U Domu kulture u Gračanici promovisana knjiga „Balkan nakon rata: Izgradnja mira ili države“

U Domu kulture „Gračanica“ večeras je promovisana knjiga „Balkan nakon rata: Izgradnja mira ili države“ autora docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića koja predstavlja svojevrsni istorijat mirovnih sporazuma, političkih aranžmana i paketa reformi koji je trebalo da izvuku Balkan iz modela postkonfliktnog društva.

Promociju knjige u čitaonici „Darinka Jevrić“ organizovali su Dom kulture „Gračanica“ i Arhiv Кosova i Metohije, dok su o delu govorili istoričar Aleksandar Gudžić, autor Stefan Surlić i politikolog Stefan Filipović.

Gudžić je naglasio da knjiga obuhvata period od 1995. do 2008. godine, te da je pisana na osnovu nekoliko hiljada intervjua koje je autor uradio sa građanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije...

Kako je istakao, Surlić je posebnu pažnju obratio na tri ključna sporazuma koja i danas žive: Dejtonski sporazum, Ohridski sporazum i Ahtisarijev plan.

„Ta dva sporazuma i ugovor su zamišljeni, kako ih autor vidi, kao sredstvo za okončanje rata, ali su kasnije postali, kako sam autor primećuje, rešenja za državno uređenje. Ti državni koncepti nastali u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu su nastali pod pritiskom međunarodne zajednice i trebalo je da stvore preduslov stvaranja jednog multietničkog, demokratskog društva, ali su zapravo bili, i to je praksa pokazala, kontraproduktivni. I umesto jednog demokratskog, uređenog društva, napravili su jedno društvo netrpeljivosti, društvo gde su etničke podele i distance iste kao u prvim posleratnim godinama“, rekao je Gudžić.

Stefan Filipović kazao je da autor u knjizi u javni diskurs vraća Balkan kao jedinstveno polje.

„Izuzetno mi je drago što Stefan vraća Balkan na scenu kao jedinstveno polje. Polje sukoba, polje mržnje, ali polje saradnje i polje, kako je on napisao u predgovoru, ljudi koji žive na Balkanu i koji su uporni u tome da veruju da mogu da žive na Balkanu normalno. S druge strane, treba da znate da se u savremenoj političkoj teoriji, na međunarodnom nivou, uvrežio termin balkanizacija. Mi smo poznati po tome da se međusobno razilazimo ratno i uz žrtve. A Stefan Balkan, u ovoj knjizi, stavlja na nivo izgradnje mira, na nivo izgradnje država, na nivo konsolidacije društva, na nivo integracija ljudi. I to je, mislim, nešto jedinstveno u savremenoj srpskoj političkoj nauci, a bogami i političkoj filozofiji“, kazao je Filipović.

Govoreći o sporazumima koji su obuhvaćeni knjigom, istakao je da je međunarodni faktor odmah nakon sukoba na sto želeo da stavi novi politički sistem.

„Ti mirovni sporazumi, uzmimo za primer Dejtonski - on je imao za osnovni zadatak da stane rat. Međutim, međunarodni faktor je želeo da pored toga što zaustavlja rat, odmah za tim stolom nametne i novi politički sistem nakon rata u kojima će se zaraćene strane ponašati kao da se rat nije desio. Da oni treba da stvore neku novu političku zajednicu, odnosno, kako je Stefan to odlično definisao, da se Balkan gradi kao zajednica. A kako ćete vi da ubedite ljude koji veruju da su narod i da su suvereni narod na svojoj teritoriji, na svojoj zemlji, da su zajednica? Pa još treba da se odrekne nekih dela svog identiteta, pa da sa drugim delovima identiteta, ako oni žele da se odreknu toga, grade neku novu, minimalnu političku zajednicu. I zato mi danas živimo u postkonfliktnom društvu, kako Stefan definiše. To je društvo koje je na korak ispred rata, znači pobeglo je od rata, ali nije krenulo ni jedan korak dalje. I zato imamo krhke i slabe institucije, nemamo socijalnu koheziju, ne postoji ni trunka zajedničkog identiteta“, dodao je Filipović.

Predstavljajući poglavlja u svojoj knjizi, Surlić je istakao da se dogovori pomenuti u knjizi i danas drugačije čitaju, ili se ne primenjuju. Najbolji primer za to, dodao je, je Ahtisarijev plan.

„Ahtisarijev plan je s početka bio napadan i od srpske i od albanske strane. Albanska strana nije predstavljala Ahtisarijev plan kao nešto što će omogućiti srpskoj zajednici zaista ostvarenje prava na Kosovu, nego kao neku nužnost, kao pritisak. Srpska strana je rekla: 'Ne, ovo je neka vrsta izdaje. Mi se ne slažemo sa ovim statusom koji predlaže Ahtisari. Mi ovo ne prihvatamo.' Šta se na kraju desilo? U stvari, Ahtisari je predstavljen kao neki minimum i da će u narednim godinama kroz dijalog doći do maksimuma. Da će doći do formiranja Zajednice srpskih opština, da će doći do primene svih onih kasnijih sporazuma. Međutim, to se nije desilo. I sada kada čitate, uzmite tekst Ahtisarijevog sporazuma i vidite – on se uopšte ne poštuje. Znači, srpska zajednica je nakon toliko godina došla u poziciju da brani i da traži čak i garancije iz Ahtisarija“, rekao je Surlić.

Kako je dodao, velika barijera među narodima je nerazumevanje i potpuno različito tumačenje prošlosti i onoga što se desilo.

„Ali nije iskorišćen ni jedan minimalan prostor koji sam ovom knjigom želeo da pokažem da postoji. A to je, kada sam razgovarao sa ljudima koji su žrtve, ili svedoci, ili imaju u porodici žrtve, ili su potomci žrtava – oni više čak i ne kažu: 'Mi želimo da se počinioci kazne. Mi želimo da to što se desilo ugleda svetlo pravde.' Oni su odustali. Ali znate šta je onaj minimum, jedan jedini vapaj, kada kažu: 'Ali želimo da se bar prizna da se to desilo.' Mi nemamo priznanje da se to uopšte desilo od one druge strane“, poručio je Surlić.