Uloga sujete i pakosti u politici: Šta Kurti postiže zabranama ulaska na Kosovo?

“Zatvaranje administrativnih prelaza ka Kosovu za srpskog patrijarha i vladike SPC, a zatim i sprečavanje gostovanja popularne pozorišne predstave iz Beograda, u svega nekoliko dana protekle nedelje, može da se posmatra kao pokazatelj moći aktuelnih vlasti u Prištini, ali i kao odraz primitivizma u očajničkom pokušaju da se prikrije sve izraženija praznina, frustracija i teskoba jedne neuspešne politike i njenog lidera”

Priredio: Miloš Garić

Aljbin Kurti je ljut zbog neuspeha u vezi sa učlanjenjem u Savet Evrope i traži kompenzaciju, kažu poznavaoci političkih prilika, tumačeći odluku Prištine da prošlog ponedeljka, tek 12 minuta pre nego što je srpski patrijarh Porfirije došao na Merdare, objavi odluku o odbijanju njegove posete Pećkoj patrijaršiji.

Očigledna namera da se na ovaj način napakosti vladikama SPC, Vučiću i Srbiji, ali i pošalje poruka zapadnim zemljama, koje od Kosova traže da formira Zajednicu srpskih opština ako hoće u Savet Evrope, govori zapravo o nivou anarhije koji vlada na Kosovu i koliko Kurtijeva vlada gubi konce sa realnošću.

Nije ovo, naravno, prvi put da se izriču zabrane za ulazak na prostor Kosova. Na spisku onih kojima poslednjih godina nije dozvoljeno da pređu Jarinje, Merdare ili Brnjak su humanitarni radnici iz Republike Srpske, čelnici Kancelarije za KiM Vlade Srbije, francuski humanitarac Arno Gujon, novinari, umetnici, političari...

Enver Hodža je nekada poput Staljina i Josipa Broza pokušavao da zabrani crkve i sveštenike, u to vreme su skidane i “opasne” pozorišne predstave sa repertoara, živelo se u nekoj vrsti dobrovoljne izolacije, vrlo slično onome što danas na Kosovu u delo sprovode Aljbin Kurti i Dželjalj Svečlja.

Samo kratkoročan rezultat

Šta Kurti ovim besmislenim potezima misli da ostvari? Koliko za takvo ponašanje ima podršku među Albancima na Kosovu? Ima li u svemu tome bilo kakve logike ili je sve stvar hira i pakosti?

Književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević za Kontekst kaže da je u albanskoj javnosti porasla potreba da bi trebalo “ograničiti, regulisati i smanjiti” broj Srba koji posećuju Kosovo i Metohiju.

“To se naročito dešava u protekle dve godine. Albansku javnost dolazak Srba na Kosovo uznemirava, naročito one koji se izdaju za liberalne, slobodne aktiviste i javne ličnosti, i oni uglavnom usmeravaju institucije i ekstremiste i određuju "akcije", ukazuje Rakočević.

Dodaje, da je u cilju stvaranja “kosovarske državne nacije” očito neophodno prekinuti svaki kontakt sa Beogradom.

“Zabrane istaknutim ličnostima čine taj obračun vidljivim i uticajnim na najširem mogućem planu. Što se same Kurtijeve vlasti tiče zabrane mu donose kratkoročnu korist u biračkom telu koje živi "idealnu nezavisnost". Dugoročno, zabrana slobode kretanja crkvenim velikodostojnicima, umetnicima, knjigama i proizvodnja mržnje na prelazima stvara trajnu frustraciju, koja će sve učiniti da te prelaze, u budućnosti, jednostavno ukloni i izbriše. Oni služe za zaštitu kriminalaca i oni se na njima osećaju sigurno, s druge strane normalni ljudi su izloženi podozrenju i osećaju se kao kriminalci - zato su to fabrike mržnje, a zabrane ulaska su njihov najuspešniji proizvod”, objašnjava Rakočević.

Iskusni politički analitičar iz Južne Mitrovice Nedžmedin Spahiu smatra da se u slučaju zabrane ulaska nekim predstavnicima srpskog društva na Kosovo radi pre svega o zadovoljenju Kurtijeve sujete.

“Kurti zabranom ulaska Srbima na Kosovu ne dobija ništa, to je samo njegova sujeta i ništa drugo. Ove zabrane nisu u interesu Kosova. Posledice toga bi mogle da budu zaoštravanje odnosa između Beograda i Prištine. Dalje zaoštravanje uopšte nije interes Kosova, naprotiv, interes Kosova je poboljšanje odnosa. Ovo svakako nisu valjane odluke.

Motiv ovakvih odluka je čisto dokazivanje da je on neko, da je važan i da može to da radi”, ocenjuje Spahiju za Kontekst.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da se ovde radi o nekoj vrsti jeftinog revanšizma Aljbina Kurtija.

“Zabrane koje se događaju nemaju smisleno objašnjenje i naravno dobijaju veliku pažnju. Radi se najčešće o političkim figurama, uglavnom Petru Petkoviću iz Kancelarije za KiM, što jeste kršenje postignutih sporazuma, i to je čista pakost, neka vrsta jeftinog revanšizma. Razlog je uglavnom nešto kao ovo sad zbog neuspeha u Savetu Evrope, jer nisu uspeli da se učlane. To je pokušaj nekog revanšizma i jeftine satisfakcije, kako bise uzeo neki politički poen”, napominje Gogić.

Ko može, a ko ne može?

Ali, slučajevi kao što je nedavna zabrana patrijarhu Porfiriju da uđe na Kosovo, a zatim i glumcu Nenadu Jezdiću, koji je imao zakazana izvođenja Knjige o Milutinu, dodaje, to je potpuno nerazumljivo.

“Verskom poglavaru da se zabranjuje ulazak i nekome ko je glumac, to nema nikakvog smisla. Zato nema ni zvaničnog obrazloženja. Što se tiče političkih zvaničnika njima uglavnom unapred saopšte da neće da ih puste preko administrativnih prelaza, ali u pojedinim slučajevima ljudi koji nisu iz sfere politike oni tek kada dođu na prelaz saznaju da ne mogu da prođu dalje. To je generalno vrlo netransparetan proces. Zbog čega neko ne može da uđe i koliko ta zabrana traje? To je potpuno kontraverzna praksa”, konstatuje Gogić za Kontekst.

On, međutim, smatra da treba naglasiti da se svakoga dana odvija kretanje stanovnika preko administrtivnih prelaza sa centralnom Srbijom u oba pravca i najčešće nema nikakvih problema.

“Ljudi prelaze s jedne na drugu stranu administrativne linije i to je od velike važnosti. Ne treba imati strah, neophodno je da što više ljudi svakoga dana dolazi na Kosovo, to će biti najbolja poruka onima koji bi da zabranjuju kretanje, da su ti pokušaji osuđeni na propast”, zaključuje Gogić.