Od Soluna do Bleda

Piše za Kosovo online: Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane

Na Bledu je 28. i 29. avgusta održan 18. po redu Bledski strateški forum (BSF). Radi se o važnom regionalnom i međunarodnom događaju na kojem se okupljaju ključne političke ličnosti sa svih kontinenata, diplomate, sigurnosni eksperti, biznismeni, predstavnici civilnog društva, međunarodnih i nevladinih organizacija… Ovog puta centralna tema bila je "Solidarnost za globalnu sigurnost".

Sloveniju su početkom avgusta zadesile najveće poplave u njenoj modernoj istoriji koje su prouzrokovale više od pet milijardi evra štete. Svi učesnici izrazili su suosećaje sa Slovenijom i naravno već ponudili pomoć. Iz regiona svesrdnu pomoć Sloveniji ponudila je Srbija, posebno je naglašena pomoć helikopterske jedinice.

Bledski strateški forum se odvija i u svetlu slovenskog nestalnog članstva u Savetu bezbednosti UN od 1. januara naredne godine. Vlada Roberta Goloba vraća multilateralizam u fokus i njegove vrednosti. Interes za Sloveniju i njene spoljnopolitičke pozicije je sada veći nego što je bio ranije. 

Domaćin BSF slovenački premijer Robert Golob je kao glavnog gosta iz EU doveo predsednika Evropskog veća Šarla Mišela, koji je ovoga puta uputio poruku ohrabrenja i nade u pogledu daljeg proširenja EU i rekao da je to 2030.godina. Evropske komisija je odmah uputila izjavu na Mišelovu poruku, da ne želi da spekulišu datumima o mogućem prijemu novih članica. Proširenje je zasnovano na zaslugama. Nadamo se da će svaka zemlja kandidatkinja biti motivisana da sprovede reforme i da bude spremna da pristupi svojim tempom. Golob je otvorio novo poglavlje u odnosima Slovenije sa zemljama regiona i taj pozitivni duh i optimizam vidljiv je bio i među samim učesnicama. 

Prvi put u istoriji najznačajnijeg spoljnopolitičkog događaja Slovenija je od učesnika Strateškog foruma na Bledu zatražila solidarnu pomoć. Sasvim sigurno najveću pažnju izazvao je panel na kojem su učestvovali premijeri Balkana, među njima premijerka Srbije Ana Brnabić i kosovski premijer Aljbin Kurti. Panel je bio posebno zanimljiv iz razloga što je predsednik Evropskog veća Šarl Mišel u svom govoru na otvaranju BSF najavio kao mogući ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU godinu 2030. To je bio svojevrstan novuum za one koji ne poznaju delovanje i način odlučivanja u EU. Zemlje članice odlučuju o članstvu i vidimo na primeru Bugarske, koja je članica EU od 2007.godine već izvesno vreme ne dozvoljavaju joj da postane članica Šengen zone i to blokiraju Holandija i Austrija. Šta tek mogu očekivati zemlje Zapadnog Balkana o svom punopravnom članstvu.

Na istom skupu je hrvatski premijer Andrej Plenković izrazio protivljenje grupnom prijemu zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU. Tako je svako ispričao svoju priču, ali koja ni ovoga puta nije mogla bez "kosovskog boja".

Aljbin Kurti je u svom maniru ponovno napao Srbiju da nije raskrstila ni sa Putinom ni sa Miloševićem uz obavezno spominjanje aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da Kosovo podržava više od 90 odsto EU, dok mu je srpska premijerka Ana Brnabić oštro uzvratila da su za nju Srbija i Kosovo jedna država. 

