Ko to tamo piše pisma: Uloga mosta na Ibru i borba za politički opstanak

"Fijasko u Savetu Evrope na površinu izbacio rascep u pozicijama vodećih predstavnika kosovskih vlasti i njihovim planovima za dalje. Kurti poručuje da razlike u političkom delovanju između njega i Vjose Osmani nisu nepremostive, ali svi vide da im se putevi razilaze"

Priredio: Miloš Garić

Od momenta kada je 2020. Vjosa Osmani odlučila da krene u samostalnu političku karijeru izvan matičnog Demokratskog saveza Kosova, praveći pakt sa Aljbinom Kurtijem i njegovim Samoopredeljenjem, više puta su se u prištinskoj političkoj čaršiji pojavljivale priče o ne tako dobrim i još manje iskrenim relacijama između dva kabineta, premijerskog i predsedničkog.

Stare veze i podrška, koju Osmani ima u delu establišmenta u Vašingtonu, njen uticaj na Kosovu suprotstavljaju Kurtijevoj ideji o sopstvenom značaju i političkoj ulozi među Albancima. Istovremeno, Kurtijev loš imidž u SAD i njegovo oslanjanje na berlinske i londonske krugove, od početka su povećavali rivalitet dva kabineta u Prištini.

Posle teškog neuspeha kosovskog političkog vrha u vezi sa prijemom u Savet Evrope prošlog meseca, raniji tinjajući sukob pretvorio se u otvoreno neslaganje i prebacivanje odgovornosti.

Analitičari u Prištini smatraju da je primedba predsednice Osmani na račun ministarke spoljnih poslova Donike Gervale Švarc, zbog toga što je nije obavestila o pismu koje je uputila predsedavajućem Parlamentarne skupštine SE, zapravo njen pokušaj da se ogradi od neuspeha Kurtijeve vlade kada je reč o članstvu Kosova u toj međunarodnoj organizaciji. 

Da podsetimo, Gervala je uputila pomenuto pismo sa obećanjem da će umesto Nacrta statuta Zajednice srpskih opština koji je prošle jeseni poslao Brisel, Priština sama napraviti nacrt i odneti ga na ocenu Ustavnom sudu, ali tek kad dobije članstvo u Savetu Evrope. Mnogi analitičari, među njima i novinar i publicista iz Prištine Veton Suroi, smatraju da je to pismo bilo pogrešno po sadržini, kao i po načinu i trenutku kada je poslato.

Iskusni politički analitičar Nedžmedin Spahiu složio se sa reakcijom Vjose Osmani, ali je istakao da je trebalo da reaguje i kada je ministar infrastrukture Ljiburn Aljiu nedavno izjavio da je "Kosovo privremena država", jer je to, smatra, mnogo ozbiljnije pitanje. Spahiu se slaže da Osmani očigledno nije na istoj talasnoj dužini sa Kurtijevim kabinetom.

“Ne znam zbog čega tačno su odnosi Vjose Osmani i Aljbina Kurtija postali loši, samo znam da razlog nije onaj koji se iznosi u javnosti”, ostao je zagonetan Nedžmedin Spahiu u izjavi za Kontekst.

Most na Ibru za kraj mandata

Poslanik DPK Bekim Hadžiu oglasio se tvrdnjom da Vjosa Osmani nije napravila koaliciju sa Samoopredeljenjem zbog interesa građana, već zbog svog političkog interesa. 

“Prevarila je Fatmira Sejdiua, Isu Mustafu, čak i Kurtija, okretanje leđa za nju nije ništa strašno", kaže Hadžiu.

Šta je Kurti postigao podsticanjem Gervale da bez znanja Vjose Osmani piše čelnim ljudima Saveta Evrope i šta predsednica sada planira otvaranjem direktnog sukoba sa vladom?

Analitičar Bljerim Burjani za Kontekst objašnjava da je kosovska vlast u situaciji koja se zove institucionalna kriza. 

“Nepovoljna je situacija, koja traži dobar menadžment i da se reaguje bez panike. Pre više od godinu dana postojale su nesuglasice između premijera Kurtija i predsednice Osmani, ali nisu izašle na videlo. Problem je nastao zbog nekih država Kvinte koje su bukvalno stopirale članstvo Kosova u Savetu Evrope, i stvorile krizu na Kosovu. Mislim da je Kurti prevaren od strane neke od zemalja po pitanju članstva Kosova u Savet Evrope, jer je uslov bio samo jedan, da se implementira odluka Ustavnog Suda o zemljišu manastira Dečani, ali posle toga su postavljeni uslovi da se implementira i sporazum o Zajednici srpskih opština, što su blokirali Kurti i kosovske institucije”, napominje Burjani.

