Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti (2)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Vlada Somalilenda javno je negirala bilo kakvo učešće u predloženom planu preseljenja. Predsednik Somalilenda, Abdirahman Mohamed Abdulahi „Iro“, odbacio je izveštaje o tekućim razgovorima, navodeći da će njegova vlada proceniti svaki američki predlog samo ako bude formalno predstavljen.

Sama sugestija o takvom aranžmanu pokrenula je značajnu debatu, kako unutar Somalilenda, tako i u regionalnim i međunarodnim diplomatskim krugovima. Ovo pitanje je pokrenulo ne samo bitna pitanja o spoljnopolitičkoj strategiji Somalilenda, nego i o njegovom položaju u arapskom i muslimanskom svetu i širim geopolitičkim posledicama njegove navodne povezanosti sa politikama SAD i Izraela, posebno sada, kada se posle Odbrambenog pakta Saudijske Arabije i Pakistana, čini da arapski i muslimanski svet potpuno okreće leđa Izraelu. Imajući u vidu istorijske veze Somalilenda sa arapskim svetom, njegov strateški položaj duž Crvenog mora i njegove slabe, ali opet, uporne diplomatske kontakte sa afričkim i zapadnim zemljama, kontroverza ističe delikatan čin balansiranja koji Somalilend mora da izvrši između svojih težnji ka državnosti i geopolitičkih realnosti sa kojima se suočava.

Dodatne neizvesnosti uneo je intervju novoizabranog predsednika Somalilenda koji je dao „Gardijanu“ u maju ove godine. Ne pominjući pitanje Gaze i inicijative o preseljenju Palestinaca, on je rekao da je „međunarodno priznanje Somalilenda na pomolu“.

On je rekao da je njegova država, „na ivici međunarodnog priznanja“, što je korak koji bi podstakao tenzije na već burnom Rogu Afrike.

Predsednik Abdirahman Mohamed Abdulahi je izjavio da je „verovatno“ da će Somalilend konačno dobiti priznanje za svoje pravo na samoopredeljenje, koje je izmicalo ovoj teritoriji otkako je proglasila nezavisnost od Somalije pre 34 godine. „Priznanje je na pomolu“, najavio je Abdulahi.

Takav potez bi razbesneo Somaliju, koja bi to posmatrala kao napad na svoj suverenitet, uznemirio regionalne sile na strateškom poluostrvu i podstakao širu zabrinutost da postavlja presedan za secesionističke pokrete širom afričkog kontinenta.

Uprkos relativnoj stabilnosti i redovnim demokratskim izborima, Somalilend, teritorija od oko 6 miliona ljudi, još uvek nije priznata kao nezavisna od strane jedne nacije.

„Pitanje je vremena. Ne da li će, već kada i ko će predvoditi priznanje Somalilenda“, kaže Abdulahi.

Pozivajući se na izvore iz Somalilenda, „Gardijan“ je objavio da taj cilj, „nikada nije bio bliži zbog znakova da bi američki predsednik, Donald Tramp, mogao biti prvi lider koji će priznati samoproglašenu republiku u zamenu za izgradnju vojne baze u blizini luke Berbera, strateške lokacije u Adenskom zalivu“.

Abdulahi je otkrio da su američki vojni zvaničnici, uključujući i najvišeg oficira na Rogu Afrike, nedavno posetili Hargeisu. Očekuje se da će još jedna vašingtonska delegacija „proceniti imovinu i luku Berbera“.

Ključna američka vojna baza, Kamp Lemonije, nalazi se u susednom Džibutiju, ali raste zabrinutost zbog tamošnjeg kineskog uticaja dok Peking nastavlja da jača svoje veze sa Afrikom. „Projekat 2025“, navodni plan za drugo Trampovo predsedavanje, predložio je priznavanje Somalilenda kao „zaštite od pogoršanja pozicije SAD u Džibutiju“.

U aprilu, američki nosači aviona kod obale Somalilenda igrali su ulogu u američkim bombardovanjima Jemena, reagujući na poremećaj plovnih puteva Crvenog mora od strane Huti pobunjenika.

SAD još uvek nisu objavile nikakav formalni sporazum sa Somalilendom, ali Abdulahi je rekao da su oni uključeni u pokušaje da se zaštiti globalna pomorska trgovina.

„Mi smo partner u bezbednosti. Mi smo partner u borbi protiv terorizma. Mi smo partner u bezbednim morskim putevima za svetsku trgovinu“, kaže Abdulahi, koji je položio zakletvu kao predsednik pre 9 meseci. Za to vreme, kaže on, američki ambasador u Somaliji ga je posetio 6 puta.

