Pod okriljem zapadnog sveta buja kriminal na Kosovu

Postavljanje američke vojne baze u srcu Balkana postignuto, OVK je raspuštena. Misija ostvarena. Sada su ekstremisti OVK primljeni u policiju i vojsku nove kvazidržave Kosovo. Od tada, Srbi koji su ostali na Kosovu morali su da budu veoma oprezni. 

Na Kosovu su krajem prošle jeseni raspisani izbori za gradonačelnike. Na severu Kosova i dalje postoje zajednice sa srpskom većinom. Srbi koji tamo žive bojkotovali su ove lokalne izbore. Izlaznost birača u ovim regionima je bila nešto iznad tri odsto. Albanske kandidate koji su učestvovali na izborima izabrali su njihovi sunarodnici, ostavljajući gradonačelnicima smešan "legitimitet" - da ih je na funkcije postavilo tri odsto birača sa pravom glasa, koji žele da zauzmu gradske kuće. Srbi u regionu nisu spremni da prihvate ovu apsurdnu situaciju.

Većina susednih zemalja Kosova to vidi na isti način. Nije samo Srbija ta koja odbija priznavanje veštačkog entiteta Kosovo po međunarodnom pravu. Rumunija, Bosna i Hercegovina, Slovačka i globalni "teškaši", kao što su Narodna Republika Kina i Rusija, takođe ne žele da imaju ikakve veze sa kosovskim konstruktom. To je pre nekoliko meseci nagnalo kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona da ucene Srbiju. Plan Makron-Šolc će Srbiji omogućiti ulazak u Evropsku uniju samo ako prihvati istovremeno priznavanje i integraciju Kosova u mreže Saveta Evrope, Interpola, Uneska, Evropske unije, UN i eventualno NATO. Drugim rečima.

U ovom kontekstu, međutim, sve je nejasnije ko zapravo ima interes za nemire na Kosovu i ko ih podstiče. Uostalom, nemiri su doveli do toga da je zapadna zajednica vrednosti poslala još 700 vojnika iz svojih jedinica Kfora na Kosovo. Time je još jasnije ko zapravo ima reč na Kosovu. Ovo je odavno podvučeno od strane nadzorne organizacije u Evropskoj uniji. Reč je o komisiji za vladavinu prava EU, tzv. Euleksu. Preko dve hiljade policajaca, upravnika zatvora i carinika iz drugih zemalja EU ovde živi svoj život. Kosovske vlasti nemaju pravo prigovora na rad i tkanje Euleksa.

Kosovu su finansije pod strogom kontrolom Međunarodnog monetarnog fonda i nemačke Commerzbank. Sve respektabilne svetske organizacije su prisutne na Kosovu sa jakim kadrovima poslednjih dvadeset godina. I uprkos tome, ili možda zbog toga, organizovani kriminal ovde napreduje više nego bilo gde drugde u Evropi. Koji se zaključci mogu izvući iz ovoga?

Iako Kosovo ima popriličan broj izuzetno skupih luksuznih automobila kojima se može diviti, obični ljudi koji bi želeli da rade pošteno žive u siromaštvu koje može parirati Bangladešu. Nezaposlenost oscilira oko 50 odsto.

Nezaposlenost mladih u određenim periodima dostiže 70 odsto. A 34 procenta svih ljudi u ovom narko-raju vegetira ispod granice siromaštva. Oni koji mogu, emigriraju u Nemačku ili druge regione sveta. Ne samo Kosovo - ceo Balkan krvari na suvo. Mlade žene iz jugoistočne Evrope namamljene su u Nemačku zanimljivim ponudama za posao, da bi bile prodate u prinudnu prostituciju. Ropstvo u našoj sredini je uobičajeno. Muškarci moraju da troše svoje živote kao vozači kamiona u centralnoj Evropi, usamljeni i opustošeni u vozačkoj kabini svog gigalinera, vozeći se od tačke A do tačke B bez društvenih kontakata. U nemačkim bordelima za kamiondžije, tada će možda ponovo sresti žene iz svoje domovine.

Da li vam je sada jasno zašto je na Kosovu tako neprijatno?

Piše: Herman Plopa, nemački pisac