Međunarodna zajednica je, kaže, dala više političkog prostora predsednici Osmani. Kurti je, u međuvremenu, povlačio samostalne poteze, a otvaranje mosta na Ibru je poslednji u nizu, i na neki način njegov uvod u izbore.

“Neke države su Osmani stavile u prvi plan, SAD, ali i neke evropske države. Takva situacija nije bila povoljna za Kurtija, koji je ostao sam, i odluke koje smo videli u severu su Kuritjeve unilateralne odluke, bez konsultacija sa Zapadom. Ti događaji su zavadii Kurtija i Osmani. Sada Kurti ima samo još jednu odluku na raspolaganju, da primeni sporazum o otvoranju mosta na Ibru za saobraćaj. To je ostalo Kurtiju još uoči izbora, i može da zatvori svoj četvorogidišnji mandat”, poručuje Burjani.

Po njegovoj proceni, parlamentarni izbori mogu da budu održani u septembru ili oktobru. 

“Zapravo, međunarodna zajednica je obećala Srbiji i Vučiću da neće biti članstva Kosova u Savetu Evrope bez impelementacije sporazuma o Zajednici srpskih opština, i to je doprinelo ovom ružnom prizoru odnosa Kurtija i Osmani. Pominju se i vanredni izbori, tako bi međunarodna zajednica srušila kosovske institucije, i vladu koja je u blokadi. Mislim da postoji mogućnost da izbori budu održani u septembru ili oktobru”, zaključuje Burjani.

Politikolog Ognjen Gogić procenjuje da između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani postoje značajne razlike kada je reč o odnosima prema zapadnim partnerima. 
“Osmani je više prozapadno orijentisana dok se Kurti ne ustručava da tera inat zapadu. Kad god bi izbila neka kriza u odnosu između Prištine i Zapada ta razlika je izlazilo na površinu, samo što se Osmani uvek o tome izjašnjavala na mnogo diskretniji način. Određenim suptilnijim porukama i eufemizmima, poput toga da je potrebna veća koordinacija sa zapadnim partnerima, Osmani je pravila distancu između sebe i Kurtija kako njeni odnosi sa zapadnim centrima ne bi bili dovedeni u pitanje zbog tih postupaka Kurtija. Često se susretala sa  ambasadorima ili drugim zvaničnicima kako bi pokazala da nije ona ta koja narušava odnose sa Zapadom”, objašnjava Gogić za Kontekst.

Šta želi Kurti?

U situaciji oko Saveta Evrope, ipak, stvar je drugačija, zato što Osmani nikada tako otvoreno i eksplicitno nije napravila distancu i iznosila kritike povodom postupaka Kurtijeve vlade. 

“Pitanje je zbog čega se ovog puta opredelila da bude toliko direktna. Možda se radi o tome da je Osmani svesna koliku je štetu pismo koje je Gervala uputila Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zapravo nanelo samoj diplomatiji Kosova, jer je taj čin pokazao visok nivo diletantizma i uopšte nepoštovanja Zapada od strane Kosova. Međutim, možda se radi o tome što je Gervala iz stranke Gudžo, koji je osnovala Osmani. Kurti je verovatno namerno to uradio tako da Gervala pošalje pismo kako bi pokazao da pokaže da on zapravo kontroliše i partiju koju je Osmani osnovala. U kontekstu predstojećih izbora Kurti verovatno želi da pokaže da on ima preovlađujući uticaj i u toj partiji i da se Osmani ništa ne pita. Vjosa Osmani kao predsednica Kosova ne može da bude uključena u partijski život. Međutim, ona ipak mora da očuva neki uticaj u svojoj partiji kako bi se vratila kada joj istekne mandat. U ovoj situaciji se na neki način zapravo odvija i bitka za to njeno mesto u političkom životu. Osmani je, s jedne strane, ovo doživela kao udar na svoju poziciju, ali je, s druge strane, videla i kao priliku da stekne političke poene tako što bi na Kurtijevu vladu prebacila teret za neuspeh Kosova da uđe u članstvo Saveta Evrope”, zaključuje Gogić.