Povratak balkanskih napetosti

Piše za Kosovo online Dragan Bisenić, novinar

Dva skorašnja događaja sa juga Evrope pokazuju koliko je ovaj region osetljiv i nestabilan i koliko svaki progres uz poboljšanje atmosfere i jačanje saradnje može da bude varljiv i kratkotrajan.

Oba su povezana sa okupljanjima i političkim delovanjem suseda u predelima sa snažnijim prisustvom zajednica nacionalnih manjina.  

Prvi takav slučaj je poseta prištinskog premijera Aljbina Kurtija Severnoj Makedoniji, drugi su gotovo simultani protesti povezani s pitanjem grčke nacionalne manjine u Albaniji. 

Kurtijeva poseta opozicionim albanskim partijama u Severnoj Makedoniji izazvala je oštre reakcije makedonske vlasti, pre svega zbog isticanja zastave secesionističkog projekta "velika Albanija" i proklamovanja Kurtija u "premijera svih Albanaca". 

Povod za odlazak kosovskog premijera u Severnu Makedoniju prošlog petka bilo je otvaranje ulice u skopskoj opštini Čair koja je do tada nosile ime "Druge udarne makedonske brigade". Tog dana svečano je preimenovana u "Ulicu Adema Demaćija".

Nakon toga, Kurti se zaputio u Tetovo, gde je organizovan skup prilikom kog je došlo do sporne ikonografije i spornog narativa. Tom prilikom on je poručio da Skoplje treba da se približi Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a udalji od Srbije.

"Severna Makedonija treba da bude što bliže Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a dalje od Srbije, koja se ne distancira od (Slobodana) Miloševića ni od (Vladimira) Putina. Na taj način će Severna Makedonija biti što bliže ulasku u EU, a naš region na Balkanu biće bezbedniji. Zbog toga treba da joj pomognemo i podržaćemo Severnu Makedoniju", rekao je Kurti.

Kurti mora da traži i stvara svoju bazu u albanskoj populaciji u regionu, budući da ima javno deklarisane ambicije regionalnog ujedinjavanja svih Albanaca, a pri tome još pogoršane odnose sa premijerom Albanije Edijem Ramom.

Upravo je u Tetovu Kurti poručio da on i Rama imaju "dobre i korektne odnose, ali i nesuglasice".

"Imamo dobre odnose. Reč je o institucionalnim obavezama koje imamo, ali i političkim i nacionalnim, ali to ne znači da nas ne kritikuju ili da nikada ni oko čega nemamo nesuglasice. Smatram da su kritike deo demokratije i treba da budu konstruktivne", rekao je Kurti tokom posete Tetovu.

Bez obzira na to, Kurti je zasmetao i Severnoj Makedoniji i Albaniji. 

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski samo dva dana kasnije zatražio je kažnjavanje čelnika opština Čair i Tetovo zbog, kako je rekao, "nacionalističkih provokacija koje sugerišu šovinističke ideje velikih država" tokom posete premijera Kosova Tetovu i predgrađu Skoplja. 

"Postavljanje provokativne nacionalističke ikonografije, koja promoviše šovinističke ideje velikih država, predstavlja raspirivanje mržnje i etničke netrpeljivosti, koje nesumnjivo napadaju osnovne principe i vrednosti Okvirnog sporazuma, kao i koncept Makedonije kao multietničke države", naveo je u svom reagovanju predsednik Severne Makedonije. 

On zahteva da organizatori skupova budu sankcionisani “zbog kršenja zakonskih odredbi o upotrebi državne zastave i himne i zastava i simbola zajednica, uz potpuno ignorisanje simbola države”.

Makedonski predsednik je pokrenuo i dileme o kršenju procedure za imenovanje ulice u Čairu po Ademu Demaćiju, sumnjajući da je ispoštovan princip “dvostruke većine” koji uključuje i glasove zajednica koje nisu većina u toj opštini".

Tužilac je zbog toga već pokrenuo postupak, a pokrenuta je i inicijativa da se vrati ranije ime ulice.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani nastojala je da umiri atmosferu, ocenjujući da su kritike zvaničnika Severne Makedonije, koji su Kurtijeve nastupe tokom posete toj zemlji ocenili kao nacionalističke, posledica "nesporazuma“.  

Iz Tirane su stigle kritike da Kurti deluje u Severnoj Makedoniji kao što je delovao 2021. u Tirani, uz poređenje sa Salijom Berišom koji se navodi kao glavni Kurtijev saveznik.

Albanski mediji ukazuju da Kurti želi da poruči međunarodnim faktorima koji su mu uveli sankcije, “da je sposoban da zapali region” i “otvori međuetničke tenzije u Severnoj Makedoniji”.

“Ako je Sali Beriša to pokušao pre 30 godina i nije uspeo, može li Kurti uspeti sa ovim podgrevanjem 'supe' za destabilizaciju? Naravno da ne”, odgovaraju albanski komentatori. 

Premijer Edi Rama reagovao je opširnim javnim pismom dan nakon održanog protesta u Himari, gde se zahtevalo oslobađanje Grka, izabranog gradonačelnika Himare, Fredija Belerija.

Beleri je dobio samo 20 glasova više od svog protivkandidata, a čini se da je glavni uzrok nesporazuma što su se opozicioni političari Sali Beriša i Ilir Meta stajali iza njegove pobede.

Među demonstrantima su bili i gradonačelnici Atine i Soluna, za koje Rama ima poruku u kojoj od njih traži da poštuju zakon i da ne mogu da se protive odlukama suda demokratske države. 

Pre nekoliko nedelja, Margarita Šinas, potpredsednik Evropske komisije, objavila je pismo upućeno komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju.

