U Gračanici održana promocija „Vidovdanskog glasnika“: Godišnji mozaik naše kulture

U čitaonici „Darinka Jevrić“ u Domu kulture u Gračanica održana je promocija 34. godišnjaka za kulturu „Vidovdanski glasnik“, časopisa koji prati, vrednuje i promoviše najznačajnije kulturne događaje i umetnike, kao i fenomene i procese u kulturi između dva Vidovdana.

Jedan od urednika „Vidovdanskog glasnika“ Žarko Milenković istakao je da su sve aktivnosti sačuvane u „Vidovdanskom glasniku“.

„Sve one aktivnosti koje imamo, barem one koje smatramo najvažnijim, su sačuvane u našem časopisu. Ovaj broj, kao i i prethodni brojevi, zaista je bogat što sadržajem, novim tekstovima pisanim specijalno za naš časopis, što fotografijama i radovima sa naših likovnih kolonija „Jesen u Prizrenu“ i „Vidovdan 2026“ i naravno poezijom, i zaista je nešto čega ne možemo da se postidimo i sa čim možemo da izađemo svuda, gde gde bi moglo da se govori o kulturi na najvišem nivou“, kazao je Milenković.

Urednik časopisa Živojin Rakoćević istakao je da je među koricama ovog broja stala sva sloboda, odnosno nesloboda umetnika na Kosovu.

„Vidovdanski glasnik je godišnji mozaik naše kulturne, duhovne, narodne i životne stvarnosti. „Vidovdanski glasnik“ je jedna od definicija kako izgleda naša sloboda i ono što je možda još važnije, kako izgleda kreativnost u okvirima slobode ili neslobode koju mi imamo. „Vidovdanski glasnik“ zahvata sve te centralne teme koje su nam se dogodile, ali i otvara pitanja – šta je to naša perspektiva i može li se bez ovakvog načina rada, bez dubine civilizacijske i istorijske, dogoditi da imamo ovakvu vrstu časopisa? Jer je suštinski iznenađenje za sve ljude koji dolaze ovde i koji dobijaju ovaj list: kako je moguće da to nastane tu, od čega vi to pravite, ko su ljudi koji učestvuju i još jedno pitanje – da li to može da izlazi više puta godišnje. Tu dolazimo do tih ključnih odgovora. Naše snage su ovolike i ovaj „Vidovdanski glasnik“ je zapravo izraz naše snage“, kazao je Rakočević.

„Vidovdanski glasnik“ je dokaz da smo preživeli mržnju, dodao je on.

„Da smo uspeli u getu da pokažemo jedno od lepih lica slobode. „Vidovdanski glasnik“ je poziv da svi vi učestvujete u njemu, da imamo strasti, dara i ljubavi – ne samo prema nekom opštem životu, nego prema temama koje nas tako zanimaju i prema temama u kojima će se ogledati sudbina ne samo nas, nego i naše dece, Gračanice, našeg odnosa prema stvarnosti“, dodao je Rakočević.

Stefan Filipović pisao je o pravniku Bogdanu Radenkoviću za koga je istakao da je trebalo da bude mitropolit kosovski.

„Ja sam se bavio životom Bogdana Radenkovića, za koga nismo čuli samo zato što se nije pojavio u seriji 'Kraj dinastije Obrenović' koja je bila tako popularna. Pojavio se Apis, pojavio se Voja Tankosić, pojavili su se svi, ali se Bogdan nije pojavio. Samo zato što je možda rođen kraj Zvečana u nekom nebitnom selu koje se nekada zvalo Bugarić, a sada se zove Srbovac, ili samo zato što je završio Pravni fakultet u vreme Osmanskog carstva u Istanbulu, ili samo zato što je govorio sedam stranih jezika, ili samo zato što je bio u stvari inicijator, organizator i tvorac onoga što pogrešno nazivamo Crna ruka, u stvari to je organizacija koju on stvara u Beogradu u hotelu Moskva 1911. godine. To je čovek koji je trebao da bude mitropolit kosovski, to je čovek koji je bio i sveštenik, i učitelj, obaveštajac, četnik, političar, pregovarač...“, kazao je Filipović.

Novi broj časopisa, donosi tekstove književnika Mirka Demića, profesora i pesnika Dragomira Kostića, istoričarke umetnosti Aleksandre Dimitrijević i doktorke Sonje Jerković.

U ovom izdanju objavljen je i intervju sa prof. dr Biserom Penčevom, koja razmatra složene odnose muzike, poezije, svetlosti i slike u vizantijskoj i pravoslavnoj kulturi.

Poseban segment posvećen je i glumici Narodnog pozorišta Priština Aniki Grujić, kroz razgovor u kojem se predstavlja deo njene umetničke karijere, uključujući ulogu Feme u predstavi „Pokondirena tikva“ u režiji Milana Karadžića.