Kulturni život Srba na Kosovu kao vid borbe za opstanak

Decenijama omeđeni nevidljivom bodljikavom žicom, Srbi na Kosovu vode borbu za goli opstanak u kojoj su umetnost i događaji iz kulture postali svojevrsni „beg od stvarnosti“, ali i „refleksija potrebe za slobodom“. U takvoj stvarnosti svako književno veče, pozorišna predstava ili likovna izložba nova su pobeda, ocenjuje se u reportaži RTS.

Povratak u četiri opštine na severu, kao i šest opština južno od Ibra, samo je deo komplikovane slagalice u životu Srba na Kosovu, a bitan deo tog mozaika je umetnost, piše RTS.

U novoj knjizi „Kosovski fenomeni 2“, novinar i publicista iz Sušice kod Gračanice Đorđe Jevtić daje svojevrsnu „mapu puteva“ srpske kulture i stvaralaštva na Kosovu od 1999. godine do danas.

„Reč je o mozaiku u kome su oko iste misije, a to je očuvanje ovog zavetnog prostora kulturno živim, okupljeni književnici, slikari, vajari, institucije kulture i mediji, o kojima Jevtić piše kao o svojevrsnim fenomenima koji ne odustaju od svoje misije“, stoji u recenziji Zorana Arackog.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predavač na Prizrenskoj bogosloviji Valentina Pitulić smatra da je umetnost za Srbe na Kosovu, u aktuelnoj situaciji, „i lek i beg od teškog vremena“.

„U ovoj situaciji u kojoj se sada nalaze Srbi sa Kosova, kultura predstavlja način da se na trenutak pobegne od teškog vremena, da se na trenutak napravi otklon od svega onoga što može da uruši ličnost ili sam kolektiv, i da na neki način, kroz čaroliju muzike, stiha, boja, pokreta - vratimo dostojanstvo i ostanemo uspravni. Umetnost je u ovoj situaciji i lek i beg u svet mašte i svet lepote“, kaže Pitulić.

Podseća da su Srbi iz ovog područja nakon 1999. bili suočeni sa golim opstankom, ali i proterivanjem iz velikih gradova koji su do tada bili nosioci kulturnog života u pokrajini. Kao glavni problem, 25 godina kasnije, apostrofira nedostatak omladinskih organizacija i amaterizma kao pokretača kulturnog života, ali i sve veći odlazak mladih.

Pitulić upozorava i da je mnogo domova kulture u malim sredinama prazno, ali da „kultura nije mrtva“, te apostrofira rad u Gračanici, Zubinom Potoku i Leposaviću.

Književnik i novinar, svedok stradanja Srba na Kosovu poslednjih decenija prošlog i ovog veka, Živojin Rakočević, Dom kulture Gračanica pretvorio je u ključnu tačku umetničkog i kulturnog života Srba na Kosovu.

„Samo ove godine organizovali su više od 150 raznoraznih kulturnih događaja, imaju jaku pozorišnu scenu, ali i škole glume, pisanja, grnčarstva, slikarstva. Tu je čak i škola baleta koja ima svoje odeljenje u povratničkom selu Osojane“, kaže Rakočević i objašnjava da je kulturni život na Kosovu odgovor Srba na pokušaje Prištine da ih predstave kao „davno nestale narode Inka ili Maja“.

U reportaži objavljenoj na sajtu RTS-a napominje se i da su mladi umetnici širom Kosova uspeli da nađu adekvatan odgovor na takva „čitanja“, a jedan od njih je i akademski vajar Branislav Ristić iz Štrpca, koji je pre četiri godine obnovio rad likovne kolonije „Jesen u Sirinićkoj župi“, na kojoj su ove godine učestvovali umetnici iz Francuske, Grčke i Rumunije.

Među žiteljima Štrpca je i interno raseljeno lice iz Prizrena Aleksandra Spasić, osnivač i horovođa crkvenog hora „Car Dušan“, koji sledeće godine slavi deset godina rada.

Upitana koliko je kultura važna za Srbe u ovom delu Kosova, ističe da je kultura jedan vid borbe, ali i izraz želje da se kod novih naraštaja podstiče kreativnost i unutrašnji talenat.

U reportaži se napominje da Srbi iz Orahovca i Velike Hoče već 25 godina žive u getu i da su na to navikli, ali da se profesorka srpske književnosti iz Orahovca, autorka knjige „Kosovski glasovi“, Olivera Radić, ipak ne miri sa sudbinom.

Kaže da je Velika Hoča poznata uglavnom po Trifundanskim i Miholjdanskim svečanostima, a da je kulturnih sadržaja u Orahovcu jako malo.

„U Orahovcu, sem jedne omanje sale u kojoj je omladinski kutak, nema drugog mesta za sabiranja. Da, tu je jedna mala sala u Parohijskom domu gde organizujemo neke radionice za decu i promocije knjiga, ali u proseku to je dva-tri puta godišnje“, kaže Radić.

Pre samo nekoliko dana, 6. decembra, u Gospodarskoj kući u Velikoj Hoči princeza Ljubica sa suprugom, princom Mihailom Karađorđevićem, predstavila je svoju knjigu „Borba za zapis“ i nakon promocije izjavila je da je za nju lično najveći utisak odlučnost Srba da ostanu na svojim ognjištima.