Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti (4)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Usred izveštaja da je vlada premijera Benjamina Netanjahua u kontaktu sa najmanje četiri zemlje kako bi istražila prisilni transfer Palestinaca, izraelski Kanal 12 je nedavno izvestio da je „postignut napredak“ u razgovorima sa Somalilendom o ovom pitanju.

Arapska i afrička solidarnost: politički rizik izdaje Palestine

Dana 2. septembra, američki predstavnici Kris Smit i Džon Mulenar takođe su napisali pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, pozivajući na uklanjanje Somalilenda iz njegovog zabrane za putovanja u Somaliju, navodeći Hargeisu kao strateškog partnera u obuzdavanju Kine, aktivnom angažovanju i podržavanju interesa SAD, kao i „jačanju veza sa Izraelom kroz njegovu čvrstu podršku Avramovim sporazumima“.

„Proizraelske mreže nalaze se u istom vašingtonskom ekosistemu kao i jastrebovi u pitanjima bezbednosti Crvenog mora i skeptici prema Kini, i možete videti neke sponzore koji eksplicitno uparuju priznanje Somalilenda sa bližim izraelskim vezama i antikineskom retorikom. Tedovo avgustovsko pismo u kojem se poziva na priznanje je jasan primer tog okvira“, rekao je analitičar Norman. Međutim, ako bi Trampova administracija priznala Somalilend, to bi dovelo do katastrofalnih posledica u Somaliji i van njenih granica, smatra on. „To bi rizikovalo da tinjajući plamen pretvori u otvoreni plamen“, upozorava Norman.

„Ovaj takozvani 'plan preseljenja' deo je šire arhitekture moći koja se proteže daleko izvan interesa zvaničnika SAD i Somalilenda“, istakao je vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Kalifornije u Irvinu, Samar el-Buluši, koji je rekao da bi više stranih saveza u regionu moglo da podstakne političku nestabilnost.

Za Al Bulušija, sporazum koji je navodno na stolu više govori o nedostatku globalne moći regiona nego o njegovom rastućem uticaju.

„Sam čin sklapanja takvog sporazuma sa SAD i Izraelom govori o trajnim asimetrijama moći između afričkih lidera i globalnih sila“, rekla je on. „To simbolizuje nedostatak nezavisnosti lidera Somalilenda – ironično, upravo u trenutku kada traže priznanje kao suverene države.“

Politički značaj Palestine u arapskoj i afričkoj sferi ne može da se preceni. Decenijama je palestinski cilj bio tačka okupljanja solidarnosti među arapskim zemljama, oblikujući veliki deo njihove spoljne politike i regionalnih saveza. Ideja palestinskog samoopredeljenja duboko odjekuje u susednim regionima, posebno imajući u vidu istorijski i verski kontekst koji okružuje sukob između Izraela i Palestine. Za Somalilend, koji deli kulturne, verske i istorijske veze sa mnogim arapskim zemljama, mogućnost podržavanja inicijative koja se smatra štetnom za palestinske interese puna je moralnih i političkih opasnosti.

Pitanje, dakle, postaje ne samo pitanje ekonomskeih i diplomatskih dobitaka ili gubitaka, već i pitanje moralnog slaganja. Odluka Somalilenda nije samo pitanje svrstavanja uz jednog moćnog saveznika u odnosu na drugog; to je pitanje kako balansira između svojih moralnih obaveza, ekonomskih interesa i dugoročnih težnji ka priznanju.

Posvećenost arapskog sveta palestinskoj stvari nije samo pitanje spoljne politike, već i sastavni deo njegovog političkog identiteta. Zemlje Zaliva su zauzele jasne stavove po ovom pitanju, često koristeći svoj politički i ekonomski uticaj da bi oblikovale međunarodno mišljenje o Palestini. Saradnja Somalilenda sa Izraelom rizikovala bi ne samo gubitak ključnih ekonomskih veza, već i otuđenje njegovih arapskih saveznika, od kojih su mnogi bili ključni u podržavanju njegove političke stabilnosti. Štaviše, moralna optika podržavanja plana koji bi mogao da raseli raseljene osobe iz regiona pogođenog sukobom duboko bi narušila imidž Somalilenda u susednim regionima, gde pitanje palestinskih prava ostaje moćan i ujedinjujući cilj.

U lepezi brojnih analiza, insinuiralo se da bi jedan regionalni faktor, međutim, mogao da se pokaže kao ključan: Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Nesporno je da su UAE glavni partner u Somalilendu. UAE su značajno investirali u region. Njihov državni logistički gigant DP World upravlja i proširuje luku Berbera, pretvarajući je u glavno regionalno čvorište. Taj dubok ekonomski i politički uticaj pozicionira UAE kao mogućnog moćnog posrednika za sve ideje i planove.

Ukoliko bi UAE povukle svoju podršku ili preusmerile investicije negde drugde na Rogu Afrike, već nesigurna ekonomska stabilnost Somalilenda mogla bi biti duboko ugrožena. UAE, ključni investitor u razvoj luke Berbera u Somalilendu, takođe bi mogli da preispitaju svoja ulaganja, potencijalno povlačeći ili preusmeravajući finansiranje u druge regione u Africi, čime bi ugrozili rast jedne od najznačajnijih infrastrukturnih sredstava Somalilenda.

Abu Dabi je bio ključni pristalica zahteva Somalilenda za priznanje i održavanje veze sa Izraelom. To bi moglo da pomogne u posredovanju u pregovorima. Pa ipak, dok su UAE izbegli oštru osudu izraelskog rata, podržali su egipatski plan obnove Gaze – onaj koji direktno protivreči Trampovoj strategiji raseljavanja.

