Milić: O Kosovu je u ovom trenutku moguće snimiti jedino horor ili psihološku dramu

Reditelj Dejan Milić kaže da je na temu Kosova u ovom trenutku moguće snimiti jedino horor ili psihološku dramu, s obzirom na sve što se tamo dešava poslednjih decenija.

Milić je pre dve godine snimio film "Mrak", koji se bavi tom tematikom, ocenivši ga tada kao politički nekorektan, zato što situaciju na Kosovu sagledava sa jedne, subjektivne strane, ali je to, kako kaže za Kosovo onlajn, bio njegov cilj i namera.

"Jednostavno sam hteo da stavim gledaoce u situaciju te majke i deteta koji preživljavaju katastrofalnu situaciju", navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li je za ovakve filmove potrebno sačekati određeni protok vremena, kaže da je distanca sa koje je on radio film možda bila čak i predugačka. 

"Ne mora uvek da znači da je za neku umetničku obradu bitna istorijska distanca. Jednostavno, ja mislim da je emocija najvažnija i neki taj emotivni naboj koji sam ja imao u tom trenutku, koji sam osećao prema ovoj priči koju sam tada poželeo da uradim je možda na neki način ishitrio taj film, ali ja ne mislim da je bilo potrebno čekati 20, 30 ili 40 godina da sve ovo prođe. Pošto, vidite šta se sad dešava, uglavnom ništa nabolje ne ide posle svih ovih godina za srpsku populaciju na Kosovu", ocenjuje reditelj.

Svoj film je opisao kao "psihološki horor", objašnjavajući da je to ono što Srbi na Kosovu svakodnevno proživljavaju. Dodaje da je  teško na Kosovu raditi komediju.

"Može da se uradi i komedija, ali mislim da to jednostavno nije primereno u ovom trenutku, u ovim trenucima, poslednjih 10, 15, 20 godina, tako da eto, ako mene pitate sada za neko moje mišljenje, ja mislim da je takav neki žanr nekog horora ili psihološke drame ili tako neke napetosti jedini mogući na Kosovu u ovom trenutku", objašnjava Milić.

Podseća da je svetska premijera "Mraka" bila na Tršćanskom filmskom festivalu, gde je film dobio nagradu publike.

"Publika ga je inače svuda doba prihvatala, ali jednostavno politička ta tematika, koja je malo okupirala temu ovog mog filma, nije mu dozvolila da putuje po svetu. Tako da nismo imali mnogo prilike da prikažemo film na nekim kontinentima za koje je meni bilo jako značajno da ga prikažem", navodi.

Kaže da nema odgovor na pitanje zašto više ljudi iz njegove branše ne uzima Kosovo kao temu za svoje filmove.

"Koliko znam, Goran Radovanović, ja i Žarko Dragojević, naš stariji kolega koji je krajem 80-ih godina uradio dva filma na kosovsku temu. Mislim da smo nas trojica jedini, da kažemo, filmski autori koji su se bavili Kosovom i Metohijom u nekom igranom smislu, u smislu igranog filma. Ne znam zašto je to tako, ne znam da li ljude to ne zanima, da li ih ne zanima to što se nalazi oko nas, ali to je suština. Suština je da moramo da pravimo priče koje se nas tiču", poručuje naš sagovornik.

Dodaje da okolo ima milion tema koje su za Srbiju relevantne u nekom trenutku.

"Meni se u tom trenutku učinila ta priča o toj devojčici koja je pisala pismo predsedniku nemajući kome drugom da se obrati za neku pomoć, to je bio u stvari neki vapaj za pomoć i to se meni učinilo užasno emotivnim i užasno aktuelnim u tom trenutku, zato sam ja to uradio. A sad stvarno ne znam zašto neke moje kolege izbjegavaju temu Kosova, ima mnogo priča koje mogu da se ispričaju na tu temu, ali eto, to ostavljam njima, svako individualno odgovara za svoje postupke", smatra Milić.