Bisenić: Kraj "briselskog" i početak "palestinskog" procesa na Kosovu

Nakon odluke SAD da otkaže učešće Kosova u zajedničkoj vojnoj vežbi, te izjava američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je za Prištinu imao dva zahteva, novinar Dragan Bisenić kaže da nema sumnje da se u centru američkog nezadovoljstva u ovom trenutku nalazi kosovski premijer Aljbin Kurti i dodaje da primere Palestine, odnosno Kipra, Hovenijer sigurno nije pronašao u trenutku davanja izjave, već su oni razmatrani kao opcije u slučaju pogoršanja situacije.

Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug navodi da je briselski proces doveden na ivicu, zbog čega nema mnogo smisla insisitrati na tome, već poslušati preporuke američkog državnog sekretara koji traži da Kurti i njegova vlada obezbede da gradonačelnici obavljaju svoje prelazne dužnosti sa alternativnih lokacija i da povuku policijske snage, a da Srbija umanji najviši stepen borbene pripravnosti Vojske Srbije i apeluje na Srbe da se ne sukobljavaju s Kforom.

Navodeći da je pokušaj albanskih policijskih snaga 26. maja da uđu u zgrade Skupština opština na severu, gde je srpsko stanovništvo u nespornoj većini, doveo je do ozbiljnih sukoba koji su na kraju doveli do značajnog broja povređenih srpskih demonstranata i pripadnika KFOR-a, Bisenić napominje da američke reakcije na to za sada imaju tri forme.

Jedna je, kaže, osuda jednostranih akcija, druga - poziv na prestanak eskalacije, a treća je najava sankcija koje će biti preduzete protiv kosovskih vlasti.

“Prva je u oštroj formi usledila odmah posle policijskih akcija i namenjena je kosovskoj vladi i njenom predsedniku Aljbinu Kurtiju, druga je usledila dan kasnije, kada se situacija u određenoj meri smirila i upućena je srpskoj i albanskoj strani. Treća je namenjena za sada samo albanskoj strani. U prva dva slučaja, nosilac je bio lično državni sekretar Entoni Blinken koji je prvo ‘oštro osudio’ jednostrane poteze kosovke vlade. Blinken je najavio da će ‘postupci kosovskih vlasti imati posledice u odnosima Vašingtona i Prištine’”, pojašnjava Bisenić.

Konstatuje i da je američka administracija u kratkom roku učinila nekoliko konkretnih poteza i najavila još više.

“Tu dužnost, čini se, sa uverenjem, sprovodi američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer. Odmah je otkazano kosovsko učešće na NATO vežbi Defender, dok je Hovenijer rekao da ‘SAD nemaju više entuzijazma da ubeđuju evropske zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine’. Može se očekivati da će javno ili u internim razgovorima otići i korak dalje, da će nagovestiti uskraćivanje američke podrške za prijem u Savet Evrope”, rekao je Bisenić.

Zato za njega nema sumnje da se u centru američkog nezadovoljstva u ovom trenutku nalazi kosovski premijer Aljbin Kurti.

“Ideja da se odobre i održe fingirani izbori na severu Kosova gde bi gradonačelnici mogli da budu izabrani tek sa kojom desetinom glasova, nasuprot desetinama hiljada srpskih glasova koji se ne pojavljuju na izborima, a zatim da se ti izbori prihvate kao legalni, od početka nije bila nimalo mudra. Znalo se da ona vodi u mini aparthejd za srpsku zajednicu na Kosovu. To je dalo formalnu podlogu za Kurtijevo delovanje, iako je on, sigurno, bio svestan kuda vodi intervencija specijalnih jedinica policije u instaliranju oktroisanih predsednika opština”, dodaje Bisenić.

Navodi da je Kurti, iako su SAD nastojale da pronađu pomirljivo rešenje, tako što bi predsednici opština i njihove službe obavljali samo tehničke poslove, ali u drugim zgradama, a ne u Skupštinama opština, osporio Blinkenovu izjavu da je odluka o upotrebi sile za ulazak u opštinske zgrade na severu doneta „protiv saveta“ SAD i evropskih partnera i da su „tenzije eskalirale na nepotreban način“.

“Ne samo da je osporio izjavu, nego se čini da je Kurti otišao još dalje i doveo u pitanje sposobnost američkog državnog sekretara da se bavi kosovskim pitanjem. ‘Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći’ - rekao je Kurti. Možda Kurti vidi opasnost po sebe koja se polako uobličuje u Vašingtonu”, ocenjuje Bisenić.

On ukazuje i da pojava Hašima Tačija na Kosovu, makar i na privremenoj slobodi, izgleda kao sasvim jasna američka pretnja privremenim insititucijama da će i ova administracija učiniti ono što je već jednom uradila Trampova - jednostavno ukloniti Kurtija s vlasti i na njegovo mesto, ovoga puta, uz više truda instalirati Hašima Tačija. R

Takođe, napominje da se Ričard Grenel, kojem je u to vreme pripala “egzekutorska uloga”, nalazi ovih dana na Balkanu i “suflira” upravo ovakvo rešenje, javno tražeći da Tači zauzme Kurtijevo mesto.

