funkcije predsednika Albanske alijanse i imenovao Selu za ponovnog lidera partije. No, o rešenju ovog partijskog problema najverovatnije će odlučiti zakonodavna vlast. Dok se to ne reši, Kurti će svoj program postepeno da oplemenjuje sa liderima opozicionih albanskih partija sa kojima će graditi svoju strategiju za kontrolisanje države Severne Makedonije.

Albanska opozicija programski se suprotstavlja Aliju Ahmetiju, predsedniku partije DUI, koga je Taravari u više navrata pozivao na javni politički duel, te da se više ne krije i da se kandiduje za predsednika Severne Makedonije ispred partije DUI. U ovom sukobima sve je jasnija podeljenost između Albina Kurtija i Edija Rame, albanskog premijera. Ali Ahmeti, podržavajući Ramu, otvoreno se suprotstavlja Kurtijevim stavovima.

Iako je Talat Džaferi izabran za premijera Severne Makedonije, što je veliki korak za Albance na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji, Ahmeti je u jednoj televizijskoj emisiji na RTK naglasio da još nije vreme da se Albanac kandiduje za predsednika. No, albanska opozicija smatra da je upravo ovo trenutak da se kandiduje predsednik albanske nacionalnosti, te da postoje realne šanse da se, nakon izbora, na čelu Severne Makedonije nađe predsednik iz albanskih redova.

Sva ova dešavanja na političkoj sceni Severne Makedonije, naročito u krugovima albanskih partija, preteći su za partiju DUI. Naime, albanska opozicija je odvukla veliki broj glasova, što može veoma ugroziti vladajuću strukturu, te široko otvoriti vrata opoziciji u parlamentu. Očekuje se, stoga, da Ali Ahmeti, kao lider partije DUI, predloži predsedničkog kandidata iz redova svoje partije, a nije isključeno da to bude i on.

Moguće je, u teoriji, da VMRO-DPMNE formira vlast i sa albanskom opozicijom, što bi i te kako otvorilo vrata Kurtiju da upravlja i Severnom Makedonijom. No, ispotiha se ukazuje na to da će „Kale” odlučivati o svemu. Reč je o ambasadi SAD u Skoplju, koja je smeštena u blizini otomanske tvrđave izgrađene u Sulejmanovo vreme.

Makedonski političari rade upravo ono što su zamerili SAD i EU – ćute. Izgleda da iskustvo sa Kosovom i Metohijom nije bilo dovoljno poučno, te smatraju da se takav scenario nikada ne može dogoditi Severnoj Makedoniji, zaboravljajući da je upravo tu, u Tetovu, Kurti proglašen predsednikom svih Albanaca, uz mapu velike Albanije, koja jasno pokazuje pretenzije na makedonsku teritoriju. Ne zaboravimo ni to da je tako počeo i Adem Demaći. Zapad ga je štitio obrazloženjem da u SFR Jugoslaviji vlada diktatura, a kada je došao trenutak, nakon bombardovanja Jugoslavije od strane NATO-a, proglašeno je nezavisno Kosovo. No, Makedonci se, izgleda, oslanjaju na to što su deo Severnoatlantske alijanse, gubeći iz vida da je upravo Nato dao snagu Vokerivim provokacijama za priznavanje Kosova. Uz sve to, ne treba smetnuti s uma ni da je Bugarska svojom fašističkom čizmom kročila u Severnu Makedoniju i u njoj otvorila bugarske klubove koji nose imena osvedočenih Hitlerovih saradnika.

Kome će narod pokloniti poverenje da ga vodi u svetliju, evropsku budućnost – videćemo. No, ono što će, definitivno, ovi izbori doneti jeste legalan ulazak Kurtijevih ljudi u makedonsko Sobranje.