Devalvacija

Srbija se u poslednjih 10 godina kladila da je za Evropu važnija nego što je njoj Evropa. A, u opkladi između srpske političke valute i evropske, EU je u permanentnom stanju devalvacije sopstvene valute.

1.

U septembru prošle godine specijalni izaslanici nemačkog premijera i francuskog predsednika predstavili su Kosovu i Srbiji plan za normalizaciju međusobnih odnosa. Princip je bio da ove dve države razvijaju normalne međudržavne odnose, zasnovane na Povelji UN, ali da se od njih ne traži da prvo međusobno priznaju nezavisnost jedna drugoj.

U septembru ove godine, umesto međudržavnih odnosa bez međusobnog priznavanja, diplomatija Evropske unije ponudiće premijeru Kosova i predsedniku Srbije da sednu i razgovaraju o "deklaraciji EU od 6. juna". Na osnovu te izjave Kosovo i Srbija treba da razgovaraju o tome koliko kosovskih policajaca može da boravi u objektima četiri opštine na severu zemlje, u kojim alternativnim objektima izabrani predsednici mogu da obavljaju svoje funkcije (sa 3 odsto glasova) i kako organizovati vanredne izbore za četiri opštine.

U politici, ovaj razvoj može imati različite nazive, ali u ekonomskim naukama ima naziv devalvacija, gubitak vrednosti. Dakle, jednostavnom formulacijom, Nemačka i Francuska su u septembru prošle godine predstavile model normalizacije između Kosova i Srbije zasnovan na modelu dve Nemačke i to predstavile kao rešenje koje bi, bilo prihvaćeno ili odbijeno, predstavljalo kutiju za merenje odnosa dve evropske sile i ove dve države. Diplomatija EU je uzela gotov diplomatski proizvod i pretvorila ga u masu testa koja se može kuvati. 

"Francusko-nemački" plan za normalizaciju danas je "Deklaracija od 6. juna".

2.

Javnost ne mora da zna šta je deklaracija od 6. juna. Ne verujem da će to nekom drugom biti od vrednosti: teško je zamisliti da će se deset godina kasnije (a, ja idem daleko sa datumom) iko u EU ili u našem regionu setiti onoga što je proglašeno 6. juna. (Ovaj datum bi se računao kao deklaracija o nezavisnosti, ali to se ne odnosi na EU).

Međutim, javnost može znati da su u septembru prošle godine Francuska i Nemačka pokušale da urade nešto izvanredno, da predstave plafon principa po kojima će se graditi normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Principi su bili da Kosovo i Srbija, kao dve nezavisne države, treba da uspostave dobrosusedske odnose, bez potrebe za formalnim međusobnim priznavanjem. Ovi principi su ponuđeni Kosovu i Srbiji kao krajnji; Kosovo ih je prihvatilo, Srbija ih je prihvatila kao okvir za buduće razgovore.

Srbija je, u okviru budućih razgovora, utvrdila da ovi principi neće biti zajednički krov pod kojim će se graditi kuća kosovsko-srpskih odnosa, već početni temelj. U tumačenju Srbije, Kosovo i Srbija treba da razgovaraju o svojim odnosima, nekad o tablicama, nekad o severnomitrovačkom kružnom toku, nekad o tome koliko policajaca treba da bude u opštinskim objektima na severu, nekad o izborima.

3.

Prema Srbiji, za "normalizaciju" će se pregovarati odozdo prema gore. Tako da će rešiti posebna pitanja do tačke utvrđivanja prirode odnosa između Kosova i Srbije. U vreme Miloševića, ovaj princip je primenjivan sporazumom o obrazovanju, kojim će, ako se studenti vrate u zgrade fakulteta, doći do normalizacije. U Vučićevo vreme ovaj princip se pokušava primeniti kad god se ukaže prilika. Ako to uradite sa Zajednicom srpskih opština, dobro. Ako organizujete vanredne izbore na severu Kosova, zajedno sa zajednicom srpskih opština, tim bolje. Ako to danas ne učini, biće potrebna normalizacija za dnevne ili nedeljne potrebe ovog ili onog broja kosovskih policajaca u severnim opštinama.

Za primenu modela Francuska i Nemačka su prošle godine odlučile po principu odozgo prema dole. Dakle, obe strane bi prihvatile da su suverene države i da treba da normalizuju svoje odnose u okviru ovog principa. Ovim je uklonjen mehanizam pregovaranja za svako konkretno pitanje, od registarskih tablica pa nadalje.

Ali, od septembra 2022. do septembra 2023. godine, od tri stranke angažovane u ovom novom modelu, jedna, Srbija, izašla je kao pobednik. Ono što je bio osnovni "francusko-nemački" sporazum sad je "Deklaracija od 6. juna".

U pozadini je rat Rusije protiv Ukrajine. Francusko-nemački plan je takođe rođen zbog ovog geopolitičkog trenutka, njegova devalvacija se dešava kao uspešan odgovor Srbije (i Rusije) da pokaže slabost evropske politike u regionu.

4.

Biće nepravedno kriviti Srbiju. Predsednik Vučić je otvoreno izjavio da ga nije potpisao, da ga usmeno nije prihvatio i da nije podržao francusko-nemački plan. Diplomatija EU je trebalo da protumači šta Srbija zaista misli kada kaže "ne", ne priznajući da je rekla "ne". Diplomatija EU je trebalo da protumači da je Srbija opredeljena na svom evropskom putu u vreme kada podrška građana i države Srbije EU nije bila niža. Diplomatija EU je izmislila evropskog partnera iz Srbije kada je svaki signal Srbije proputinovski: predsednik Srbije je na poslednjoj večeri u Solunu uspeo da iz zajedničkog saopštenja izvuče deo u kome se pominju sankcije Rusiji i osuda Putinove politike. U evropskoj politici prema Zapadnom Balkanu zajednički imenitelj definiše Srbija i dovoljno je nizak da ne osudi Putina i sankcioniše Rusiju.

To je logika devalvacije. Novčić će imati vrednost sve dok se traži. Srbija se u poslednjih deset godina kladila da je za Evropu važnija nego što joj je Evropa. A u opkladi između političke valute Srbije i evropske, EU je u trajnom stanju devalvacije svoje valute. EU je 2011. godine preuzela zadatak da normalizuje odnose između dve države, od kojih je jedna (Kosovo) prema MSP ocenila da nije prekršila međunarodno pravo kada je proglasila svoju nezavisnost. 2023. godine, 12 godina kasnije, EU se obavezuje da će pregovarati o svojoj deklaraciji od 6. juna.

I to čini nakon što je objavila da je u istorijskom trenutku, prekretnici, izazvanoj ruskom invazijom Ukrajine.

Piše: Veton Suroi, publicista, novinar i političar iz Prištine