Neizvesna budućnost briselskog dijaloga

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Posle najozbiljnije konfrontacije između Kosova i Srbije poslednjih godina, evropska štampa raspravlja o budućnosti regiona. Ono što je najvažnije pitanje, posle incidenta u Banjskoj, jeste sudbina do sada dogovorenih sporazuma, budućnost nemačko-francuskog predloga i samog dijaloga koji se vodi u Briselu. Evropska unija ocenila je sukob u Banjskoj najtežim rečnikom, navodeći da je u pitanju “teroristička akcija”, što je i ocena Prištine. Priština najavljuje “institucionalne mere” protiv srpskih političkih partija, traži sankcije protiv Srbije uz optužbe da je sve orkstrirano u Srbiji, praveći paralele sa Ukrajinom i objašnjenima da je čak planiran “opšti napad na sever Kosova iz tri pravca na 37 tačaka”. To se pojačava tvrdanjama da je u sve uključena “ruska ruka” i sam ruski predsednik Putin. Iz Evropske unije stižu pozitivni odjeci na ove pozive, pa se najavljuje da se najmanje 7 država EU sprema da zatraži sankcije protiv Srbije.

Evropske i zapadne reakcije kreću se u dva pravca. Jedan je hitno obuzdavanje i kontrola sukoba, a drugi je održavanje postojećeg dijaloga i sprečavanje njegovog kraha. U američkim reakcijama upadljivo je da se nigde ne pominje ocena o terorističkom karakteru ovih događaja. Snažno je istaknut naglasak na nastavku dijaloga i primeni do sada postignutih sporazuma, što se uopšte ne razlikuje od američkih stavova i pre događaja u Banjskoj, što znači da on nije pomerio američke pozicije. Evropski parlament najavio je za sutra raspravu o Kosovu. Sve ovo pokazuje da se iz dana u dan sve više smanjuje prostor za dijalog, komunukaciju i kompromis na koji se do sada računalo, a da se postavlja pitanje svrsishodnosti dijaloga pod sadašnjim uslovima. To čine i evropski mediji, uviđajući da je u ovakvoj konfrontaciji sudbina političkog procesa veoma neizvesna.

Nemački javni servis ARD izvlači pesimističke zaključke o budućnosti političkog procesa. „Evropska unija je srpskoj i kosovskoj vladi podastrla ’nemačko-francuski predlog’ za normalizaciju odnosa. U njemu se predlaže da Srbija ne mora da bude prinuđena da prizna nezavisnost Kosova. Ipak, Srbija bi morala da prihvati da Kosovo na svojoj državnoj teritoriji autonomno vrši vlast. Ali izgleda da su ti pokušaji približavanja zbog mnogih incidenata prethodnih nedelja postali daleki cilj,“ ocenjuje nemačka televizija.

Austrijski “Kleine Zeitung” konstatuje da “Boreljova dvostruka strategija da počne da gradi srpsku asocijaciju opština na severu Kosova i da istovremeno radi na tome da Srbija prizna Kosovo ne može da funkcioniše pod ovim uslovima”.

Još u decembru prošle godine, Nemačka je procenjivala da je mogućan novi rat između Srbije i Kosova. Zbog toga i danas, Nemačka politika i javnost, najviše se brinu da li događaji u maloj Banjskoj mogu da eskaliraju u novi regionalni sukob i traže se hitne mere da se takva mogućnost spreči. Prateći saopštenje iz Stejt departmenta, nemačka vlada je pozvala Beograd na smanjivanje vojnog prisustva u blizini demarkacione linije s Kosovom. „Ne sme biti dalje eskalacije između Srbije i Kosova. Važno je da Srbija odmah smanji trupe na granici“, napisalo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na X platformi. Nemačko ministarstvo je navelo da je „u intenzivnom kontaktu sa svim stranama“ i zatražilo da se nastavi „politički proces“.

Da bi se lakše uvidelo stanje u kojem se sada nalazi dijalog, podsetimo se kako je okončana prethodna runda dijaloga, pošto najnoviji događaji mogu da zasene ishod prethodnog sastanka. Poslednja runda dijaloga na visokom političkom nivou održana je 14. septembra u Briselu, ali ju je visoki predstavnik EU Đuzep Borelj ocenio "neuspešnom" jer premijer Kosova Kurti "nije prihvatio kompromisno rešenje". Posle sastanka kosovski premijer optužio je evropske zvaničnike da su praktično portparoli srpskih predloga, pošto su tražili da se hitno obrazuje Zajednica srpskih opština, a onda da se krene ka drugim pitanjima. Kurti je na konferenciji za novinare u Prištini 18. septembra rekao da je Lajčak tokom poslednje runde dijaloga "imao jasan stav protiv Kosova generalno, a posebno protiv Sporazuma (o normalizaciji odnosa)".

