Krojački atelje Kopaonik zlatovezom čuva slavnu prošlost - od šinjela vojvode Bojovića do odela Iva Andrića

U Muzeju srpske diplomatije u Beogradu poseban kuriozitet je eksponat, replika svečane diplomatske uniforme jedinog srpskog dobitnika Nobelove nagrade za književnost i karijernog diplomate Iva Andrića. O tome kako je urađena, ko je izvezao zlatnom niti sa million uboda i još koje replike su urađene u krojačkom ateljeu Kulturno-umetničkog društva “Kopaonik” iz Leposavića za Kosovo Onlajn govori umetnički direktor tog društva Đorđe Lakušić.

Andrić je diplomatsku karijeru, tokom koje nije zapostavljao pisanje započeo 1920. godine kao činovnik u poslanstvu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca u Vatikanu. Vrlo uspešnu karijeru završio je 1941. godine u najvišem rangu diplomate, dve godine ranije postavljen je za izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.

Povodom dva veka moderne srpske diplomatije Srbije, čiju tradiciju, koja potiče iz doba Nemanjića, baštini i neguje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, 2012. godine u ambasadorskom holu zgrade ministarstva otvoren je muzej. Deo stalne postavke je replika Andrićeve svečane diplomatske uniforme prve klase, sa dvorogim šeširom sa belim perima, izrađena u krojačkom ateljeu KUD-a “Kopaonik” u Leposaviću.  

Nakon poziva iz Etnografskog muzeja u Beogradu koji je u dogovoru sa MSP-om prihvatio da uradi repliku, Lakušić je sa svojim saradnicima otišao i kako kaže, video koliko je potrebno “veštine i pameti da bi uniforma bila urađena”, ali i izazov kome nije mogao da odoli.

“Izrada diplomatske uniforme je u zlatovezu, prelepa celina po svom izgledu i kvalitetu, da se pitam zahtevao bih da svi naši diplomatski predstavnici nose takve uniforme, prava iskonska vrednost i lepota srpskog diplomate. Rok izrade je bio dva  meseca. Uradili smo je 15 dana ranije. To je dokaz da smo se svi upustili u izradu, sve smo to radili ovde, i kapu perjanicu, čija je izrada bila vrlo komplikovana i teška za rad, ali imamo našu infrastrukturu, naše kolege koji su fantastični stvaraoci.

Srećan sam što smo uspeli. Etnografski muzej nam je bio zahvalan. To smo uradili bez dinara nadoknade za rad, jedini zahtev je bio da na toj postavci bude pločica sa urezanim imenom ko je izradio  kostim” i kroz osmeh dodaje da ne zna da li je pločica postavljena “videćemo da se jednog dana pozabavimo time, da li su ispoštovali dogovor, nadam se da jesu”, napominje Lakušić.

Bila im je čast, naglašava dalje on, i to što su sa ponosom na zahtev Narodnog muzeja u Užicu, povodom stogodišnjice Velikog rata, uradili replike svečanog mundira (koporan) i šinjela slavnog srpskog vojvode Petra Bojovića.

“Muzej iz Užica je zahtevao da uradimo rekonstrukciju šinjela i koporana gornjeg dela, đenerala Bojovića. Zaista smo i to uradili prelepo, uradili smo i taj posao, mogu da vam kažem da i sami nisu mogli da veruju da mi možemo tako nešto da uradimo. Uvek kada se polazi sa pozicije da se to nešto radi na Kosovu i Metohiji, kao tu su slabi kapaciteti, slaba infrastruktura, u startu se polazi od pretpostavke da mi to nismo u stanju. Međutim uverili smo ih da smo spremani, da možemo, ne samo to već i zahtevnije stvari da radimo. I šinjel i koporan stoje izloženi u muzeju u Užicu”, rekao je Lakušić.

U krojačkom ateljeu zatičemo Radosavljević Biserku iz Brusa, čije su vešte ruke vezle zlatnim nitima i prepletale gajtane.

“Radila sam repliku diplomatske Andrićeve uniforme, to je za mene bio veliki izazov, pošto sam videla orginal, potrudila sam se, na svom materijalu sa svojim ručnim radom. Sve sam odradila sa zlatnim vezom i nitima. Radila sam i repliku, šinjel i mundir Petra Bojovića  isto mi je bio veliki izazov. Sama pomisao ko je sve to nosio.Veliki izazov je bio i radoznalost i volela sam da to uradim i uspela sam, mislim da sam uspela”, skromno i sa tremom je rekla Radosavljević.

Dve decineije postojanja KUD-a “Kopaonik” čuva tradiciju i promoviše materijalnu i nematerijalnu kulturnu baštinu Kosova, kako Lakušić kaže, zavetne zemlje Nemanjića, zbog čega su za slavu izabrali najvećeg graditelja svetorodne loze Svetog kralja Milutina.

“Sve je vezano za Nemanjiće kada god se pomene Kosovo i Metohija, Stara Srbija i stalna nam je želja bila da krenemo, da se okušamo, da uradimo odore Svetog kralja Milutina. Obišao sam sve i muzej SPC U Beogradu, šta sve nisam obilazio, nigde zaista nisam mogao da nađem ni jedan izvorni haljitak, kako je to izgledalo. Bio je to jedan veliki izazov, ogrmno iskušenje svih nas, jedne male ekipe koja je radila na tome.

Pozvao sam u pomoć Stefana (Nenadića) kustosa iz Kraljeva, vrhunskog kustosa u Srbiji,  i onda smo sa slika, fresaka, ikona, vadili svaki detalj. Puno vremena smo proveli u konsultacijama odlazeći do Beograda, do Kraljeva i došli smo do zaključka kako to treba da uradimo i krenuli smo. Presrećni smo celo društvo se ponosi sa jednim ovakvim uspehom”, rekao je Lakušić i naglasio da im je kupovinu materijala obezbedila Kancelarija za Kosovo i Metohiju sektor za kulturu i versku baštinu.

Lakušić je dodao da su paralelno sa izradom odežde kralja Milutina, radili i odeždu njegove majke, kraljice Jelene Anžujske koje za potrebe filma o Gazivodama tražila Kancelarija za KiM. Bio je to, kako je rekao, težak i zahtevan rad, čiji se epilog ostvarenje želje KUD-a i kruna uspeha.

“Danas, sa ponosom ovde u ovoj našoj stalnoj muzejskoj postavci, pored kostima narodnih nošnji 19. i prve polovine 20. veka imamo i srednji vek, našeg kralja Milutina, našu kraljicu Jelenu koja je vrlo značajna za ovaj  kraj posebno za Gazivode i uopšte za srpsku kulturu, i za ravnopravnost. U ovom 21 veku Evropa priča o ravnopravnosti polova, tada u srednjem veku, kraljica Jelena Anžujska osnovala je prvu žensku školu na ovom prostoru, koliko smo bili i zaista jesmo napredni i bogati.

Ovo iza mene su kostimi iz srednjeg veka, vlastela je nosila ove kostime, ove godine ozbiljno ćemo raditi program iz srednjeg veka, naše tradicionalne igre iz tog vremena, pesme. Već smo dosta toga poradili.Program koji će ljudi videti širom Srbije i sveta. Mi dosta putujemo, gde god odemo mi to pronosimo i pričamo zaista smo pravi ambasadori Srbije  i veliki promoteri srpske kulturne baštine posebno Stare Srbije”, rekao je Lakušić.