KFOR republika

Dragan Bisenić
Izvor: Demostat

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Posle incidenata u Banjskoj, verbalne reakcije mežunrodne zajednice bile su oštre, ali još uvek nisu usvojene bilo kakve, pa ni najhitnije mere. Najozbiljnija od svih njih bio je zahtev za povlačenje jednog dela srpskih vojnika raspoređenih u blizini administrativne linije s Kosovom. Ovaj potez nema neki poseban strateški značaj, budući da Srbija, kako je rekao minister odbrane Miloš Vučević, ima oko 4 500 vojnika na tom području, što nije nikakva tajna, nego podatak koji je dobro poznat KFOR i NATO. Ovaj potez su pohvalili američka administracija i američki predstavnici. Na brifingu za novinare, zamenik portparola Stejt departmenta Vedent Patel rekao je da su SAD pratile raspoređivanje srpske artiljerije, tenkova i mehanizovanih pešadijskih jedinica i pozvale Srbiju da povuče snage sa granice i smanji tenzije. “Primetili smo izvesno povlačenje snaga i materijala duž granice Kosova od 29. septembra i očekujemo da Srbija nastavi korake deeskalacije”, kazao je Patel.

Američki ambassador u Beogradu, Kristofer Hil je izjavio da "nema sumnje da je došlo do povlačenja manjeg dela trupa i da se, u tom smislu, stvari kreću u dobrom pravcu. Mogu da kažem i da mi imamo potvrdu o smanjenom broju trupa. Problem ovde nije vojni, već je zapravo politički".

On je dodao da pojačano prisustvo trupa duž administrativne linije sa Kosovom izaziva zabrinutost te da su SAD zamolile srpsko rukovodstvo da povuče trupe. "Veoma nam je drago što možemo da kažemo da se to i dogodilo", rekao je američki ambasador. Ubrzo je potvrda stigla iz Saveta za nacionalnu bezbednost, čiji je portparol saopštio da je počelo povlačenje vojske, ocenjujući da je to „dobra stvar koja će dovesti do deeskalacije“.

Da bi se jasnije razumelo gde može da se nalazi izlaz iz sadašnjeg stanja, podsetimo se gde se nalazi pro ces dijalog Beograda i Prištine i šta ga prati na Koso i Metohiji. Sve ovo, dogodilo se nakon kraha poslednjih razgovora u Birselu, kada je kosovski pregovarač, Aljbin Kurti, optužio evropske predstavnika, Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka da . Zajednica srpskih opština postala je pitanje za koje, izgleda, niko nema posebne volje da sprovede u delo, iako predstavnici i izaslanci SAD i EU verbalno veoma tvrdo stoje iza nje. To, kako se videlo na primeru Minskih sporazuma za Ukrajinu ili diplomatskih inicijativa za Nagorno Karabah nikoga ne sprečava da upotrebi silu, jer u sadašnjim okolnostima malo ko je doista spreman da, pored ekspanzije svih vojnih troškova Zapada, uđe u još jednu takvu avanturu na Kosovu. Kosovski premijer Kurti, čini se, prvi je razumeo ovakvu logiku. Kontinuirana eskalacija represivnih mera protiv Srba na Kosovu dovela ga je sredinom juna na ivicu provalije, kako u političkom, tako i u ličnom smislu. Pretnje su išle dotle da je obećavano da će ubuduće moći da se sastaje samo s predstavnicima nevladinog sektora i da više neće sresti ni jednog zvaničnika. Jedna od takvih kaznetnih mera, bila je i najava mogućnosti “slabljenje razumevanja suvereniteta Kosova na severu zemlje”, odnosno onoga što samoproglašena država “Kosovo” smatra svojim sui generis ovlašćenjima na severu.

Kurti se od trenutka povlačenja Srba iz kosovskih institucija i bojkota izbora temeljno trudio da demonstrira da je “kosovski suverenitet” na severu Kosova nesporna i neupitna stvar. Budući da je sve to bilo najčešće praćeno policijskim akcijama, očiglednije je bilo da takva taktika u jednom trenutku može da preraste u šire nasilje prema stanovništvu, kao što se to događalo 2004. ili kao što su na to ukazivali događaji na Kakvakzu. Može da se pretpostavi da su i oni igrali ne malu ulogu u proceni srpske vojske da rasporedi izvesne dodatne snage u danima posle 19. septembra, kada je počela vojna akcija u Nagorno Karabahu. Ovakav razvoj događaja eskalirao je incidentom od 24. septembra, koji je značajan, između ostalog, i zbog toga što je pokazao i da je srpska strana spremna za konfrontaciju. U takvim oklonostima, opseg rešenja koji stoji na raspolaganju međunarodnim faktorima, nije preveliki. Ali, svakako je bio studiran ranije.

