Filmsko-književno veče u Lipljanu: Tradicija, običaji i bogatstvo srpskog jezika

U Lipljanu su večeras prikazani filmovi „Božana“ i „Običaj u amanet“ autora Žarka Joksimovića i Aleksandra Miladinovića, a projekciju je pratilo čitanje poezije i pretpremijerno izvođenje monodrame „Bože, vrti mi pamet“ autora Srećka Simića.

Filmovi prikazani u holu Osnovne škole „Braća Aksić“ govore o običajima – „Božana“ o lazaricama u Sirinićkoj župi, dok „Običaj u amanet“ donosi priču o tradicionalnom farbanju jaja u Orahovcu. Zajedničko za oba filma je da su ispričani na lokalnim dijalektima.

Autor filmova, dugogodišnji novinar Žarko Joksimović ističe da je srpski jezik bogat dijalektima i da su se večeras u Lipljanu čuli originalni govori različitih krajeva Kosova.

„Ceo sam radni vek proveo na terenu i bio u prilici da slušam bisere srpskog jezika na različitom govoru, od Gore, pa do severa, gde i oni imaju neke specifične detalje. Kada su Gora, Sredačka župa, Prizren i Sirinićka župa u pitanju tu su samo nijanse, ali je milina slušati ih i prava sreća je kada isprovocirate sagovornika koji će vam otvoriti dušu i ispričati priču na svom originalnom jeziku. Olivera (Radić) koleginica koju ste videli u priči `Običaji u amanet` je neko ko predano radi na očuvanju tog govora, sakuplja te reči, i pretpostavljam da će uskoro izaći rečnik. Tako se čuva bogata zaostavština“, rekao je Joksimović.

On je ukazao da je Lipljan uvek pogodno mesto za kulturna dešavanja.

„Ne samo prostor škole `Braće Aksić`, već i sama činjenica da postoje dva hrama i taj prostor oko tih drevnih svetinja je, ne samo duhovni, nego prostor u kome se kultura može negovati i pokazivati publici. Lipljanci, koji su istrajali do dana današnjeg, zaslužuju da im se pruži takva prilika“, rekao je Joksimović.

Napomenuo je da su filmovi nastali zahvaljujući projektu Ministarstva za informisanje Vlade Srbije i da će biti ponuđeni lokalnim televizijama za emitovanje.

Pesnik, autor teksta u filmu „Božana“ i ujedno i narator Đura Petković kaže da je priča ispričana na prizrensko-timočkom dijalektu, a da svaki detalj u filmu ima poseban značaj.

„Ja sam odrastao u toj sredini i mislim da ova nošnja koju ste videli u filmu, koja se jednom godišnje iznosi iz ormana gde stoji sa lavandom kako bi što duže trajala, ima posebno neko magijsko dejstvo, jer ona na taj dan, na Lazarevu subotu, otkriva svaku poru lepote devojke koja je nosi. U svakom šavu te nošnje je utkana po jedna priča, po jedna poezija, po jedna radost i kada se oblači ona otvara jedan novi svet i ona je novi kosmos“, rekao je Petković.

Na pitanje da li je i devojka Božana postojala, odgovara potvrdno i dodaje da je to slučaj sa svim likovima iz njegovog stvaralaštva.

„To su male, sitne fikcije, između ostalog, ali su stvarne. To su moja lična osećanja i ja se trudim da ih prenesem onako kako najbolje znam i umem. Pisao sam neke pripovetke o detinjstvu jer me ti zvuci detinjstva naročitu vežu za neke meni drage ljude, kao što su deka i baka, a naravno ljubav kao večita inspiracija, inspiracija je ples sa devojkom koja vam se sviđa i vi ste jednostavno u nju zaljubljeni, i samo se prepustite njoj i dozvolite joj da vas vodi, a vi nemate pojma kuda će vas odvesti“, navodi Petković.

Glumica Amaterskog pozorišta „Gnjilane“ Jelena Janković izvela je pretpremijerno deo monodrame „Bože, vrti mi pamet“ autora Srećka Simića.

„Čitala sam jedan deo iz opusa Đure Petkovića, nekoliko njegovih pesama, a u drugom delu programa pročitala sam uvod, sam početak monodrame `Bože, vrti mi pamet`, koja je pisana na kosovskom dijalektu. To je monodrama koju bi trebalo da počnemo da radimo, pripreme su u toku, i trebalo bi da se spremi do Vidovdana“, rekla je Janković.

Iako je profesor ruskog, ali i srpskog jezika i književnosti, gluma je njena prva ljubav.

„Od malena sam na sceni, od predškolskog uzrasta. Volela sam to da upišem, i da se time bavim, nisam uspela da upišem akademiju u Skoplju, nisam htela da probam ponovo jer sam smatrala da treba iz prve da bude, ali nisam odustala od toga i amaterski se time bavim“, rekla je Janković.

Nekadašnji novinar „Jedinstva“ Novica Kitić pročitao je tri priče na „kosovačkom“ dijalektu, a takvih ima 150 u knjizi „Kosovske kaže“.

„Još kao dete čuvao sam stoku sa starim ljudima, za to vreme stari ljudi nisu bili školovani i zadržali su taj stari kosovački dijalekt, iako nisu bili školovani, bili su mudri i od njih sam mogao da naučim dosta stvari o životu. Družeći se sa njima beležio sam stare izraze koji se kod mladog naroda sve manje upotrebljavaju“, rekao je Kitić.

Program je pevanjem obogatila Jefimija Vasić, učenica OŠ „Braća Aksić“.

Promocija filmova održana je u organizaciji OŠ „Braća Aksić“, Doma kultura Lipljan sa sedištem u Donjoj Gušterici i „Produkcija link“.