U kakvim uslovima borave uhapšeni Srbi u kosovskim zatvorima?

Zatvor u Gnjilanu
Izvor: RSE

“Uzimajući u obzir činjenicu da život Srba na Kosovu zbog odsustva mnogih prava i sloboda danas generalno liči na zatvorski, oni koji se neosnovano nalaze u zatvorskim ćelijama, a radi se o desetinama uhapšenih, zajedno sa svojim porodicama proživljavaju svojevrsni unutrašnji krug pakla”

Priredio: Miloš Garić

Ruke u ranama od vezivanja, hematomi po glavi i telu, svuda vidljivi ožiljci od batina, u ovakvom stanju oficir za vezu Dejan Pavićević zatekao je prošlog leta Srbe zatočene u pritvorskim jedinicama u Grdovcu kod Podujeva i zatvoru u Gnjilanu. Izveštaj sa tim detaljima predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je šefu evropske diplomatije Đuzepu Borelju i izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.

U prethodnih nekoliko godina na Kosovu uhapšene su desetine Srba pod apsolutno sumnjivim optužbama, najčešće za “ratne zločine, kršenje ustavnog poretka i širenje nacionalne mržnje”, a prošlo leto je posebno bilo mučno zbog primene prekomerne sile policije i kršenja procedure prilikom hapšenja. Oficir za vezu je tada u zatvoru u Grdovcu razgovarao sa uhapšenim - Milunom Milenkovićem, Nemanjom Vlaškovićem, Milovanom Božovićem i Daliborom Spasićem, dok je u Gnjilanu posetio Radoša Petrovića i Dušana Obrenovića, koji su svi pretrpeli tešku represiju.

U međuvremenu, posle više meseci pritvora, jedan broj njih je pušten da se brani sa slobode, a nekima su izrečene zatvorske kazne. Hapšenja bez jasnog i opravdanog osnova se, međutim, iako ređe, i dalje dešavaju. Oni koji se u ovom momentu nalaze iza rešetaka, treba napomenuti, ne žale se na torturu i preterano loše uslove, ali većina iznosi molbu za premeštanje u zatvor u Severnoj Mitrovici, kako bi porodice mogle lakše da ih posećuju.

Mnoge Srbe, protiv kojih se na Kosovu vodi postupak za navodne ratne zločine, pravosudne vlasti drže u pritvorima iako postoje uslovi da im se sudi sa slobode. Tu su posebno indikativni slučajevi povratnika Gavrila Milosavljevića i Žarka Zarića. Oni su onemogućeni da sa porodicama žive na svojoj imovini na Kosovu, čime se jasno šalje poruka svima koji žele da se vrate da o tome dobro razmisle, jer lako mogu da im se dese hapšenja u montiranim sudskim procesima.

Samice u Grdovcu

Jedan od drastičnih slučajeva je i hapšenje Slađana Trajkovića, koji je od decembra 2022. godine u zatvoru Grdovac kod Podujeva, a optužen je da je navodno počinio ratni zločin, iako je u prethodnom periodu dugo bio zaposlen u Kosovskoj policiji. Sud u Prištini nedavno je ponovo odbio predloge odbrane da mu se sudski pritvor zameni blažom merom, za koju je ponuđeno i jemstvo.

Trajkovićeva supruga Suzana za Kontekst kaže da situacija sa Slađanovim stanjem nije mnogo promenjena.

“On je dijabetičar. Mi odnesemo lekove u ambulantu, ali mu ne daju. Skoro je zamalo pao u komu, pošto mu je šećer pao na dva. On ne želi da priča puno o tome, ali mislim da se nije mogo šta promenilo. Od skoro su im u zatvoru odredili da mogu da imaju samo dva komada garderobe, dve trenerke i dve majice. Vratili smo dosta stvari. Ostavili su mu da jednu trenerku i majicu može da obuče, a zamenu da opere”, objašnjava Suzana Trajković.

Advokati uhapšenih Srba nisu previše raspoloženi da govore o uslovima u kojima njihovi branjenici borave u zatvorskim ćelijama, kako im kod zatvorskih uprava ne bi dodatno ugrozili položaj.

Zatvor visokog rizika u Grdovcu, selu nedaleko od Podujeva, sagrađen je 2014. godine sredstvima Evropske unije i namenjen je pre svega Srbima. Ovde se trenutno nalazi njih nekoliko desetina, uglavnom zbog navodnih ratnih zločina. Zatvorenici u Grdovcu kod Podujeva poslednjih meseci, bez ikakvog posebnog razloga, provode po 22 sata dnevno u totalnoj izolaciji, a sve njihove molbe da se ta mera ukine ostaju bez odgovora.