Još u junu, kada se tražilo rešenje za prekid dalje eskalacije, razrađeni su scenariji preventivnog delovanja, ukoliko stvari ne budu lokalizovane, a tenzije rasle. Jedna od tih opcija, koja je najčešće pominjana i koja je stigla do javnosti, jeste pretvaranje severa Kosova u “KFOR republiku”. To je pomalo ironična kovanica napravljena prema višedecenijskoj strategiji kosovskih Albanaca za ostvarenjem “Kosovo republike”, koja bi se na kraju transformisala u “KFOR republiku”. Američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer tada je najavio mogućnost potpune militarizacije severa Kosova, a u albanskim medijima procureo je papir iz diplomatskih izvora koji je najavljivao da "nažalost, sever Kosova može da se pretvori u mini-republiku Kfora”. Najavljeno je da će to će biti potrebno i da komandant Kfora vrlo brzo imati neophodnu političku podršku da u potpunosti sprovodi svoja široka ovlašćenja.

Reakcija i ocene iz Prištine na događaje u Banjskoj dodatno je uverila sve da će “KFOR republika” biti neophodna. Priština je događaje ocenila kao “terorističke” pri čemu ih pripisala izvesnim organizacijama sa severa, koje je proglasila još u junu “terorističkim”. Ovakve ocene impliciraju posebnu vrstu statusa srpske zajednice, koja bi, recimo, od nje trebalo da naprave “evropsku Gazu”, a od onih koji tome pružaju otpor “srpski Hamas”. Sve to, ukratko, vodilo bi reprizi palestinskog pitanja usred Evrope, odnosno, u sred Srbije, države koja je kandidat za ulazk u Evropsku uniju i kojoj se obećava evropska perspektiva do 2030. Istina, teroristički karakter događajima pripisala je i Evropska unija. Otprilike kao Islamska država u Francuskoj 2015. ili Španiji. Jasno je i iz velike udaljenosti da sever Kosova i ovi događaji nisu ni u čemu slični. Ali, opomena ostaje. Ono što je Milan Radojičić sada učinio neuspešno, možda će neko drugi da izvede na bolji način.

Odmah nakon incidenta u nedelju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka sa predstavnicima “petorke” predložio širu ulogu KFOR-a. “U jednom od najtežih trenutaka za Srbiju, imao sam važan razgovor sa predstavnicima Kvinte. Ponovio sam stavove Srbije o poslednjim događajima na Kosovu i Metohiji i zatražio da KFOR preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova umesto Kurtijeve policije”, rekao je predsednik Srbije.

Ovome se pridružio i albanski premijer Edi Rama koji je stao je na stranu potrebe jačanja snaga KFOR-a i širenja njegovih ovlašćenja. U svom objavljivanju ovog predloga, Rama je rekao da je o tome govorio u Njujorku na Savetu NATO koji je održan tokom zasedanja Generalne skupštine UN.

Priština se oštro suprotstavila ovim Raminim predlozima navodeći da albanski premijer ponovo ruši poziciju Kosova. Ali albanski premijer je ostao pri svome i ponovio u jučerašnjem intervju za “Fajnanšel tajms” da bi NATO trebalo ponovo da uspostavi kontrolu nad severom Kosovom ili će se, kako kaže, suočiti sa stalnim nasiljem između Srba i Albanaca.

Zemlje NATO već pripremaju dodatne kontigente. Komandant KFOR-a na Kosovu, italijanski general Mihaele Ristuća, ocenjuje da ne postoji vojno rešenje za situaciju na Kosovu, kao i da se mora postići normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Ali, on je opomenuo da KFOR i NATO neće biti beskrajno strpljivi.

“Želim da budem optimista i mislim da ono što se desilo može da natera strane da mudrije razmišljaju. Ako se to ne dogodi, KFOR će morati da se više angažuje”, opomenuo je Ristuća. A na na pitanje da li je mogućno da KFOR zameni policiju Kosova u područjima gde su napetosti najveće tenzije, Ristuća je ostavio pitanje otvorenim, ne dajući nikakve detalje rekavši bez preciziranja da je to politička odluka, koja se donosi u koordinaciji s NATO-om. Ali, čini se, posle svega, da je ona dve bliža.