Bisenić podseća da je i sam Grenel kazao da Kurti nikada nije prihvatio ideje Amerikanaca, kada je naveo:

“Problem je u tome što znam Aljbina Kurtija. Pogledajte njegovu politiku i pozivam vas da pronađete i jednu američku ideju sa kojom se on slaže. On je odbacio svaku ideju, od Obame, Klintona i Džordža Buša, uvek je bio protiv toga“.

Uz to, Bisenić je naveo i da je Grenel ponovo izjavio da je optužnica protiv Tačija podignuta samo da bi se sprečilo da se sastane sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući kako bi potpisao „konačni sporazum sa Srbijom”.

“Verovatno zbog toga, Kurti je naneo i malu ličnu uvredu američkom ambasadoru u Prištini kada nije dozvolio dvojici gradonačelnika sa svoje liste da odu na sastanak s Hovenijerom, dok su Tačijevi gradonačelnici bili na tom sastanku”, smatra Bisenić.

Navodi i da sve to ima još dodatnu dimenziju koju je Hovenijer izložio, kada je rekao da se ide ka potpunom inostranom protektoratu na severu Kosova.

“Kada se kaže ‘inostranom’, onda se to može čitati kao američki protektorat. Prvi korak u tom pravcu jeste povećanje broja i sastava NATO trupa. Već stiže prvi kontigent od 700 vojnika, a za njim će verovatno i drugi, kako bi se jasno signalizirala američko raspoloženje u kojem se strpljenje bliži kraju”, ukazao je Bisenić.

Hovenijer je, dodaje, napomenuo dva modela prema kojima situacija na Kosovu može da se razvija: Palestina i Kipar, kada je rekao da “više NATO trupa na Kosovu znači više stranih trupa, a to znači manje moći i ovlašćenja za Kosovo. Više stranog prisustva na Kosovu znači manje mogućnosti za lokalno stanovništvo i Albance da sami odlučuju“.

S obzirom da je Hovenijer upozorio da postoji veoma ozbiljan rizik da će stranci uspostaviti “de fakto”, a možda i “de jure” protektorat nad severom Kosova, a pri tome naglasio da “kratkovida politika u najgorem slučaju stvara Palestinu, a u najboljem slučaju Kipar, sigurno je da američki ambasador ove primere nije pronašao u trenutku kada je davao izjavu, već da su oni razmatrani kao opcije u slučaju pogoršanja situacije na Kosovu, pojašnjava Bisenić.

Primećuje i da scene koje su viđene na severu podsećaju na scene koje se gledaju u vestima iz palestinske Zapadne obale.

Podseća i da je Sporazumom iz Osla II iz 1995. uspostavljena administrativna podela palestinske Zapadne obale na oblasti A, B i C kao prelazni aranžman, dok se ne postigne sporazum o konačnom statusu, kao i da podele i dalje postoje, pri čemu je oblast A kojom upravljaju Palestinske vlasti, oblast C Izrael, a zona B pod zajedničkom kontrolom.

“Pretpostavimo da je američki ambasador suštinski mislio na analogiju sa poslednjom oblašću C, koja je mešovita i bezbedonosno najspornija i gde najčešće izbijaju sukobi i neredi. Oblast C, kojom Izrael upravlja, pokriva preko 60 odsto Zapadne obale. Procenjuje se da oko 300.000 Palestinaca živi u 532 stambena naselja koja se delimično ili u potpunosti nalaze u zoni C, zajedno sa oko 400.000 izraelskih doseljenika koji žive u približno 230 naselja. Ova zona ima brojne probleme i rešavanje njenog statusa najsloženiji je deo mirovnog procesa na Bliskom istoku. Poredeći u ovom času, kada je na stolu evropski papir o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, kada su neka načela prihvaćena u Briselu, 27. februara i Ohridu 18. marta, otvara pitanje budućnosti ovog procesa”, napomenuo je Bisenić.

Zato navodi da je održivost procesa dovedena na ivicu.

“Čini se da je svima jasno da u ovakvim uslovima nema mnogo ni smisla insistirati na njemu, sve dok se ne uspostavi takva atmosfera u kojoj će dogovori i njihovo poštovanje biti mogućni. Za početak, čini se da je celishodno da se poslušaju preporuke američkog državnog sekretara koji traži da Kurti i njegova vlada obezbede da gradonačelnici obavljaju svoje prelazne dužnosti sa alternativnih lokacija i da povuku policijske snage, a da Srbija umanji najviši stepen borbene pripravnosti Vojske Srbije i da apeluju na kosovske Srbe da se ne sukobljavaju s KFOR-om. Tim pre što Vojska Srbije ima primernu saradnju s KFOR-om i nastavak te saradnje je u interesu svih”, zaključio je Bisenić.