Ona je od svog kolege zatražila da interveniše kod albanskih vlasti, jer u suprotnom vidi "neposredan rizik da će ovo pitanje negativno uticati na odnose između napretka Albanije do 2023. i njene posvećenosti promovisanju pravnog poretka".

Margareta Šinas ide i dalje, pa u pismu otvara pitanje položaja grčke nacionalne manjine u Albaniji.

U ovim terminima i sa istim uverenjem kao u prethodno pomenutom pismu, takođe o "vezi ovog pitanja sa opštim poštovanjem osnovnih prava ili nerešenim pitanjem imovine grčke manjine na području opštine u pitanju, kao i uz optužbe za kršenje njihovih granica od strane države", kako piše u njenom pismu. 

Rama ne štedi reči pohvale za grčkog premijera Micotakisa i ističe zadovoljstvo “zbog izvanrednog napretka koji smo zajedno sa grčkim premijerom napravili poslednjih godina, da evropskim duhom spojimo Balkan koji je godinama stvaran u albansko-grčkim odnosima, gledajući se u oči i obraćajući se starim zastojima otvorenog uma i dobre volje”.

Istovremeno, on ukazuje da je “ozbiljno zabrinut” načinom na koje ovo pitanje eskalira – “protestom ovakve prirode, bez presedana u istoriji Evrope – bar koliko ja znam”, što može da dovede "do regresivnih posledica ponovnog paljenja zastave nacionalizma i obostranih negativnih osećanja koja ta zastava izaziva u dezinformisanim slojevima i određenim grupama ekstremista, koji gledaju na napred njima. U ovim slučajevima imam u ruci kantu benzina, za koju ni na sekundu ne sumnjam da ne samo ja i albanska vlada, nego ni premijer i grčka vlada to uopšte ne želimo".

Rama ukazuje da ne zna za slučaj da su izabrani zvaničnici jedne države organizovali proteste na teritoriji druge države.

Za razliku od ovako iznenadno pogoršane atmosfere u političkim krugovima, narodno raspoloženje je, reklo bi se, sasvim drugačije.

Svega pre nekoliko nedelja u Beogradu je predstavljeno istraživanje javnog mnjenja o percepciji Srbije i Srba u Albaniji, koje je sproveo Albanski institut za međunarodne studije.

Ovo istraživanje pokazuje da 44 odssto građana Albanije ocenjuje da dve zemlje imaju normalne odnose, 20 odsto da su ti odnosi dobri, a 18 da su loši. Takođe, 71 građana pozitivno ocenjuje povećan priliv turista iz Srbije. 

U istraživanju koje je organizovano u okviru projekta Zajedničkog centra za albansko-srpske odnose, koji se sprovodi od 2015. godine u saradnji Evropskog pokreta u Srbiji i Albanskog instituta za međunarodne studije, učestvovalo je 1.200 ispitanika.

Na njegovom predstavljanju, predsednica Evropskog pokreta Srbije Jelica Minić rekla je da "ne postoji generalni problem između Srba i Albanaca. Problemi su izazvani političkim ambicijama, a ne odnosima između Srbije i Albanije. To pokazuje da odnosi između dva naroda, u regionu gde ćemo još dugo živeti zajedno, mogu da budu dobri pod uslovom da se vodi konstruktivna politika.“

U ime albanskog instituta, Ledion Krisafi naveo je da su “u poslednjih 10 godina urađene dobre stvari u srpskim i albanskim studijama”, što je doprinelo poboljšanju odnosa između Srbije i Albanije. 

Za 40 odsto ispitanika odnosi sa Srbijom su važni, za 10 odsto veoma važni, a za 27 odsto “ne tako važni”.

U proceni kakvi će odnosi dve zemlje biti u budućnosti, 42 odsto smatra da će biti bolji, a 37 odsto da neće biti promena. 

Evo kako Albanci doživljavaju pretnje svojoj zemlji.

Najvećom pretnjom smatra se Rusija kod 38 odsto ispitanih, iza nje je Iran sa 20 odsto ispitanih, a Srbija je na trećem mestu koju najvećom pretnjom smatra 18 odsto ispitanika.

Odmah iza Srbije je Grčka koju takvom smatra 16 odsto ispitanih. 

Dominatno pitanje koja otežava odnose dve zemlje, prema oceni 53 odsto ispitanika, jeste nasleđe istorijskog neprijateljstva, a na drugom mestu je pitanje Kosova sa 45 odsto ispitanih, dok su iza njih nedostatak komunikacije između građana dve zemlje i nedovoljna ekonomska saradnja.

Skoro 60 odsto ispitanih smatra da inicijativa “Otvoreni Balkan” poboljšava odnose Albanije sa zemljama regiona, dok njih 40 odsto smatra da je to incijativa pozitivna za ceo region.  

Turistička percepcija je obostrano pozitivna. Srpsko otkrivanje Albanije počelo je u vreme korone, kada Albanija nije tražila PCR testove, a granice su bile otvorene zahvaljujući tadašnoj inicijativi "Mini Šengen" koja se kasnije pretvorila u "Otvoreni Balkan". 

Jasno je da u regionu postoji potencijal za saradnju, ali da su neophodna sredstva i instrumenti za njeno poboljšanje.

Ne moramo da kažemo da su incidenti u Severnoj Makedoniji i u albansko–grčkim odnosima nastupili neposredno nakon obznanjivanja kraja inicijative “Otvoreni Balkan”, niti da su ti procesi direktno međusobno povezani, ali ima punog osnova pretpostavka da se uklanjanjem prostora konstruktivnih odnosa i zajedničkog delovanja, otvara prostor za nesporazume i konfrontacije.

Zato je pogrešno srušiti staro, pre nego što je izgrađeno nešto novo.