Advokat Predrag Miljković objašnjava da uslovi u zatvoru u Podujevu nisu sjajni, ali da se mora konstatovati i da postoje zatvori sa lošijim uslovima.

“E sada, što se tiče samog zatvora u Podujevu on je koncipiran tako da je svaki zatvorenik, pa i pritvorenik, sam u ćeliji. Dakle, svaka ćelija ima samo jedan krevet. To konkretno predstavlja najveći problem pritvorenicima, jer su 22 od 24 časa sami u ćeliji, a dva sata dnevno provode u šetnji. Uz svo razumevanje da je u pitanju zatvor visoke sigurnosti, ipak pritvorenici u njemu ne smeju biti u celosti poistovećeni sa zatvorenicima, jer su to lica koja su tu dok traje istraga i eventualno tokom sudskog postupka. Pritvorom se obezbeđuje da oni ne odu u bekstvo, međutim, oni moraju uživati sva prava kao i lica koja se brane sa slobode”, napominje Miljković za Kontekst.

Ono što izdvaja kao veliki problem za branioce je to što nisu u mogućnosti da adekvatno pripreme odbranu. Takođe, postoje značajne primedbe i što se tiče hrane i lekova.

“Nije dozvoljeno unošenje elektronskih uređaja, laptopova, što nam onemogućava da zajedno sa klijentima analiziramo video snimke kao dokazni materijal. Dalje, korektivna služba Kosova odbija da pritvorenike premesti iz Podujeva u Mitrovicu iako su oba zavoda “visoke sigurnosti”. To se takođe odražava na njihovu odbranu jer im branioci ne mogu toliko često ići u posetu kao što bi išli da su oni smešteni u Mitrovici. Što se tiče hrane i lekova oni hranu osim doručka ručka i večere mogu kupovati u tzv. kantini jednom nedeljno, ali su me nedavno obavestili da su ionako mali broj namirnica nedavno smanjili. Po pitanju lekova, oni dobijaju terapiju koju im odredi lekar u ustanovi, a ne onu koju inače imaju”, navodi neke pojedinosti advokat Miljković.

Loša zdravstvena zaštita

Pritvorenici i zatvorenici u Grdovcu su odvojeni u dnevnim šetnjama po nacionalnosti, pa tako Srbi i Albanci imaju odvojene termine boravka u dvorištu, verovatno da bi se izbegli eventualni sukobi.

Advokat Miloš Delević ističe da je u pitanju zatvor sa maksimalnim merama bezbednosti i da uslovi u njemu sami po sebi nisu laki.

“Strožije su kontrole, ređe su posete porodica. I za razliku od drugih zatvora na Kosovu, pritvorenici i osuđenici su sami u ćelijama. Od 24 sata 22 su takoreći u samici. Bilo bi poželjno da se pre svega omogući bolja zdravstvena zaštita pritvorenika i osuđenika. Lekari ne dolaze u dovoljnoj meri često da ih pregledaju. Takođe, ozbiljnije bolesnike ne vode dovoljno često na institut u Prištinu, na detaljnije kontrole”, naglasio je Delević za Kontekst.

Advokat Jovana Filipović istakla je da uhapšeni koje ona zastupa nemaju tako velike pritužbe, kao što je to bio slučaj ranije.

“Što se tiče njihovog lečenja, situacija se popravila. Najveći problem u ovom trenutku je pružanje medicinskih usluga ili njihova neadekvatnost. Mnogi osuđenici koji imaju zdravstvene probleme nemaju adekvatnu medicinsku pomoć u smislu redovnih pregleda i poseta lekaru ili svakodnevnog praćenja nivoa šećera u krvi. Takođe, problem je što nisu u mogućnosti da uzimaju redovnu terapiju, koju im je prethodno propisao lekar, već su prinuđeni da uzimaju određene zamene za te lekove. To se dešava iz razloga što su tim osobama date terapiju lekovima iz Srbije, koji se ne mogu nabaviti na Kosovu”, objašnjava Filipović.

Srbi na Kosovu danas moraju da se bore za svaki milimetar prava i slobode, kako oni iza rešetaka, tako i oni izvan samih zatvorskih zgrada.