Sudbina dijaloga: Šta posle razočaranja

Izvor: Print Screen/RTS

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Završetak prošlonedeljnog sastanka Beograda i Prištine u Briselu, međunarodni subjekti uključeni u ovaj dijalog, dočekali su natmurenog lica. Američki i nemački predstavnici saopštili su da su razočarani ishodom i zatražili da se obe strane fokusiraju na dijalog. Kada je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj pošle nedelje ozvaničio neuspeh ove runde u kojoj su učestovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik kosovsko-metohijske vlade Aljbin Kurti i predstavnici EU Borelj i Miroslav Lajčak, on je izjavio da "Kurti nije bio spreman da krene napred i krene u formiranje ZSO, umesto toga insistira da se defakto priznanje uspostavi kao prvi korak". "Predsednik Vučić je prihvatio naš predlog", naglasio je Borelj. Šef evropske diplomatije je sa žaljenjem naveo da “nema napretka” u deeskalaciji situacije na severu Kosova i podsetio da je svih 27 članica EU tražilo da se odmah krene sa hitnim koracima u tom pravcu. Ukazujući da obe strane moraju da ispune ono na šta su se obavezale do sada, Borelj kaže da je Zajednica srpskih opština stara obaveza za obe strane i da predstavlja ključni elemenat i krucijalno je da implementacija dogovorenog napokon počne.

U Briselu se razgovaralo o predlogu Evropske unije da obrazovanje Zajednice srpskih opština ide paralelno s Briselskim pregovorima, a ne da puna implementacija Briselskih sporazuma 2013. i 2015. prethodi implementaciji drugih sporazuma, a pre svih Ohridskog, čime je sa Srpske strane napravljen još jedan ustupak.

Ali, to nije bilo dovoljno za uspeh ovog sastanka. Aljbin Kurti objavio je predlog za sprovođenje Osnovnog sporazuma koji suštinski predstavlja dokument o međusobnom priznanju kao dve države, odnosno dokument kojim Srbija prihvata secesiju Kosova i Metohije. U tom papiru navodi se, između ostalog, da sporazum služi za formalno odricanje Srbije od svih teritorijalnih pretenzija na teritoriju i granice Kosova i da strane pristaju na demarkaciju granice u periodu od dve godine, ističući da je to bio jedini predlog na stolu. O svemu tome trebalo bi da budu obaveštene UN kao i da Srbija na sve načine prekine da iskazuje primedbe na prijem Kosova i Metohije u sve međunarodne organizacije.

Evropska unija je odbila interpretaciju kosovsometohijskog premijera Aljbina Kurtija da je njegov predlog bio jedini koji je predstavljen na razgovorima i podsetila da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, u međuvremenu, imao tim povodom sedam krugova odvojenih razgovora sa obe strane. "Kurtijeva izjava da je ovaj predlog bio jedini na stolu je zato činjenično jednostavno netačna", dodaju iz EU.

U tekstu koji je predstavljen obema stranama govori se radije o "instrumentima samouprave" za Srbe na Kosovu, umesto ZSO i navodi da je predviđen završetak pregovora o "statutu instrumenta za samoupravu Srba na Kosovu". U tom okviru predviđa se paralelno uspostavljanje "instrumenta samouprave" za Srbe na Kosovu, odnosno Zajednice srpskih opština, ali i ukidanje struktura pod upravom Beograda na Kosovu i njihovo prebacivanje, po potrebi, u okvire "instrumenta za samoupravu Srba na Kosovu", odnosno ZSO.

Posle ponovnog ulaska u ćorsokak koji je, može se reći, bio predvidiv i neminovan u ovako koncipiranim pregovorima, nije samo postavljeno pitanje šta će se dalje događati, nego i kakva će biti sudbina budućih pregovora. Jednostavno, opredeljenje EU i SAD da krenu u dalje sporazumevanje, a da prethodni sporazumi nisu ispoštovani, dovelo je do logične, svejedno da li slučajne ili namerne konfuzije u kojoj se Briselski i Ohridski sporazumi međusobno sapliću, bez mnogo izgleda da se u njih unese neki poredak i vremenski prioritet, i pored toga što to međunarodni akteri pokušavaju, doduše različitim intezitetom, za jedan ili drugi papir.