Za Sjedinjene Države, bliže veze sa Somalilendom mogle bi da se suprotstave rastućem uticaju Kine, uključujući njenu pomorsku bazu u obližnjem Džibutiju. Izrael bi, u međuvremenu, obezbedio diplomatsko i potencijalno bezbednosno uporište u blizini Crvenog mora.

Ideja o trajnom uklanjanju Palestinaca iz Gaze naišla je na oštre osude Ujedinjenih nacija i arapskih država, koje tvrde da bi to predstavljalo etničko čišćenje i kršenje međunarodnog prava.

Četvrta Ženevska konvencija zabranjuje pojedinačna ili masovna prisilna premeštanja sa okupirane teritorije. Zvaničnici UN su više puta isticali pravo Palestinaca da ostanu u svojoj domovini i da se vrate ako budu raseljeni.

Javno, UAE su podržali palestinsku stvar i pridružili se drugim arapskim zemljama u odbacivanju bilo kakvog plana za trajno raseljavanje stanovnika Gaze. U nezvaničnim krugovima, međutim, tvrdi se da zakulisna diplomatija Abu Dabija protivreči njegovom javnom stavu, koristeći krizu za preoblikovanje regionalnih odnosa.

Izveštaj zaključuje da predlog nije humanitarni poduhvat, već „geopolitički gambit“ koji koristi raseljena lica kao „valutu“ za postizanje diplomatskih i vojnih ciljeva. Vlade UAE, Izraela, Sjedinjenih Država i Somalilenda nisu javno odgovorile na ove konkretne optužbe.

„UAE se široko smatraju ključnim zagovornikom međunarodnog priznanja Somalilenda dok teži kontroli nad trgovinskim putevima. Berbera je glavna morska luka zemlje u Adenskom zalivu i velika atrakcija za strane sile, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate“, .

Abu Dabi je ranije investirao u susedni Džibuti u nadi da će tamo da razvije luke, ali je trenutno uključen u ogorčeni spor. Zvaničnici u Džibutiju optužuju UAE da pokušava da utiču na njegovu unutrašnju politiku kroz razvojne projekte Emirata u zemlji. Ponašanje zalivske države Džibuti je ocenio kao „prikriveni kolonijalizam“.

Sve ovo se spekulisalo pre napada Izraela na Katar, čije posledice su dovele do gradnje nove geopolitičke arhitekture u Zalivu, koja je sasvim otežala ili bolje rečeno, sasvim onemogućila realizaciju ovakvih scenarija, čak i pod pretpostavkom da su oni ikada bili realni i mogućni. UAE se pripremaju da se priključe zajedno s Katarom sporazumu između Saudijske Arabije i Pakistana. Izrael je odlučio da povuče svoje diplomatske službenike iz Abu Dabija, a odnosi Abu Dabija i Tel Aviva sasvim su zategnuti. Otuda su i ovakve spekulacije postale bespredmetne, a pitanje je koliko su i dalje vredne za SAD.

Omar Mahmud, istraživač u Međunarodnoj Kriznoj grupi sa fokusom na Somaliju, tvrdi da Somalilend ima ograničen uticaj na Trampa i američku politiku.

„Somalilend će morati da ponudi dovoljno dobar dogovor za koji Tramp vidi da je očigledno u interesu SAD“, kaže Mahnud.

SAD bi mogle da promovišu preseljenje Palestinaca kao deo bilo kog dogovora, ali to samo po sebi verovatno neće biti dovoljno i takođe bi bilo politički zapaljivo. Međutim, sama Hargejsa možda neće biti dovoljna za predsednika koji je oprezan prema stranim zavrzlamama, jer SAD i dalje mogu da pristupe lučkom objektu putem drugih aranžmana bez priznanja.

Prema rečima Fejsala Robla, istaknutog analitičara Roga Afrike, „Ako je fokus na interesima SAD, Vašington može da iskoristi Bosaso, koji se nalazi u zalivu Indijskog okeana, nudeći uporedive strateške prednosti kao Berbera.“

Somalilend se takođe suočava sa posebnom pretnjom zadiranja od strane vlade Mogadiša. Tokom godina, ukupna kopnena masa Somalilenda se smanjila, a nepriznata država je svedena na enklavu. Nedavno je somalska federalna vlada priznala provincije Sul i Sanag, koje su dugo smatrane delom Somalilenda, kao nove regionalne države ukljucene u jedinstvenu Somaliju.

Domaća razmatranja: Uloga javnog mnjenja

Dok vlada Somalilenda vodi ove međunarodne pregovore sa visokim ulozima, domaće javno mnjenje takođe igra ključnu ulogu. Skoro 80 odsto stanovnika Somalilenda se identifikuje kao muslimani, a njihovi stavovi o pitanju Gaze duboko su oblikovani verskim i humanitarnim pitanjima. Poslednjih nedelja, platforme društvenih medija i javni forumi u Somalilendu bili su ispunjeni pozivima na solidarnost sa palestinskim narodom. Stanovništvo u ogromnoj meri podržava Palestinu, a mnogi svako učešće u planu stranih sila smatraju izdajom i verskih i nacionalnih vrednosti.

Potencijal za masovne javne proteste je realan. Javno mnjenje je moćna sila u Somalilendu, i svaka odluka koja otuđuje većinu mogla bi dovesti do domaćih nemira. Krhka politička stabilnost zemlje u velikoj meri zavisi od jedinstva njenih različitih klanova i etničkih grupa, a svaki potez koji se smatra politički ili moralno pogrešnim mogao bi ugroziti to jedinstvo.

(Nastavak sutra)