U panelu o integraciji Zapadnog Balkana u EU, na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova regiona govorilo se optimistično i pesimistično. Ponovno se istakao zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je u svom stilu rekao da, "kao da vi iz Brisela ne znate da mi hoćemo u EU. Bio bih radostan da ste toliko pažnje posvetili ovom pitanju devedesetih, pre rata, jer možda ne bi ni bilo rata da ste ponudili alternativu u integracijama. Zašto tada niste organizovali ovakve skupove i konferencije. Ne treba nam ništa posle rata nego pre rata. Evropska ideja je mogla da bude zamena za jugoslovensku ideju" i dodao, da on ne veruje u brze integracije, jer kako je rekao ne postoji politička odluka da to tako treba. "Ne postoji jer postoje promenjivi uslovi. Koji su kriterijumi? Uradite jedno, a oni vam postave drugo. Ne poštuju se potpisani sporazumi. Pre deset godina sam bio ovde sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton i potpisao Briselski sporazum. I šta se desilo? Kakav je autoritet EU koja je garant tog sporazuma? Opet smo na početku", kazao je Dačić.

Dačić je dobio odgovor od Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, da je Mišel tu izjavu dao formalno i u punom kapacitetu svoje funkcije u ime EU. Kome verovati od Soluna do Bleda? EU ponajmanje!

Zanimljivo je, da je BSF protekao bez ukrajinskih učesnika. Iako se radi o ukrajinskoj krizi i ratu koji se odvija na teritoriji te zemlje daleko veća zabrinutost je bila izražena prema stanju na Kosovu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Verovatno i zbog same blizine i interesa kojeg Slovenija pokazuje u regiji. U kuloarima se pričalo o mogućim novim merama EU ukoliko Priština ne bude počela ispunjavati postavljene zahteve – potpuno povlačenje policije sa severa Kosova, formiranje Zajednice srpskih opština i održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu. Kosovo se sve više udaljava od odobrene vizne liberalizacije i veliko je pitanje da li će ona da se primenjuje od 1.januara 2024. 

Forum je dostigao svoj maksimum sa 3000 učesnika. Zapravo previše za kapacitet Bleda. U budućim forumima, kvalitet bi trebao imati prioritet nad kvantitetom. Na kraju sam izbor tema foruma koja se odnose na solidarnost i globalnu sigurnost bio je odličan. Slovenija je to u posljednjem mesecu osetila na svojoj koži, dok su zemlje regiona u poslednjoj godini suočavale se sa prirodnim katastrofama, kada dolazi do izražaja solidarnost, a globalna sigurnost posle rata u Ukrajini i incidenata na severu Kosova postavljaju pitanja na koja nemamo odgovore, a to je zašto se nekažnjeno poigravamo sa krhkim mirom i kratkoročnom stabilnošću. 

Prisetimo se, da je u Solunu 2003. godine donesena Solunska deklaracija o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Od tada je Hrvatska postala članica EU, dok su u međuvremenu nastale dve nove države u regionu. Mišel je pre desetak dana u Solunu ohrabrivao zemlje da ostanu na evropskom putu, isto je radio i na Bledu ali u "njegovo" proširenje EU u 2030. godini niko više ne veruje. 

Utisak je da EU nema iskren i pošten odnos prema Zapadnom Balkanu i postavlja se pitanje, da li bi celi region koji predstavlja približan broj stanovnika, kojeg ukupno imaju Češka i Slovačka mogao ugroziti integraciju od 450 miliona ljudi. Ponekad se čovek zapita, da li EU na Zapadni Balkan i njegove stanovnike gleda kao na neku "nižu vrstu". 

Na kraju i o bezbednosti Slovenije, koja  je bezbedna zemlja, sa dve specifičnosti. Jedan je onlajn prostor, gde ima dosta aktivnosti, sa informacionom bezbednošću, traži se oprez, ali u isto vreme upaljeno je crveno svetlo, što se tiče aktivnosti obaveštajnih službi u Sloveniji, izražava se zabrinutost. Slovenija je dakle bezbedna zemlja, s izuzetkom aktivnosti u informaciono-obavjštajnom prostoru, rekao je Andrej Benedejčič, državni sekretar za nacionalnu i međunarodnu sigurnost u kabinetu slovenačkog premijera. 

Vreme na Bledu je bilo kišovito i sumorno, nadajmo se da takva budućnost nije namenjena Zapadnom Balkanu.