Srbljak: I danas pamtim krike sa Bistrice, još se nisam oporavila

Mlađoj sebi bih rekla isto što i drugima - da slušaju svoj instinkt. Ja često i danas imam osećaj da negde ne treba da idem i kada ga ne poslušam, desi se nešto loše. Isto je bilo tog dana pre 22 godine. Meni se nije išlo na Bistricu, krenula sam zbog drugarice. Sve mi teže pada da govorim o tome i u jednom trenutku sam odlučila da ne dajem izjave za medije zato što dodatno otvaram rane, pričam svake godine isto, a ništa se ne menja. Ipak, u nekom trenutku sam pomislila da ne treba da ćutim zbog onih koji su pucali, zbog tih monstruma, jer ne znam koju bih drugu reč upotrebila. Da im bar 13. avgust svake godine bude opomena za ono što su uradili, rekla je u KOntekstu Dragana Srbljak iz Goraždevca, jedna od ranjenih u pucnjavi na Bistrici 2003. godine.

Gotovo 100 hitaca ispaljeno je na decu koja su se kupala na reci. Jedan mladić i jedan dečak su stradali, četvoro dece je ranjeno. Među njima je bila i tada trinaestogodišnja Dragana. Tri metka u nozi ostavila su trajne posledice - skočni zglob oštećen joj je 80 odsto.

„Sećam se svega. Drugarica i ja smo zamenile papuče u putu jer su njene bile velike. Žurile smo i trčale kao da nas nešto tamo čeka, da nismo trčale ne bismo ni stigle u vreme pucnjave. Ona je otišla da se kupa, ja sam krenula po svoje papuče i samo sam pala. U tom trenutku ogluvim i zanemim skroz od pucnjave. Pala sam na put kojim su morali svi da prođu i pobegnu, ali nikog nisam videla. Kasnije kad sam istraživala, to je trauma, to je ustvari zaleđenost. Naš mozak prepoznaje da će se nešto desiti i misli da u stanju zaleđenosti može to da izbegne. I pošto je meni i danas ta trauma zaleđena, sada znam zbog čega sam ja to svima prepričavala kao da je neki film, a ne kao da sam ja to doživela“, objašnjava Srbljak.

Kaže da Bistrica koja u Goraždevcu razdvaja Srbe i Albance nikada nije bila bezbedna, ali da je bilo jedino mesto na kome su deca mogla da se rahlade tokom leta. Iako su joj roditelji branili da boravi na reci, objašnjava zašto se tog dana nisu bunili.

„Za ove 22 godine nikom nisam javno ispričala. Dan pre nego da se desio zločin na Bistrici, mama je otputovala u Ostrog gde sanja san kako masa ljudi juri za svojom decom. I u jednom momentu je neko hvata za ruku i kaže joj 'gospođo, sklonite se, bar su vaša bezbedna'. Mama se zorom vratila iz Crne Gore, pucnjava je bila u jedan sat popodne. Došla je mirna i spokojna zbog sna i samo mi je rekla da idem i da se vratim do ručka“, seća se gošća KOnteksta.

Na reci je bila i Draganina starija sestra sa tadašnjim momkom, današnjim suprugom, koji je prvi skočio u pomoć.

„Ja, kako sam pala i kako se metak okretao kroz petu, skočni zglob, on je tako zakucavao moju nogu u zemlju. I tako je prštala krv na sve strane. Ja sam bila krvava cela. Zet me je nosio dok nisu naišla prva policijska kola. Tu me je ostavio i krenuo da druge spasava. Sestra je bila pored njega i nažalost sve to videla. Njen najbolji drug Ivan Jovović je preminuo, bio je iza mene. Ja se sećam njegovog krika kad je pao. Još jedan dečak Pantelija Dakić je, takođe, stradao“, kaže Srbljak.

Put do bolnice, seća se, bio je dug i težak.

„Ni danas mi nije jasno da se tog dana smenjivala vojska, da sateliti nisu snimali. Vozilo Kfora je bilo na ulazu u selo, na srednji sela, pored crkve, pored škole, pored reke. Tog dana nije bilo nikog. Odvoze me u italijansku bazu, gde smo inače lečili, rekli su da nema lekara. Odlazimo do pećke baze, međutim, Kfor preprečuje put i kaže da nas vozi u pećku bolnicu gde su albanski lekari. Stavljaju mi gips na prostrelnu ranu iako sam krvarila. Pantelija Dakić je u istu bolnicu došao živ, a kasnije su njegovom ocu saopštili da mu je sin preminuo. Na insistiranje moje majke, otišli smo u mitrovačku bolnicu gde sam stigla u poslednji čas. Lekari su rekli da me je od smrti delilo 10 minuta“, rekla je gošča podkasta.

Usledile su godine terapije koja traje i danas. U međuvremenu, Dragana je završila studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Severnoj Mitrovici, ali se u potrazi za poslom preselila u Beograd gde živi i radi od 2016. godine. 

„Nažalost, nisam uspela da se bavim psihologijom jer, pre svega, sebe nisam izlečila. Pokušala sam da radim u školi sa decom. Međutim, kako da sa decom radi i da im pomaže neko ko ni sebi nije pomogao. Mogu da kažem da sam pobegla iz te škole. Nisam otišla, nego sam pobegla i pitala sam se šta mi ovo trebalo. Za vreme studija sam radila u apoteci i zavolela sam taj posao. Vratila sam se apoteci i radim kao farmaceutski tehničar. Ono što je bitno je da radim ono što volim, ali nažalost, zbog mojih povreda ne mogu da stojim baš celo radno vreme. Tako da sad tražim neko novo rešenje“, rekla je Srbljak.

Gošća Konteksta je govorila i o odrastanju u Goraždevcu, o životu pre tragedije koja je obeležila život tog metohijskog sela.

„Iako je bilo ratno stanje, ja mogu slobodno da kažem da je bilo zabavno. Zato što mi kao deca ne razmišljamo kao odrasli šta znači tenk pored kog prolazim kad idemo u školu. To je meni bilo zabavno. Šta znači avion koji prolazi non-stop? Šta znače žice oko nas? Italijanski vojnici su se stalno trudili da nas animiraju, da nam svaki dan bude zabavan. Organizovali su žurke, za Novu godinu donosili poklone“, kaže Srbljak.

Kada joj nedostaje snage i strpljenja, Dragana se seti reči svoje majke da neće otići iz Goraždevca čak i ako se desi Hirošima.

„Razmišljala sam o tome koliko smo mi sa Kosova predodređeni da budemo tolike žrtve, mislimo da moramo da prođemo kroz sve što nam se dešava. Ne želim da verujem u loše, ne želim da verujem da će povreda da me sabotira u daljem životu, imam snage da se i dalje borim sa fizikalnom terapijom”, poručuje Srbljak.

Ipak, ne veruje da će se saznati istina o događaju koji joj je promenio život. Slučaj je zatvoren 2010. godine zbog nedostatka dokaza.

„Rekli su mi da se dešavalo da posle nekoliko godina ljudima proradi savest, da se pojave i priznaju krivicu i tako dalje. Ja sam od starta izjavljivala da verujem u Božju pravdu, verujem u Boga“, zaključuje Srbljak.

Ceo razgovor Dragane Srbljak sa Draganom Biberović možete pogledati u video prilogu.