Trampova administracija je podeljena oko svog pristupa Somaliji, koja i dalje smatra Somalilend delom svoje teritorije.

„Gardijan“ nije ni rečju pomenuo Palestince i Gazu, ali je teško pretpostaviti da bi ovakav ton razgovora mogao da bude vođen bez uključivanja ove opcije, koja je poznata od mnogo ranije, praktično od Trampove inauguracije, dok su globalne agencije ove vesti redovno emitovale u martu i maju ove godine, da bi se sve ponovilo u avgustu i ovog septembra.

Implikacije navodnog učešća Somalilenda u planu preseljenja u Gazi su višestruke, uz potencijalne diplomatske, ekonomske i bezbednosne posledice koje će neminovno uticati na širu regionalnu dinamiku, a posebno kako pozicija Somalilenda u ovoj kontroverzi može da uvuče u sukobe arapski i islamski svet i slomi njegove odnose sa ključnim faktorima kao što su Sjedinjene Države, Izrael, zemlje Zaliva i Afrička unija.

Ulozi sa kojima se Somalilend suočava su visoki, što sve može da dovede do paradoksalne situacije, da nepriznata teritorija koja želi priznanje, zabere da to priznanje odbije, iako mu je ono ponuđeno. Takav ishod zaslužuje punu pažnju.

Kao odgovor na ove glasine, vlada Somalilenda je izdala formalno i nedvosmisleno poricanje bilo kakvog učešća u predloženom planu preseljenja regiona Gaze, ističući svoju posvećenost palestinskim pravima i odlučnost da ostane neutralna u tekućem sukobu između Izraela i Palestinaca. U saopštenju koje je izdalo Ministarstvo spoljnih poslova, vlada Somalilenda je tvrdila: „Kategorički odbacujemo bilo kakvo učešće u predloženom planu preseljenja regiona pogođenog sukobom. Somalilend čvrsto podržava palestinsko samoopredeljenje i pravo na suverenu državu.“ Uprkos ovom poricanju, sama sugestija da je Somalilend možda razmatrao takvu ideju već je izazvala značajne diplomatske talase, stavljajući međunarodne odnose zemlje pod intenzivnu pažnju. Bez obzira da li su glasine istinite ili ne, činjenica da su dobile na značaju ističe sve slabosti nepriznatog statusa Somalilenda na međunarodnoj sceni.

Ova opcija stavlja nesiguran položaj Somalilenda na raskrsnicu dve glavne geopolitičke struje: težnje ka međunarodnom priznanju i potrebe za održavanjem jakih regionalnih saveza. S jedne strane, Sjedinjene Države i Izrael predstavljaju moćne globalne aktere, koji žele da prošire svoj uticaj na Rogu Afrike. Za Somalilend, perspektiva povezivanja sa ovim zemljama mogla bi doneti značajne diplomatske i ekonomske koristi. Pomoć SAD, uključujući stranu pomoć, transfer tehnologije, uz mogućnost formalnog priznanja, mogla bi biti dostupna ako bi Somalilend pružio podršku planu preseljenja regiona pogođenog sukobom. Takva saradnja bi nesumnjivo ojačala ugled Somalilenda u očima Zapada i potencijalno otvorila put povećanom međunarodnom legitimitetu.

S druge strane, rizik od saradnje sa SAD i Izraelom po ovom pitanju je značajan. Pozicija Somalilenda na Rogu Afrike oblikovana je njegovim strateškim značajem za arapske i afričke zemlje, koje su bile njegove najdoslednije i najglasnije pristalice u njegovom nastojanju da stekne međunarodno priznanje. Zemlje Zaliva, posebno, bile su ključne u ekonomskom razvoju Somalilenda, obezbeđujući ključna ulaganja u infrastrukturu i trgovinu, posebno kroz stratešku luku Berbera. Ove veze nisu samo ekonomske, već su potkrepljene zajedničkim osećajem kulturnog i verskog identiteta. Za ove zemlje, posebno ključnog regionalnog igrača svaki potez Somalilenda da javno podrži politiku Izraela, posebno u vezi s Palestinom – bio bi viđen kao izdaja i palestinskog cilja i vrednosti solidarnosti koje definišu arapski i muslimanski svet. To bi moglo dovesti do prekida suštinskih diplomatskih i ekonomskih veza, uključujući povlačenje investicija i pomoći, što bi bilo štetno za već slabu ekonomiju Somalilenda.

(Nastavak sutra)