Onlajn promocija knjige „Kosovsko pitanje 1974-1989“  

Kosovsko pitanje je u svojoj suštini direktan nastavak nikada do kraja razrešenog istočnog pitanja koje je oblikovalo i oblikuje sudbinu Balkana još od osamnaestog veka, rekla je na promociji knige „Kosovsko pitanje 1974-1989“ autora Petra Ristanovića, naučna saradnica prištinskog Instituta za srpsku kulturu Ena Mirković.

Promocija knjige, u organizaciji Doma kulture u Gračanici, održana je onlajn zbog situacije izazvane pandemijom. 

>

Mirković je ocenila da je ovom knjigom Ristanović dao potpuno novi i kvalitetan uvid i istraživanje kosovskog pitanja od 1974. do 1989. godine kompleksne i aktuelne teme koja je pod budnim okom stručne i političke javnosti.

Nemanja Dević sa Instituta za savremenu istoriju istakao je da knjiga na stručan, učen i argumentovan način govori o mnogim problemima i kontroverzama kosovskog pitanja u periodu 1974. do 1989. godine o kojima smo do sada donosili zaključke na osnovu stereotipa, iz štampe, publicistike pa čak i pod pritiskom dnevnopolitičkih događaja.

Naglasio je da je knjiga rezultat sedam godina dugog istraživanja koje je Ristanović sproveo za potrebe izrade doktorske disertacije ,,Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974-1989“ i naglasio da posebnu vrednost ove knjige čini dokumentacija iz Arhiva Jugoslavije, Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda, Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i više lokalnih arhiva manje poznatih u srpskoj istorijografiji kao i nekoliko stotina monografija koje je Ristanović smatrao važnim a koji čitaocima dodatno oživljavaju procese i pojave o kojima autor piše u knjizi.

Autor knjige Petar Ristanović je rekao da zaključci na više tema i događaja do kojih je došao u knjizi odudaraju od nekih danas utvrđenih istina.

Navodeći primer iseljavanja Srba sa Kosova 60-ih i 70-ih godina XX veka, o kome u javnosti preovlađuje stav da je do iseljavanja Srba zaista i dolazilo ali isključivo iz ekonomskih razloga, Ristanović ističe da je pažljivom analizom dokumenata došao do zaključka da je do iseljavanja dolazilo zbog diskriminacije koju su nad Srbima vršili Albanci u vreme potpune albanske dominacije, što je u praksi za Srbe na Kosovu značilo diskriminaciju pri zapošljavanju, pred organima uprave, sudovima ali i u svakodnevnom životu.

Prema njegovim rečima od početka šezdesetih do 1981. godine, kao posledica te diskriminacije sa Kosova iselilo se oko 120.000 Srba. Potom do kraja osamdesetih još 28.000.

Drugi stereotip za koji autor smatra da je uspeo da razbije je Srpski pokret otpora koji je centar imao u Kosovu Polju a čiji je cilj bio da se zaustavi iseljavanje Srba sa KiM i da im se omogući normalan život.

Dok u jednom delu javnosti vlada mišljenje da je Pokret stvorio zvanični Beograd i Slobodan Milošević kako bi preko njega ostvario svoje političke ciljeve a to je donošenje amandmana na Ustav iz 1974. godine, autor ističe da je analizom dokumenata došao do zaključka da je taj pokret nastao između 1982. i 1983. godine kada se Milošević nije ozbiljno bavio politikom.

Poslednja tema kojom se Ristanović bavio u knjizi je uspon Slobodana Miloševića.

Rekao je da u javnosti vlada mišljenje da je Milošević uzrok i simbol svega što se događalo na Kosovu devedesetih godina.

Ristanovići je u svojim razmatranjima doneo nekoliko zaključaka koji se u velikoj meri razlikuju a to je da Milošević nije zapalio nacionalističku vatru na prostoru Kosova i Jugoslavije već da je to posledica već stvorenog stanja, da je bio čovek koga su mase tražile i da je ponudio rešenje koje komunistička elita u Beogradu i Prištini nije mogla da ponudi.