Mala Banjska – veliki evropski izazov

Dragan Bisenić
Izvor: Print Screen/YouTube Nova S

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Mala Banjska je postala veliki evropski izazov. Događaj u Banjskoj može da se smatra jednom od prekretnica u razvoju situacije na Kosovu, a njegove sve posledice nisu vidljive i nisu ni trenutne. Takve prekretnice viđali smo i ranije One se tiču dalje svrhe dosadašnjeg dijaloga, položaja Srba na Kosovu, daljeg odnosa Srbije prema Kosovu i prema dijalogu i odgovoru UN i EU na ovu krizu. Sve to predstavlja snažan udarac regionalnim odnosima koji su počeli da napreduju i da se poboljšavaju, ali i unutrašnjoj stabilnosti zemalja regiona, uključujući tu Srbiju, Crnu Goru, Bosnu Hercegovinu i Makedoniju. Sve ove zemlje nalaze se u svojevrsnom predizbornom, postizbornom ili ustavnopravnom “međustanju”. Čuju se i predlozi da se prekine dosadašnji način dijaloga i da se od to pretvori u konferenciju ili da SAD preuzmu dijalog. Aljbin Kurti je nedavno javno posebno dezavuisao Miroslava Lajčaka, a nešto ranije i američkog izaslanika Gabrijela Eskobara, kao i državnog sekretara Blinkena. Kosovo i Metohija, međutim, nije u pravnom vakumu, nego je njegov status uređen rezolucijama UN, tako da svaka promena traži izjašnjavanje UN. Uostalom, visoki predstavnik UN na Kosovu formalno i dalje ima najviša i najšira ovlašćenja i faktičku vlast na Kosovu i Metohiji.

Evropska unija je otišla najdalje u karakterizaciji događaja u Banjskoj. Više zemlja članica Evropske unije tražilo je na sastanku Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU, uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost sa napadom u Banjskoj. Portparol Đuzepa Borelja objasnio je da će istraga utvrditi umešanost Srbije u taj događaj i da će u zavisnosti od nje biti odlučeno da li će i kakoo Srbija biti sankcionisana. Specijalni izaslanik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin okarakterisao je incident “kao kriminalni i teroristički napad”. Portparol Peter Stano rekao je da je EU jasna da događaji u Banjskoj predstavljaju “teroristički akt”. Odmah posle ovako snažne osude, Stano je zatražio da se događaj u potpunosti istraži da odgovaraju ne samo oni koji su ga izveli, nego i oni koji su ga planirali i koji stoje iza svega. Ova ocena zasnovana je na optužnici kosovskog tužilaštva protiv onih koji su uhapšeni i sada se nalaze u pritvoru. Nemačka ministarka spoljnih pposlova Analena Berbok u ovome je posebno istakla Srbiju kao činioca koji “nedvosmisleno treba da pozove na uzdržanost od nasilja”. Ona je navela na društvenoj mreži X: “Posle napada na policiju na Kosovu, svi moraju da budu svesni svoje uloge u miru. U napetoj situaciji na Zapadnom Balkanu odgovornost se meri onim što činite da deeskalirate. Srbija posebno mora nedvosmisleno da pozove na uzdržanost od nasilja”. Za 3. oktobar zakazana je rasprava u Evropskom parlamentu o događajima na severu Kosova, na kojoj će se, može da se nasluti, čuti drugačiji tonovi od pređašnjih, oštriji prema Srbiji.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani najavila je “institucionalne odluke” protiv Srpske liste. Osmani je ocenila da je „nakon terorističkog akta u Banjskoj nesumnjivo jasno da ga je režirao i organizovao Beograd, sa namerom da destabilizuje Kosovo i čitav region“. S tim u vezi ona je najavila, da će uskoro biti donete institucionalne odluke protiv Srpske liste.

Nakon izjave, Skupština Kosova na sednici kojoj je prisustvovao i premijer Aljbin Kurti je usvojila rezoluciju kojom se osuđuje napad na Kosovsku policiju 24. septembra u Banjskoj. Kurti je zatražio i da „partnerske države“ proglase organizacije „Civilna odbrana“ i „Severna brigada“ za terorističke, koje je vlada u Prištini proglasila još u junu za terorističke, iako su Srbi sa severa KiM saopštili da ove dve organizacije uopšte ne postoje.

U dijalog o francusko – nemačkom planu ušlo se prerano i bez potrebnih priprema što je stvorilo rascep u očekivanjima učesnica u njemu. Nisu ispunjeni prethodni sporazumi, Briselski iz 2013. o zajednici Srpskih opština, što je kosovsku stranu navelo da pomisli da to uopšte ne mora da ispuni, a ako mora, onda bi ta zajednica morala da bude simblična i postojeća samo “na papiru”. Na srpskoj strani, to je dovelo do gubljenja poverenja u namere EU i SAD, iako je Srbija na osnovu njihovih obećanja ukinula svoje realno i faktičko prisustvo u srpskim opštinama na severu Kosova. Posle majskih događaja i policijskih akcija na severu Kosova nastavljeno je drastično kršenje ranijih sporazuma, a njihovi garanti pokazali su se nevoljnim ili nespremnim da ih očuvaju. Istovremeno, nastavljeno je snažno insistiranje ka rešenjima koje bi Kosovo dovelo do ivice priznanja nezavisnosti od strane Srbije, pri čemu ne bi bilo nikakvih garancija za kosovske Srbe, ni bezbedonosnih, ni egzistencijalnih. Sve to omogućeno je odobravanjem održavanja izbora na severu Kosova bez učešća Srba koji su ih bojkotovali zbog toga što se nije učinilo ništa u osnivanja Zajednice srpskih opština, a onda nastavljen niz iskrivljivanja ranijih dogovora i ignorisanja preuzetih obaveza, uz tolerisanje agresivnih akcija Prištine.