Rekao je i da je njemu izgledalo kao da "postoji koordinacija" između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Lajčaka da se kreira "alternativni scenario u kome se polovina dogovora ne bi sprovela". Američki izaslanik za Balkan, Gabrijel Eskobar, ocenio je da su napadi na Lajčaka i Borelja neopravdani i dodao da smatra da bi trebalo da prestanu.

"Mogu da vam kažem da je to pismo faktički pogrešno u delu u kome se tvrdi da Lajčak i Borelj sarađuju sa Rusijom i da imaju pristrasan pristup po pitanju Kosova", naveo je Eskobar.

Ovaj konflikt nije dobio svoj epilog, jer su to prekinuli događaji od 24. septembra i sve što je kasnije usledilo, ali to uopšte ne znači da će on biti zaboravljen. On je sada samo, reklo bi se, još jedna prepreka više za nastavak dijaloga. Zbog toga se čini da će svakako uslediti promene u pristupu dijalogu.

Branislav Staniček iz Istraživačkog centra Evropskog parlamenta smatra da su različite interpretacije Ohridskog sporazuma iz Beograda i Prištine, najvažniji „kamen spoticanja“ u ostvarivanju pravog napretka u postizanju sveobuhvatog sporazuma. Za Beograd je neprihvatljivo sve što implicira priznanje nezavisnosti Kosova, dok prištinske vlasti odbijaju svaku mogućnost proširenja autonomije za Srbe na Kosovu.

Evropski parlament je do sada više puta raspravljao o pitanju Kosova, pri čemu je uz isticanje podrške dijalogu, naglašavana i perspektiva članstva u EU i važnost proširenja unije. Preporuke parlamenta iz juna 2020. o Zapadnom Balkanu podsećaju na potrebu proširenja kao na pozitivnu agendu EU koja mora biti praćena snažnim i opipljivim podsticajima. Parlament je naglasio da „proces proširenja neguje i jača kapacitete za rešavanje bilateralnih sporova i teži pomirenju između društava u regionu“. Prema preporuci Parlamenta o novoj strategiji EU za proširenje usvojenoj u novembru 2022. godine, politika proširenja je „najefikasniji instrument spoljne politike EU i jedna od najuspešnijih politika Unije“. To je strateško ulaganje u stabilnost i prosperitet na evropskom kontinentu. Preporuka uključuje „pojačavanje konstruktivnog angažmana EU sa vlastima Srbije i Kosova kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji“.

Od Evropske unije očekuje sa podigne ulog u ovoj stvari. U Francuskoj se konstatuje da 25 godina nakon nezavisnosti Kosovo ostaje pod zaštitom NATO-a. ... Evropska unija se trudi da posreduje između Beograda i Prištine tako što će ih namamiti perspektivom pristupanja EU do 2030. Ova perspektiva se i dalje čini suviše neizvesnom da bi smirila nacionalističke impulse na obe strane. Međutim, kao što smo videli na drugim mestima, samo evropska ideja može da reši takav zastoj u sukobu”.

Evropski Parlament je takođe podržao ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, usvojen u oktobru 2020. godine, kojim se izdvaja oko 9 milijardi evra investicija za podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja regiona. Iz perspektive trenutnog razvoja, ali i stvarnih mogućnosti EU, mora se reći da je reč o zaista skromnoj sumi za 6 država Zapadnog Balkana. U skladu sa ovim preporukama, zvaničnici EU u nekoliko navrata tokom ove jeseni najavljivali su hrabrije korake u proširenju Evropske unije. Borelj je pomenuo 2030. godinu, a predsednica Evropske komisije Ursula va der Lajen govorila je u svojoj izjavi o stanju EU, o neophodnosti da se počnu pripreme za zajednicu „30 +“, odnosno EU sa više od 30 članica.

Modifikacije pregovaračkog procesa čine se gotovo neminovne, ali dodatnu teškoću predstavljaju unutrašnji odnosi u EU, pa i odnosi dva nosioca cele strategije, Nemačke i Francuske. Loši odnosi između Francuske i Nemačke usporavaju ključne odluke u EU, uključujući sporazume o odbrani u Ukrajini i trgovini, tvrdi uticajni nemački poslanik u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister

Mekalister, predsednik odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta i ključna ličnost u opozicionoj Demohrišćanskoj partiji, kaže da je zabrinut što nedostatak kontakta između kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona izaziva odlaganja ključne odluke o borbenim tenkovima i borbenim avionima i budući trgovinski sporazum sa Latinskom Amerikom. „U ovom trenutku vidimo izuzetan nedostatak unutrašnje koordinacije između Pariza i Berlina. A to nije dobro“, rekao je Mekalister.

To bi značilo da bi Evropska unija morala u pregovarački proces, ukoliko se u dogledno vreme stvore mogućnosti za njegov nastavak, da uključi jasnije nagrade, koje eksplicitno sadrže članstvo u Evropskoj uniji. Poslednji događaji ukazuju da je to evropsko strateško i političko pitanje, a ne samo stvar tehničke procene.