Kako iz Zvečana Bogu na istinu?

U jeku međunarodnih aktivnosti na smirivanju tenzija na severu Kosova, dok se u visokopolitičkoj areni vodi diplomatska borba najvećih svetskih sila, u dubini se kuvaju novi problemi za Srbe koji skoro pola meseca demokratski traže svoja prava. Svakodnevna borba lokalnih Srba na severu Kosova demonizovana je do te mere da svaki učesnik protesta, koji je na ulicu izašao videvši tu poslednji prag slobode sa kog će ga neko čuti, preko noći postaje lovina prištinskih vlasti.

Postojano ispred zgrada opština u Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku građani neumorno pokazuju da se ne mire sa činjenicom da u 21. veku žive u svojevrsnim geto zajednicama bez ikakvih prava.

I dok se građani goloruki okupljaju ispred metalnih barijera koje ih razdvajaju od do zuba naoružanih pripadnika Kfora i albanskih specijalaca nova "čorba", čiji su glavni sastojak viđeniji Srbi, kuva se u Prištini.

Baš tamo predstavnici vlade ne biraju reči i narod sa protesta nazivaju “fašističkom milicijom”. I to možda ne bi bilo čudno da dolazi od ekstremistički nastrojenih grupa, ali svakako je u najmanju ruku degutantno kada to dolazi od predstavnika najvišeg nivoa vlasti.

Upravo premijer Aljbin Kurti redovno na sednicama i u govorima pred medijima, gotovo svakodnevno, iznosi imena I prezimena viđenijih ljudi i na njihove domove, porodice, prijatelje crta “legitimne” mete.

Tako je premijer na sednici kosovske skupštine, gde su poslanici očekivali da iznese detalje razgovora sa međunarodnim predstavnicima, izlistao spisak od gotovo 30 Srba koje je optužio za najteža krivična dela.

Na tom spisku sastavljenom od medijskih fotografija i snimaka našli su se, prema Kurtijevim rečima, članovi “fašističke milicije”, pa je tu dospela i Ljiljana Aksentijević radnica u Opštini Zvečan koja je invalid, čovek koji je limar, dečko koji je se već mesec dana nalazi na radu u Crnoj Gori, ali i momak koji je u Beogradu i u toku je priprema za njegovu operaciju.

U međuvremenu zabrinute porodice se pitaju da li se ti ljudi mogu vratiti svojim kućama i svojim najbližima kada se oporave od operacije ili kada se sezona letnjih poslova okonča, hoće li Ljiljana Aksentijević sa štapom, dok hramlje biti strpana u neki od džipova specijalaca I završiti tamo gde su Radoš Petrović i Dušan Obrenović?

Pitanja se nižu u svakom od ljudi koji sede na klupama ispred prepreka ka svojim radnim mestima, ka nekoj ličnoj slobodi a jedno pitanje budi drugo.

Da li će oni koji ispijaju kafu i celodnevno na drvenim stolicama čekaju na povratak svojim radnim mestima biti “fašistička milicija” i šta je sa onim policajcima koji nose uniforme policije, a koji su po dolasku na sever Kosova objavljivali fotografije sa dvoglavim orlovima i zastavama velike Albanije?

Jesu li oni uhapšeni? Jesu li procesuirani ? Dokle se stiglo u njihovim procesima?

Kako su prošli oni koji su u više navrata pokušali da ubiju Srbe na Bistričkom mostu. Ko je ranio Miljana Delevića i Dušana S.?

Miljan Jovanović je od strane specijalca upucan u leđa, a policija je tek dan kasnije priznala da je metak ispalio policajac.

Koliko je kažnjen pripadnik KBS-a Azem Kurtaj koji je pucao na Miloša i Stefana Stojanovića, dečake koji su se vraćali sa seče Badnjaka?

Primera u kojima su ljudi koji nose uniforme polciije prekršili sva svoja prava i ovlašćenja nad Srbima je mnogo, mnogo je Srba koji su u istražnom postupku završili u višemesečnom pa čak i višegodišnjem pritvoru čekajući da suđenje počne, isto tako je mnogo fotografija ljudi koji na stolicama, klupama, betonu sede nenaoružani, a od strane premijera bivaju nazivani „fašističkom milicijom“.

Fašizam je suviše teška reč da se izgovori u društvu, prijatelji, ali I oni koji vam to nisu će vam se mnogo zameriti ukoliko ih tako oslovite.

A kako se nazivaju oni koji sa puškama, suzavcem i šok bombama upadnu u prostorije opštine isteraju radnike sa svojih radnih mesta, i gotovo mesec dana zgradu opštine u kojoj se izdaju potvrde za novorođenu decu, sklapaju brakovi, vade umrlice, koriste tu zgradu kao spavaonu i menzu gde ručaju I spavaju specijalci koji s vremena na vreme pretuku po nekog Srbina koji im padne pod šake?

Kako se zovu ti…. ti ljudi?

Kako će čovek koga premijer prozove imenom i prezimenom i na osnovu fotografija ga optuži da pripada “fašističkoj policiji” zaspati u svom domu ? Šta će reći majci, ženi, detetu. Kako će im objasniti da je samo tražio svoja prava, svoju slobodu na ulici, bez oružja sa rukama u praznim džepovima?

Šta će svojim najbližima ispričati onaj ko je Dušana Obrenovića tukao do neprepoznatljivosti, kako će on porodici i Bogu na istinu?

Kako će on najdražima reći “Branio sam opštinu, zgradu, objekat od ljudi koji tamo vekovima žive od onih koji tamo rade po 20, 30 godina, da bi u nju došao gradonačelnik koji tamo nikada nije ušao. I ubio sam Boga u Dušanu Obrenoviću”?

Piše: Ivica Simić, novinar portala Kosovo Online