Podudarnost sa događajima na Kavkazu, svemu ovome daje novu dimenziju. Kako sada vidimo, ruši se koncept autonomija i održivosti manjinskih zajednica. To je zaključak posle faktičkog i realnog nestanka Nagorno Karabaha u Azerbejdžanu. Organi samoproglašene “Republike Nagorno Karabah” prstaju da postoje na osnovu odluka o raspuštanju i samoraspuštanju od 1. januara 2024. Diplomatski pregovori koji su vođeni uz posredovanje SAD i EU najavljivali su do samo pre par meseci uspeh u sporazumnom rešenju, a sve se okončalo vojnom akcijom i preseljenjem stanovištva. Nagorno Karabah je davno povezan sa Balkanom, ali to je istovremeno izazovno, ali “otrovno voće”, ukoliko bi neko pokušao da se na Kosovu prepusti ovom iskušenju. U prvom redu, reč je o različitom legalnom statusu koje imaju ova dva entiteta. Kosovo je u dokumentima UN i EU deo Srbije. To priznaje čak i kosovski premijer Kurti, pošto u svojim političkim i diplomatskim zahtevima traži da Srbija prizna Kosovo kao državu. Primer Karabaha jasno daje prednost državnim, a ne paradržavnim terotorijama. Ali, tim ne manje, on je podložan različitim viđenjima i tumačenjima. Za Prištinu nema sumnje da je Kosovo “država”, te da ta “država” može da ima sva prava na uspostavljanje teritorijalnog jedinstva i odbrane teritorijalne celovitosti. Akcija kosovske policije u Maloj Banjskoj tačno tako se i tumači. Stoga, nekome bi, ne samo na Kosovu, nego i u međunarodnoj zajednici, možda bilo privlačno da se pitanje reši vojnom ili policijskom akcijom, sličnoj Nagorno Karabahu. Ne budimo naivni – iza lepih reči kriju se često surove istine. Nije tek tako Bernar Anri Levi, razmatrajući ovakav ishod sukoba u Nagorno Karabahu ukazao na neuverlljiv stav i prazna obećanja zapada na osnovu čega se može zaključiti da je “savez sa zapadom više opasnost, nego što je poželjan”. Oni koji u svoje kalkulacije ne unose nikakva osećanja, niti moralne dimenzije, nego hladne proračune, sve zasnivaju na odnosu snaga i procenama održivosti nekih zajednica. Tako se i u rešenju balkanskih oružanih sukoba polazilo od toga da nisu održive zajednice koje imaju manje od 80 odsto nacionalne homogenosti (Dejtonsko rešenje za BiH); da nacionalne enklave bez integracije ne mogu da opstanu (Srebrenica); da homogene nacionalne manjine i zajednice mogu da budu preseljene u matične države (Srpska Krajina, Nagorno – Karabah). Sve ovo, naravno, može da stvori očekivanja ili motiviše na planove da bi put do pune kosovske državnosti mogao da vodi preko potpune eliminacije srpskog prisustva na Kosovu. Još pre 20 godina jedan uticajni zapadni stručnjak koji je pisao strateške papire o razvoju situacije na Balkanu, pre nego što je proglašena Kosovska nezavisnost, otišao je u toj eksplicitnosti najdalje i rekao da bi Srbi trebalo da zaborave na Kosovo i da bi, ako im je stalo, trebalo da razmontiraju sve svoje crkve i manastire i ponovo ih sazidaju u Srbiji.

Kako bi se izbegla iskušenja ove vrste i zov “prekih puteva” na Kosovu, već nekoliko dana dolaze predlozi da se KFOR pojavi u snažnijoj ulozi na severu Kosova. Posle razgovora sa predstavnicima “petorke” predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zatražio je da KFOR preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova umesto Kosovske policije. Isti predlog dao je i albanski premijer Edi Rama. Rama je na konferenciji za novinare rekao da je to predložio i na samitu NATO-a jer „stvari mogu da odu daleko i mogu da odu brzo“.

„Da bi se na bilo koji način sprečio ovaj sukob, koji danas izgleda verovatniji nego ikada, Kfor mora da preuzme kontrolu nad severom Kosova. To je predlog koji sam davao i ranije, čak i na samitu NATO-a, i opširno sam objašnjavao zašto“, kazao je Rama. Odobravanje je stiglo od italijanskog ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija, a takođe je izvestilac EP za Kosovo, Viola fon Kramon, zatražila snažno raspoređivanje KFOR-a na Severu.

Ukoliko KFOR doista popuni “bezbednosni vakum” na severu Kosova, moglo bi dalje da se razmišlja o koracima koji bi prevazišli sadašnju krizu, sve do trenutka, do kada ne bude stvorena Zajednica srpskih opština i na mesto KFOR-a ne dođu srpski policajci kako je već dogovoreno i potpisano pre 10 godina u Briselu. Bez toga, Kosovo neće biti na putu deeskalacije i mira.