Da je reč o nekom tehničkom pitanju ili tehničkom aspektu sporazuma, sve to bi moglo da bude i zanemareno. Ovde je reč ne samo o suštinskom pitanju za egzistenciju Srba na Kosovu i Metohiji već i o pitanju koje određuje karakter i sudbinu dijaloga. Ukoliko se ne poštuje ono što je dogovoreno i ukoliko se toleriše da jedna od strana potkopava i minira vlastita obećanja, onda dijalog nema nikakvog smisla. Ni sada, a ni ubuduće.

U takvim prilikama, razume se, postavlja se pitanje i sposobnosti i kapaciteta onog ko posreduje u dijalogu, u ovom slučaju Evropske unije. Nije malo onih, koji su zbog različitih pobuda, nezadovoljni načinom na koji EU vodi ove sastanke. Kurtijevi saradnici optužuju da je Evropska unija stala na srpsku stranu i da su "zahtevi Srbije postali plan EU" samo zbog toga što se ovoga puta traži da se poštuju dogovori koji se odnose na Zajednicu srpskih opština.

Ono što je posebno važno, jeste upozorenje koje je stiglo sa američke strane da „vreme ističe“, što znači da Vašington ne očekuje beskonačno prolongiranje dogovora. Specijalni izaslanik za Balkan, Gabrijel Eskobar u više navrata je davao različite procene o očekivanjima za okončanje dijaloga, od avgusta, do jeseni, pa do kraja godine. On je, takođe, rekao i da dijalog nema vremensko organičenje, ali da, ukoliko ne bude okončan u razumnom roku, obe strane će "trpeti posledice". To neće biti sankcije, nego "uskraćivanje evropske perspektive".

Evopska unija već je uvela mere protiv članova kosovske vlade zbog nepoštovanja zahteva koji se odnose na deeskalaciju. Mere su privremene, a one će se ukinuti jedino kada se primene svi zahtivi Brisela koji obuhvataju potpuno povlačenje policije iz opštinskih zgrada ne severu, udaljavanje gradonačelnika iz opštinskih objekata te održavanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova.

Dakle, izgleda sasvim neverovatno da bi se Evropska unija povukla i odustala od svojih zahteva. Pristup Evropske unije Zapadnom Balkanu, kako se sada čini, ima i novu dimenziju. Kako je u prošlonedeljnom govoru o stanju u EU naglasila Ursula fon der Lajen, pristupanje novih čalnica sa Zapadnog Balkana ima ne samo tehničku stranu, koja je do sada dominirala, nego prvenstveno geopolitičku dimenziju koja je postala dominantna nakon ukrajinsko - ruskog sukoba.

Iako se pominje i "amerikanizacija" pregovora, odnosno predlozi da SAD preuzmu vodeću ulogu u dijalogu, to je mnogo lakše reći, nego ostvariti. Evropska unija je status posrednika u dijalogu dobila od Ujedinjenih nacija. Da bi to sada postale SAD, bila bi potrebna saglasnost Saveta bezbednosti UN, a to je u ovim prilikama "nemoguća misija".

Umesto toga, američka i nemačka strana saopštile su da će "stanje u dijalogu, sa napetom situacijom na severu Kosova, biti predmet predstojećih strateških razgovora sa našim američkim i evropskim partnerima kako bismo odredili naše naredne korake". Slično saopštenje dao je i evropski posrednik Miroslav Lajčak. Prema onome što je saopštila, američka strana zahteva napredak u vezi sa svim obavezama preuzetim u okviru dijaloga, uključujući i osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom. Stoga, čini se da je jasno o čemu će se razgovarati na najavljenoj američko – evropskoj koordinaciji. Ali, ona će, svakako, odrediti budući tok i sudbinu briselskih sastanaka i dogovora.